Srbija i Balkan
Odlazak Josipa Broza Tita: Pre 44 godine preminuo doživotni predsednik SFRJ
Kovčeg sa Titovim posmrtnim ostacima stigao je sutradan Plavim vozom iz Ljubljane, preko Zagreba, u Beograd, a tri dana kasnije održan je najposećeniji pogreb nekog državnika u 20. veku
"Umro je drug Tito. To su večeras saopštili Centralni komitet Saveza komunista Jugoslavije i Predsedništvo Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije radničkoj klasi, radnim ljudima i građanima, narodima i narodnostima Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije", glasila je vest koja je odjeknula u celom svetu tog 4. maja 1980. godine.
Doživotni predsednik Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije Josip Broz Tito preminuo je na današnji dan pre 44 godine, u 15.05 časova, u Kliničkom centru u Ljubljani i to tri dana pred svoj 88. rođendan.
On je u januaru primljen u bolnicu zbog problema sa cirkulacijom, a pre smrti mu je amputirana noga, na šta nije hteo da pristane dok god je bio svestan. Već od sredine februara, bio je u veštačkoj komi.
Vest o Titovoj smrti Jugoslovenima saopštio je spiker Televizije Beograd Miodrag Zdravković, prenosi RTS.
Kovčeg sa Titovim posmrtnim ostacima stigao je sutradan Plavim vozom iz Ljubljane, preko Zagreba, u Beograd. Tri dana kasnije, sahranu je prisustvovalo 700.000 ljudi, među kojima je bilo 209 državnih delegacija iz 128 zemalja sveta.
Bio je to najposećeniji pogreb nekog državnika u 20. veku, kome su poslednju poštu odali 31 predsednik države, 22 premijera, četiri kralja, šest prinčeva i 11 predsednika nacionalnih parlamenata – između ostalih i Margaret Tačer, potpredsednik SAD Volter Mondejl, Indira Gandi, Hosni Mubarak, Sadam Husein, Leonid Brežnjev, Nikolaj Čaušesku, švedski kralj Karl XVI Gustav...
Tito je sahranjen u Kući cveća na Dedinju, a od 2013. godine pored njega počiva i supruga Jovanka.
Titov grob je, uz obližnji Muzej Jugoslavije, još uvek odredište brojnih turista, posetilaca i poštovalaca iz bivših jugoslovenskih republika i celog sveta.
Biografija besprekornog komuniste
Josip Broz Tito je rođen u Kumrovcu u tadašnjoj Austrougarskoj 7. maja 1892. godine. U to vreme postao je najmlađi vodnik austrougarske vojske, a za vreme Prvog svetskog rata su ga ranili i zarobili Rusi, pa je završio u radnim logorima u Rusiji.
Nakon Oktobarske revolucije, 1920. godine vratio se u novoosnovanu Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca i u Zagrebu se učlanio u Komunističku partiju.
Po izbijanju Drugog svetskog rata, postao je vođa Partizanskog pokreta otpora, a nakon njegovog završetka lider Jugoslavije u kojoj je uspostavljen novi društveno-politički poredak.
Bio je predsednik Vlade od 29. novembra 1945. godine, a posle 1953. predsednik Saveznog izvršnog veća i predsednik Republike. Kada su godinu dana kasnije te funkcije razdvojene, do kraja života je bio predsednik Republike, a od 1974. godine i predsednik Predsedništva SFRJ.
Imao je čin maršala Jugoslavije i položaj vrhovnog komandanta Jugoslovenske narodne armije. Jedan je od osnivača Pokreta nesvrstanih, a izvesno vreme obavljao je i funkciju generalnog sekretara.
Godišnjica u Kumrovcu
U Kumrovcu je danas obeležena 44. godišnjica smrti Josipa Broza Tita polaganjem venaca i paljenjem sveća.
Uz spomenik ispred Titove rodne kuće vence su položile brojne delegacije.
Predsednik Saveza antifašističkih boraca i antifašista Hrvatske (SABA) Franjo Habulin izjavio je da smatra da Zagorje i Hrvatska imaju čoveka kojim se mogu ponositi.
"Tito je bio pre svega revolucionar, čovek koji je pokrenuo narod na opštenarodni oružani ustanak protiv okupatora, ali i protiv njihovih sluga, domaćih kvislinga svih boja, u Sloveniji od bjelogardejaca, ustaša, četnika i tako dalje. I kao vojskovođa uspešno je vodio narodno-oslobodilačku borbu do konačne pobede nad antifašizmom na našim prostorima", rekao je Habulin.
Župan Kolar izjavio je da i ovoga puta svojem Zagorcu poklanjaju minut tišine "za ono što je napravio dobro kroz svoj život i ostavio trag u istoriji".
"Pobednik u Drugom svetskom ratu, vojskovođa, '48. jasno i odlučno 'ne' Staljinu, '74. godine Ustav koji je omogućio Hrvatskoj da ima pravni temelj da proglasi samostalnu državnost, dosta za jedan život, za jednog čoveka, ogromna stvar", naveo je Kolar, prenosi Tanjug.
Načelnik Opštine Kumrovec, Robert Šplajt rekao je da su i ovog puta organizovali bogat program obeležavanja godišnjice Titove smrti.
"Ljudi dolaze ovde u Kumrovec da se prisete starih vremena, istorije koja je iza nas, a ne da idealizuju i da bude neku priču bivše države i vraćaju duhove iz prošlosti", kazao je Šplajt.
