Predsednik Nacionalnog saveta Albanaca u Srbiji Ragmi Mustafi kaže da Sjedinjene Američke Države podržavaju da opštine na jugu Srbije, Preševo i Bujanovac, budu deo pregovora Beograda i Prištine.
Mustafi smatra da ako se pitanje "preševske doline" ne reši, neće biti normalizacije odnosa i trajnog mira između takozvanog Kosova i Srbije.
"Bili smo u Stejt departmentu i Kapitol Hilu, sastali smo se i sa Gabrijelom Eskobarom i sa nekoliko važnih senatora i važnih kongresmena jer smatramo da bi pitanje 'preševske doline' trebalo da bude deo dnevnog reda. Ako pogledamo istorijske okolnosti, SAD su bile glavni pokretač prava i sloboda Albanaca", rekao je Mustafi za medije.
On je dodao da su dobili izuzetnu podršku od Stejt departmenta i da su "u procesu preduzimanja daljih koraka".
"Istovremeno smo u koordinaciji za mogućnost zastupanja u institucijama EU. Ne verujem da se može postići trajni mir i da može doći do normalizacije odnosa, a da pitanje 'preševske doline' ne bude deo sporazuma", dodao je Mustafi.
On je u SAD boravio pre više od mesec dana i nakon toga je poručio da je izuzetno važna mogućnost da "jug Srbije postane deo dnevnog reda Sjedinjenih Američkih Država".
"Preševska dolina" je separatistički politički termin koji koriste Albanci za dve opštine na jugu Srbije - Bujanovac i Preševo, kojima se nekada dodaje i Medveđa, a većina albanskih političara ne krije da je njihov cilj da protivustavno ocepe te opštine i pripoje ih samoproglašenom "Kosovu".
Prištinski zvaničnici ne kriju aspiracije ka ovim opštinama, a političari poručuju da bi Aljbin Kurti trebalo da insisitira na "pripajanju preševske doline" pogotovo ako bude uslovljen da oformi Zajednicu srpskih opština na severu KiM.
Glavni pregovarač prištinske strane Besnik Bisljimi početkom septembra je izjavio da bi Albanci u opštinama na jugu Srbije trebalo da dobiju "svako pravo koje Srbija traži za srpske građane na `Kosovu`".
Bisljimi je istakao da će u dijalogu u Briselu važna tema biti garantovanje jednakosti prava albanskih građana u "preševskoj dolini" Srba na KiM.
"Pasivizacija adrese" ili zakonski postupak?
Zvanična statistika ne ide na ruku Albancima budući da, osim u Preševu, u druge dve opštine oni nisu većina.
Albanska manjina je bojkotovala popis 2011. godine jer su upitnici bili na srpskom jeziku i korišćeno je ćirilično pismo uz obrazloženje da nije bio dozvoljen popis Albanaca koji su rođeni u Srbiji, a žive u dijaspori.
Više puta su se žalili međunarodnoj zajednici zbog navodne pasivizacije adrese optužujći Srbiju da im sistemski uskraćuje prava. Ali, Zakon o prebivalištu i boravištu u Srbiji, dozvoljava pasivizaciju adrese ukoliko su nadležni organi utvrdili da određeni državljanin ne živi na mestu prijavljenog prebivališta ili boravišta.
Zvaničnici Srbije demantovali su tvrdnje o zloupotrebama prilikom pasivizacije adresa navodeći da je u pitanju primena Zakona o boravištu i prebivalištu, oko čega su se razumeli sa zvaničnim predstavnicima Nacionalnog saveta Albanaca.
Ove godine Nacionalni savet Albanaca je pozvao ovu manjinu da učestvuje u popisu.