Poglavar Srpske pravoslavne crkve (SPC) patrijarh Porfirije naglasio je u Vaskršnjoj poslanici da "sve što činimo dobra radi, svaki trud, pregnuće i samopregor, svaka žrtva, svaka suza i svaki podneti bol dobili su smisao u večnosti trijumfom života nad smrću, Vaskrsenjem Gospodnjim".
Ističe da smo u ove praznične dane svedoci da "oko nas odjekuje neutešni plač majki za postradalom decom, dece za postradalim roditeljima, braćom i sestrama, žena za izginulim muževima, i taj plač razdire grudi pripadnika mnogih naroda, a među njima i našega, srpskog naroda".
"Nasilje se vrši i mimo ratova, jer u vremenu u kojem živimo ni odsustvo rata – a rat je, nažalost, vazda tu – nije garant istinskog mira; zločini i nasilje su postali deo svakodnevice. Žene, kojima je Gospod dao čast da budu prve blagovesnice Njegovog Vaskrsenja, najčešće su žrtve nasilja. Kroz stradanja žena stradaju i cele porodice. Deca su, na žalost i sramotu sveta koji se licemerno hvali 'demokratijom' i 'ljudskim pravima', žrtve zločina i u ratu i u miru. Uza sve to, mi ljudi smo sve više bezvoljni i apatični, sebični i ravnodušni prema tuđoj nevolji, prema stradanju bližnjih, pa se s pravom možemo zapitati: nije li već nastupila gnusoba opustošenja o kojoj govori sveti prorok Danilo? Drugim rečima, ne živimo li već uveliko ne u takozvanom posthrišćanskom svetu već u antihrišćanskom ili, štaviše, antihristovskom svetu, svetu bez vere, morala i načela?", navodi se u poslanici.
Govoreći o srpskom stradanju kroz istoriju, odnosno nošenju krsta našeg naroda, podseća na Prvi svetski rat kada smo, u odnosu na broj naših sunarodnika, bili najveći stradalnici sveta. Ukazuje da je stradanje nastavljeno i u Drugom svetskom ratu, kada su, "u zloglasnoj i sramnoj Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, pravljeni logori čak i za našu decu u kojima su deca umirala od gladi, studeni, bolesti i zlostavljanja".
"Samo su kod nas, u okupiranoj Srbiji, pod mitraljeskim mecima nemačkih nacista posle školskih časova umirale čete đaka u jednom danu. Stradali smo u svakom zaseoku, selu, gradu. Istinitost toga stradanja nisu morale da potvrđuju nametnute amoralne rezolucije: njih su svedočila sama stradanja, bez lažnih svedoka u licu neposrednih potomaka i posrednih sledbenika izvršilaca stvarnog genocida.
Kao pastiri slovesnoga stada Hristovog, sa žaljenjem podsećamo sve na činjenicu da je svet u kome živimo zaboravio genocid nad srpskim narodom u dvadesetom stoleću, kao i u vekovima koji su mu prethodili. Svako drugo brdo na mestima gde žive Srbi svojevrsna je Golgota", ističe se u poslanici.
Rezolucijom o Srebrenici ne obaziru se na zločine nad Srbima
Predlagači rezolucije o "genocidu u Srebrenici" pokušavaju srpski narod da proglase počiniocem genocida, ističe se u poslanici, kao i da se ne obaziru na zločine počinjene nad srpskim narodom u njenoj okolini.
"Zbog toga danas snažno podižemo svoj glas i ukazujemo na apsolutnu neistinu i pokušaj nebivalog istorijskog revizionizma, u kome se nastoji da prostom inverzijom srpski narod, žrtva višestrukih genocida i etničkog čišćenja, bude proglašen za počinioca genocida. Ne umanjujemo razmere zločina u Srebrenici, ali, kao pravoslavni Srbi, ne prećutkujemo ni zločine nad srpskim narodom u okolini Srebrenice", naveo je patrijarh Porfirije.
Nažalost, istakao je, "na te zločine po srpskim selima u kojima su zatirane cele porodice i koji su se kontinuirano dešavali od 1992. do 1995. godine, ne obaziru se predlagači rezolucija".
"Po njima, postoji ekskluzivno pravo na žrtvu i bol zbog iste. Po nama, sve nevine žrtve su nevine žrtve, bile one muslimanske ili hrvatske ili pak srpske, što 'mudro' prećutkuju savremeni revizionisti i neprijatelji istorijske istine, koji svojim nametanjem ekskluzivnog prava na bol i žrtve, ostavljaju svima nama koji živimo na ovim prostorima kamen spoticanja za budućnost", upozorio je patrijarh Porfirije.
"Teši nas i uspokojava činjenica da pripadamo narodu koji je u godinama mira, koje su dolazile posle strašnih vremena smrti, sledeći Jevanđelju Vaskrsloga Hrista na kome je utemeljen, praštao dužnicima svojim, a sa pripadnicima drugih naroda želeo i nastojao da izgradi bolju i zajedničku budućnost", navodi se u poslanici.
Srbi na KiM žive u takozvanom miru
Patrijarh Porfirije u poslanici govori i o Kosovu i Metohiji navodeći da je to su kolevka i dom srpskog naroda, u kojem je ispleo venac hramova.
"U prirodi stvorenog bića je sadržana njegova povezanost sa svetom, sa prirodom, odnosno sa zemljom na kojoj živi, koja je njegova kolevka, dom i mesto pogreba. Kosovo i Metohija su i naša kolevka i naš dom. Na Kosovu i Metohiji, u Staroj Srbiji, nalaze se naši živi i naši pokojnici. Mrtvih nema. Mi smo Crkva živih. Mi smo hrišćanski narod, narod Golgote i Vaskrsenja", naveo je patrijarh Porfirije.
"Mi smo narod hrišćanskog identiteta izraženog kroz zadužbine, koje čine najgušći molitveni venac hramova na svetu, venac koji smo ispleli na Kosovu i Metohiji", naveo je.
"I to je istina što na gori stoji. Tu se prepliću naša prošlost, sadašnjost i budućnost. Jer, ova sveta i krsnovaskrsna zemlja za nas nije obična teritorija nego upravo ona sveta zemlja iz koje će se probuditi i vaskrsnuti naše 'polje suhih kostiju'", naglasio je patrijarh Porfirije.
Pozvao je da se "uvek molimo i da budemo uz našu stradalnu braću i sestre na Kosovu i Metohiji, koji su živi izraz nade, ljubavi, trajanja i pretrajavanja u Raspetom i Vaskrslom Hristu Gospodu, uz njih koji su meta nasilja samo zato što su pravoslavni hrišćani, pravoslavni Srbi, što su svoji na svome".
"Oni žive u takozvanom miru, u 'miru' u kojem nema slobode, u 'miru' u kojem ima samo straha i nepravde. Opet smo, kao i mnogo puta ranije, suočeni sa nedaćama i pritiscima, ali su nam svagda na umu reči svetoga proroka Nauma: 'Ako i jesu u sili i mnogo ih ima, opet će se iseći i proći'", poručio je patrijarh Porfirije, povodom Uskrsa koji se po Julijanskom kalendaru slavi u nedelju, 5. maja.