Dodik povodom Dana sećanja na Holokaust: To je najstrašnija mrlja na licu Evrope
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, povodom obeležavanja Dana sećanja na Holokaust Jom Hašoa, koji se obeležava danas, uputio je juče pisma predsedniku Izraela Isaku Hercogu i premijeru Izraela Benjaminu Netanjahuu u kojima je izrazio iskreno i najdublje saučešće, poštovanje i saosećanje, prenosi RTRS.
Dan sećanja na Holokaust Jom Hašoa je ustanovljen u Izraelu kao dan komemoracije za šest miliona Jevreja koje su u Holokaustu ubili nacistička Nemačka i njeni saradnici, kao i za jevrejski otpor u tom periodu.
"Nevine žrtve Holokausta, ali i heroji Izraela, nikada ne smeju biti zaboravljeni. Kada sam imao priliku da posetim Planinu sećanja i Memorijalni centar mučenika i heroja Holokausta, osetio sam svetu energiju koja prožima svakoga bez obzira na poreklo jer biti u blizini mesta neizmerne tuge, večnog vapaja, bola koji seže do nebesa, zahteva snagu i poseban pijetet prema milionima nevinih ljudi, žena i dece. Na površinu ispliva milion pitanja 'zašto' i svako je bez odgovora. Posetio sam i Aušvic", naveo je Dodik.
Podsetio je da je Holokaust najstrašnija mrlja na licu Evrope koja se, prema njegovim rečima, mora zauvek pamtiti s poštovanjem.
Istakao je i da se mora i osujetiti svaki pokušaj ponovnog buđenja zlih sila, bilo gde i prema bilo kome.
"Samo tako će nam sećanje biti potpuno, a naša borba smislena i sa plemenitim ciljem. Nažalost, mi vidimo odraze svojih patnji kroz patnje vašeg naroda, u mnogim aspektima i na mnogo nivoa. U fizičkim i emocionalnim stradanjima praćenim genocidom nad skoro dva miliona Srba u 20. veku i skoro 30.000 u građanskom ratu u BiH od 1992. do 1995. godine. Širom regiona Zapadnog Balkana zajedno smo stradali, u koncentracionim logorima, u našim domovima, na ulicama gradova u kojima smo zajedno živeli i radili", naveo je.
Ovom prilikom Dodik ih je pozvao da prisustvuju komemoraciji koja će se održati 12. maja 2024. godine u Donjoj Gradini.
Tog dana, kako je naveo, Republika Srpska će na komemoraciji odati počast dušama zajedničkog stradanja i pogubljenja 700.000 Srba, ali i Jevreja i Roma u koncentracionom logoru Jasenovac.