Zašto se žuri Aljbinu Kurtiju?

"Aljbin Kurti ima dva motiva za žurbu", smatra diplomata u penziji Zoran Milivojević. U razgovoru za RT Balkan Milivojević kaže da situacija na globalnom nivou ne ide u prilog rešenja koje je Kurti zamislio i da zbog toga on insistira da pregovori "Srbije i Kosova moraju biti završeni do marta sledeće godine.

"Rat u Ukrajini ne ide u pravcu koji bi podrazumevao brz poraz Rusije i brzo rešenje na globalnom planu u korist zapadnih interesa što bi objedinilo i njegove interese. Sa druge strane on ima ozbiljne unutrašnje probleme, njegova politika se ne uklapa u real politiku, ozbiljno se radi da se oslabi Samoopredeljenje i njegova većinska pozicija", smatra ovaj iskusni diplomata.

Navodi da Zapad sarađuje sa opozicijom na slabljenju Kurtijeve političke pozicije i radi se na novim izborima kojim bi se u pitanje dovela i pozicija njegove partije Samoopredeljenje i samog Kurtija.

Baš zbog toga se, kako se navodi, Kurtiju žuri da predupredi i jednu i drugu stvar. Kosovski premijer nema manevarski prostor. 

Zapad bi da obeleži godišnjicu sukoba u Ukrajini 

Aljbin Kurti, premijer privremenih institucija u Prištini, dva puta je u poslednjih nekoliko dana, najavio mart, odnosno period "pre proleća 2023. godine" kao krajnji rok za "sveobuhvatnu normalizaciju odnosa", odnosno "završetak pregovora između Kosova i Srbije".

Kurtiju je juče odgovorio predsednik Srbije Aleksandar Vučić navodeći da je "što se tiče statusa Kosova i Metohije" za njega "to pitanje završeno i to u skladu sa Poveljom UN i Rezolucijom SB UN 1244".

Tim povodom, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković poučio je da je "krajnje vreme da Aljbin Kurti prestane da obmanjuje javnost i suoči se sa istinom i činjenicom da nema nikakvih zacrtanih i unapred postavljenih rokova za noralizaciju odnosa Beograda i Prištine". 

Zoran Milivojević kaže da termini koje  Kurti pominje "nemaju neku ozbiljnu zdravu osnovu, ali su se pominjali i čulo se da godišnjica `ukrajinskog rata` treba da se obeleži, moguće je i na taj način".

"To se pojavilo u nekim zapadnim izvorima, ali, nije potvrđeno. U poslednje vreme imamo demanti bilo kakvih rokova i mislim da je to realno stanje", kaže Milivojević za RT Balkan.

Dodaje da su, u poslednje vreme, ozbiljan problem postale teme o kojima će pregovorati Beograd i Priština.

"Postoji namera u Briselu da osnova za buduće pregovore bude tzv. evropski plan ili predlog koji se bazira na Šolc – Makronovom predlogu i da to bude osnova koja treba da integriše Briselski sporazum i ZSO , kao i da objedini ceo proces pregovaranja do sada. To je za Srbiju neprihvatljivo i to je potpuno jasno", kaže Milivojević.

Termin "proleće, mart 2023", kako smatra Milivojević, bio je u igri do krize sa tablicama i dok se nije videlo da ne može da se ide sa nametnutim rešenjima i da Srbija ne može da se isključi iz te cele priče.

"Neki rokovi i ranije su pominjani, nije Kurti govorio napamet. Sigurno je da ima signala, da ti rokovi negde postoje, da se na njih računa. Srbija je u tom smislu pod pritiscima. Odustajanje od rokova je samo spoznaja da se stvari ne mogu rešavati preko kolena i da se Srbija ne može tako lako slomiti. Jasno je i da globalni kontekst ide u prilog da se to ne može tako lako rešeiti. Kako se stvari oko `Kosova` odvijaju, u situaciji koliko se to komplikuje na način kako to Zapad pokušava, ako to ne bude moglo, zna se gde se to vraća – vraća se u SB UN, a to Zapad pokušava da izbegne na svaki način jer se zna da tamo nemaju nikakve šanse", obrazlaže Milivojević.

Nervoza raste, hoće da slome Srbiju 

"Svet je podeljen, ništa se nije  promenilo, nije proširen krug sancija Rusiji što je glavni indikator da na globalnom planu nema promene u korist zapadnih interesa. Ukoliko toga nema, onda je pokušaj da se pitanje reši na ovom nivou, na kome Zapad kontroliše proces, dakle, preko ovih pregovora, ili da se Srbija slomi. Ako toga nema, jasno je kome se u ovom slučaju žuri – onome ko ne dobija. Nervoza raste kod onoga ko nije realizovao svoje ciljeve i ko ne dobija u tekućim okolnostima. Kod Kurtija raste nervoza i njemu se žuri i to je potpuno jasno", zaključuje Milivojević.

Zoran Anđelković, nekadašnji predsednik Privredenog izvršnog veća Kosova i Metohije, podseća da priče o rokovima i različitim datumima slušamo poslednjih 14 godina.

"Kurti ima pravo da izmišlja datume. Datumi se pominju, što bi se reklo, da sanjaš o njima. Njegove izjave imaju veze sa njegovim ideološko – totalitarističkim i fundamentalističkim stavovoma. Naravno da ima podršku za krajnji cilj i Amerike i Nemačke, ali, ovakvi stavovi – to je njegova opsesija i to nije ništa novo", kaže Anđelković.

Zapadni zvaničnici ćute, neguju svoje nemirno "dete"

Pada u oči datum za okončanje pregovora i ćutanje evropskih i američkih posrednika, pregovarača, Eskobara, Borelja, Lajčaka.

"To je je njihovo dete koje oni neguju. I sve što je bilo ovih dana povodom dana albanske zastave je njihovo ćutanje. Šta bi bilo da su Srbija i Republika Srpska održavale skupštine i iznele takve stavove? Bila bi saopštenja sa svih strana. To vam je kao kad imate nemirno dete, vi ste ponosni što je ono dobar đak, a ono bije decu", kaže Anđelković.

Analitičari u Srbiji govore ovih dana ponovo o starom scenariju – pritisak na Srbiju, prijem Kosova u UN a zatim pripajanje Kosova – Albaniji.

"To je stari scenario. Moramo da se podsetimo da je Aljbin Kurti i pre nego što je postao premijer privremenih prištinskih institucija u svojoj kancelariji držao zastavu tzv. velike Albanije. To je njegova ideološka potka, a to što niko iz sveta ne reaguje na takve stavove, pre svega iz Evrope, ide njima na čast", zaključuje Anđelković.