Četvrti dan nema iz Vlade Crne Gore ni potvrde ni demantija izjave nemačkog eksperta za spoljnu politiku i savetnika Milana Niča, koji je početkom nedelje izjavio kako mu je crnogorski premijer Milojko Spajić rekao da Crna Gora "neće biti kosponzor rezolucije UN o genocidu u Srebrenici, ali će tu rezoluciju podržati".
Između čekića i nakovnja, stava dobrog dela sopstvenog naroda i pritiska dela NVO sektora, zapadnih ambasadora u Podgorici, pritiska bošnjačkih udruženja koja su crnogorskom rukovodstvu uputila otvoreno pismo sa zahtevom da usvoje, ali i budu kosponzori rezolucije UN o Srebrenici, crnogorska vlada za sada je izabrala ćutanje.
Premijer Spajić odbio je prošle nedelje da se izjasni o ovom pitanju.
"Ovo je jedno pitanje zbog kojeg svi sada treba da zastanemo i razmislimo", sve je što je Spajić pre sedam dana i koji dan pre još nedemantovanog razgovara sa Milanom Ničom rekao odgovarajući na pitanje novinara.
Tek za nijansu u odgovoru na isto pitanje jasniji je bio predsednik države Jakov Milatović.
"Što se tiče Srebrenice, ja mislim da Crna Gora ima zvanični stav. Da li je Vlada promijenila mišljenje u odnosu na postojeći stav? To je pitanje za Vladu", rekao je Milatović.
Predsednik države koji je na ovu funkciju izabran prošle godine, presudno reklo bi se zahvaljujući i glasovima onih koji se u Crnoj Gori izjašnjavaju i osećaju kao Srbi, ovom izjavom mislio je na "Rezoluciju o zabrani negiranja genocida u Srebrenici", koju je godinu dana posle promena 30. avgusta 2020. godine u Skupštini Crne Gore izglasao deo tridesetoavgustovske većine uz pomoć DPS, SDP-a, SD-a, Bošnjačke i albanskih stranka, a protiv bili samo poslanici DF-a.
"Zabranjuje se javno negiranje postojanja ili umanjenje genocida u Srebrenici. Potvrđuje se rešenost države Crne Gore da u budućnosti spreči genocid i druge ozbiljne zločine", navedeno je u tada usvojenoj rezoluciji kojom je Skupština Crne Gore i faktički potvrdila da je u Srebrenici 1995. godine počinjen "genocid".
Na sednici Skupštine Crne Gore tada je smenjen ministar pravde, ljudskih i manjinskih prava Vladimir Leposavić zbog "negiranja genocida u Srebrenici".
I dok se Milatović poziva na rezoluciju koju je usvojila NS CG, predsednik ovog najvišeg zakonodavnog tela u Crnoj Gori Andrija Mandić kaže da bi "glasanjem za rezoluciju o Srebrenici u Ujedinjenim nacijama, Crna Gora prikačila etiketu genocidnosti celokupnom srpskom narodu".
"Čak smo imali i reakciju predsednika Crne Gore koji konstatuje da Crna Gora "ima svoje stavove", pretpostavljam da želi da podseti na ranije usvojenu Deklaraciju u Skupštini Crne Gore. Od tada, pa do izbora predsednika, mnogo toga se desilo, a ne sme da zaboravi da je srpski narod odlučio upravo te izbore", otvoreno je poručio Andrija Mandić.
U međuvremenu, u očekivanju zvaničnog stava Vlade, Milojku Spajiću na adresu stigla je podrška "Majki Srebrenice" koje su pošto je objavljena izjava Milana Niča poručile da su "zahvalne crnogorskom premijeru Milojku Spajiću što je doneo odluku da Crna Gora podrži rezoluciju Ujedinjenih nacija o Srebrenici".
Protiv rezolucije otvoreno je ovih dana istupio i predsednik Demokratske narodne stranke Milan Knežević, jedan od vođa koalicije koja je u Skupštini CG podržala izbor Vlade Milojka Spajića. Po Kneževiću, "rezolucija ima najmanje veze sa žrtvama".
"Namera jeste da se rezolucijom o Srebrenici svim Srbima, mrtvima, živima i još nerođenim, stavi 'kalašnjikov' genocida u ruke kako bi ga nosili do kraja sveta i natrag. Crna Gora mora glasati protiv, ne samo zbog Srbije, nego zbog sebe, jer ukoliko bude glasala za rezoluciju, osudiće i samu sebe na genocidnost", rekao je Knežević.
"Nažalost, nisam iznenađen tom najavom i mislim da ćemo tu izjavu uskoro dobiti i u zvaničnoj formi od strane Vlade Crne Gore", izjavio je pre par dana za RT Balkan predsednik "Slobodne Crne Gore" Vladislav Dajković.
Za to vreme premijeru Spajiću vreme neumitno curi i približava se trenutak kada će morati da se izjasni da li podržava stav onih čijim glasovima je dobrim delom izabran na funkciju ili stav zapadnih ambasada i NVO u Podgorici.