Šta će zameniti hotel Jugoslavija: Nasleđe socijalizma za budućnost kapitalizma

Hotel Jugoslavija, nasleđe iz perioda socijalizma koje je iz močvarnog novobeogradskog zemljišta zahvaljujući radnim akcijama niklo paralelno sa Zgradom SIV-a (današnja Palata Srbija) i Centralnog komiteta (današnja zgrada Ušća), zajedno sa prostorom površine od oko 11,73 hektara, ubuduće bi mogao da podseća na prepoznatljiva arhitektonska rešenja kao što je muzej Mercedes-Benz u Štutgartu ili centralna stanica u Arnemu.

Naime, Hotel Jugoslavija prodat je novim vlasnicima koji na tom mestu planiraju da izgrade dve kule visine 155 metara, luksuzni stambeno-poslovni kompleks i prestižni hotel Ric-Karlton, deo "Meriot internešenela".

Prodaje se još jedan simbol Beograda: Poznati hotel u vlasništvu kompanije u stečaju

Međutim, baš kao i u slučaju projekta "Beograd na vodi", i ovaj, na obali Dunava, izaziva nezadovoljstvo dela građana.

Jedni negoduju iz sentimentalnih razloga, jer je najavljeno rušenje umesto renoviranja "Jugoslavije", drugi jer smatraju da će korist od projekta imati isključivo povlašćeni pojedinci, dok se treći protive novoj nameni i većem zauzeću parcele od onog propisanog pravilima gradnje. 

Šta je planirano za izgradnju i ko su novi vlasnici?

Kompanija "MV investment" iz Beograda u vlasništvu "Milenijum tima" koja se bavi gradnjom i gasifikacijom je, kao jedini ponuđač na javnom nadmetanju, kupila 22. marta ove godine imovinu kompanije u stečaju "Denjub riversajd", u čijem vlasništvu je bio i Hotel Jugoslavija.

Ukupna vrednost imovine "Denjub riversajd" procenjena je na 6,53 milijarde dinara ili 55,8 miliona evra, a kupljena je za 3,17 milijardi dinara, odnosno oko 27 miliona evra.

Vlasnici kompanije "Milenijum tim" su Ivan Bošnjak i Stojan Vujko. Oni su najavili da će u naredne četiri godine uložiti više od 400 miliona evra u beogradski Hotel Jugoslavija.

Južna, od dve kule čija se izgradnja planira, biće namenjena isključivo za stanovanje, i imaće oko 500 stanova ukupne površine 85.000 metara kvadratnih u kojima bi moglo da živi 1.150 stanovnika.

Severna kula će biti poslovna zgrada sa komercijalnim sadržajima na nižim spratovima. U sklopu kompleksa predviđena je izgradnja vrtića za 80 dece.

Planira se i luksuzni hotel sa najmanje 100 soba visoke kategorije, a mediji su ranije pisali da je u planu otvaranje hotela Ric-Karlton, deo Meriot Internacionala, iako iz ove grupe nema potvrde.

Regulative

Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove Grada Beograda je u nedelju 14. aprila stavio na javni uvid Nacrt plana detaljne regulacije (PDR) bloka 11 i dela bloka 10, opština Zemun i Novi Beograd koji obuhvataju pomenuto zemljište. Uvid u Nacrt moći će da se obavi do 20. maja 2024. godine.

Dodaje se da će javna sednica Komisije za planove Skupštine grada Beograda, biti održana u zgradi JUP "Urbanistički zavod Beograda", 13. juna 2024. godine u 13 sati.

"U toku javne sednice, sva fizička i pravna lica koja su podnela primedbe u vezi sa Nacrtom plana u pisanom obliku, mogu obrazložiti primedbe pred Komisijom za planove Skupštine grada Beograda", naglašavaju.

Kritičari i protesti "Biram Jugu"

U Beogradu su se za vikend okupili predstavnici iz Zeleno-levog fronta i Ne davimo Beograd, kako bi se, kako kažu, suprotstavili uništavanju grada. 

Okupljeni na protestu rekli su da im smeta to što se nacrtom plana detaljne regulacije (PDR) predviđa rušenje hotela, izgradnja kompleksa na 240.000 kvadratnih metara za 1.150 stanovnika bez ijednog kvadrata javne namene, i to bez konsultacije građana, a za profit pojedinaca.

Dodaju da, što se tiče planske regulative, nije ispoštovana namena, jer po Planu generalne regulacije Beograda, inače plana višeg reda, ne bi trebalo da postoje stambeno-poslovni objekti, već samo oni namenjeni komercijalnom sadržaju.

Ističu da propisan maksimalni procenat od 60 odsto zauzeća površine parcele za izgradnju nekog objekta ne odgovara budućim planovima prema kojima je to praktično 90 odsto parcele.

Istorijat hotela

Hotel "Jugoslavija" otvoren je 1969. godine i važio je za najveći hotel na prostoru tadašnje Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ), zbog čega je uvršćen u Ginisovu knjigu rekorda.

Arhitektonski konkurs za državni reprezentativni hotel, raspisan je 1947. godine. Nagradu je dobio je Projektni zavod Hrvatske za predlog koji je označen kao izrazito moderan i kao takav odgovarao ideji o Novom Beogradu kao savremenom gradu, a namena hotela je bila da pokaže koliko je država jaka - finansijski, politički i kulturno.

Zdanje je izgrađeno po projektu zagrebačkog arhitekte Lavoslava Horvata i trebalo je da ponese naziv Beograd, ali je odabir pao na Jugoslaviju, kao simbol grandioznosti.

Zapadno krilo hotela Jugoslavija stradalo je između 7. i 8. maja 1999. godine tokom jednog od najžešćeg vazdušnih napada u NATO bombardovanju SRJ. Tom prilikom pogođeni su i centar grada, ambasada Kine na Novom Beogradu i vojna komanda u Zemunu. Obnovljen je samo jedan deo hotela, a od tada je promenio više vlasnika i počeo da se urušava - baš kao i drugo nasleđe iz perioda socijalizma.

Hotel raspolaže sa više od 600 soba i apartmana raspoređenih na sedam spratova glavne zgrade. Ima restoran sa više od 800 mesta i jedan luster težak 14 tona sa 40.000 "Svarovski" kristala i 5.000 sijalica koje obasjavaju hol hotela.

U hotelu su odsedala dva američka predsednika Ričard Nikson i Džimi Karter, britanska kraljica Elizabeta, libijski vođa Muamer Gadafi, astronauti Nil Armstrong i Baz Oldrin, nemački kancelar Vili Brant, pevačica Tina Tarner,
glumac Kevin Kostner i drugi.