Dora Bakojani, izvestilac Saveta Evrope za zahtev Komiteta ministara za mišljenje o prijavi "Kosova" za članstvo, u autorskom tekstu za "Radar", koji zapravo liči na žalopojku, napisala je da, kao neko ko je bio u Beogradu tokom bombardovanja, oseća da joj je naneta nepravda i razočarana je zbog ličnih napada od strane ekstremnih glasova.
Autorka i redova izveštaja koji idu u prilog ulasku tzv. Kosova u SE, podržanom od strane 83 odsto Parlamentarne skupštine, podsetila je da prvi put posetila Beograd 1993. zajedno sa ocem, Konstantinom Micotakisom, tadašnjim premijerom Grčke.
"U narednih 30 godina, imala sam priliku da podržim Srbiju u svakoj ulozi koju sam preuzela, uključujući funkciju ministra spoljnih poslova Grčke od 2006. do 2009, i predsedavajućeg OEBS-a 2009. Kada me je Parlamentarna skupština Saveta Evrope (PSSE) imenovala za izvestitelja za zahtev Komiteta ministara za mišljenje o prijavi "Kosova" za članstvo, svi su bili svesni mojih posebnih veza sa Srbijom i srpskim narodom", istakla je ona.
Dodala je da je to tako ne samo zbog toga što predstavlja državu članicu (Grčku) koja ne priznaje nezavisnost Kosova*, (čije pominjanje bilo da je reč o teritoriji, institucijama ili stanovništvu, u potpunosti je usklađeno sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, ne prejudicira status Kosova), već i zbog, kako ističe, njenog rada na evropskim integracijama Srbije.
Bakojani naglašava da nije potrebno biti iskusan stručnjak da bi se shvatilo da Srbija pripada Evropi.
"Ipak, u poslednjih nekoliko godina, izgledi za evropske integracije Srbije se smanjuju. Evropski savet je u decembru usvojio zaključak o najskorijim odlukama u politici proširenja, koji nisu uključivali Srbiju; Evropski parlament glasao je u februaru da državi treba suspendovati finansijska sredstva EU zbog navoda o izbornoj krađi; a Evropska komisija izrazila je snažno razočaranje zbog zastoja u razgovoru o normalizaciji sa Prištinom", navodi Bakojani.
Ona skreće pažnju na "sve tešnji odnos Srbije sa Rusijom i Kinom.
"Poslednji slučajevi iliberalizma, kao i anti-EU retorike koji se ponavljaju u političkom diskursu, izazivaju veliku zabrinutost. Rukovodstvo Srbije me je lično napalo. Opisana sam kao besramna izdajnica koja potkopava bilateralne odnose naših država. Ništa nije dalje od realnosti. Javno priznanje mojim naporima od oca Save, igumana manastira Visoki Dečani, skromno je svedočanstvo o ovome", dodaje Grkinja.
Ona podseća da je SE međunarodna organizacija, te da "nije deo Evropske unije i da je posvećena isključivo promovisanju demokratije, vladavine prava i ljudskih prava u Evropi".
"Prema tome, za razliku od drugih međunarodnih organizacija, proces pristupanja kroz istoriju je bio jednostavan (46 od 49 evropskih država su već članice), zato što je članstvo neophodno pre nego što građani dobiju pristup demokratskim "alatkama" SE. Moj savetodavni, neobavezujući izveštaj, bio je isključivo posvećen ljudskim pravima, kao i potrebi da se dva miliona Evropljana dovede pod demokratski kišobran SE", navodi ona.
Naglasila je da je jasno pomenuto da Parlamentarna skupština SE neće zauzeti stav o tome da li je "Kosovo" država.
"Tokom svog govora u plenumu, naglasila sam kako 'ne bih preuzela funkciju izvestitelja da me je Komitet ministara obavezao da izrazim svoj stav o tome da li je 'Kosovo' država, i usaglasila bih se sa stavom svoje države, negirajući bilo kakvo razmatranje o pristupanju 'Kosova' organizaciji", zaključila je Bakojani u autorskom tekstu za nedeljnik "Radar".