Za nekoliko nedelja biće otvoren prvi eksteritorijalni kamp za izbeglice u nadležnosti Evropske unije – italijanski izbeglički kamp na albanskoj teritoriji. Ipak, malo je verovatno da će kamp biti otvoren 20. maja, kao što je najavljeno, pre svega jer izgradnja ne ne napreduje po planu.
Kako piše "Dojče vele", nisu svi zadovoljni zbog sporazuma koji su u novembru prošle godine potpisali italijanska premijerka Đorđa Meloni i njen albanski kolega Edi Rama, a najglasniji u kritici upravo su aktivisti organizacija za zaštitu ljudskih prava.
Šta predviđa sporazum?
Sporazum predviđa da izbeglice koje italijanska obalska straža otkrije u međunarodnim vodama ispred obala Italije, a jedva imaju šansu da dobiju azil, budu prebačene u izbeglički kamp u Albaniji.
Italija je posle toga otpočela gradnju prihvatnog kampa za 3.000 ljudi, koji će u Albaniji proći kroz ceo italijanski postupak provere njihovog zahteva za azil.
Ako se zahtev odbije, te osobe bi odmah morale da budu vraćene u zemlju porekla.
Bezbroj nerešenih pitanja
Za sada se ne zna tačno koliko ovaj projekat košta. Italijanski mediji navode sumu od 650 miliona evra u narednih pet godina. Opozicija u procenama ide i do milijarde evra. Ali ne postoje zvanični podaci.
I procedura je sporna. Ljudi koji imaju dobre izglede da ostanu u Italiji ili bolesni ljudi bili bi transportovani direktno u Italiju, a ne u Albaniju.
Postavlja se pitanje na koji način će italijanska obalna straža na moru ustanoviti identitet ili zdravstveno stanje izbeglica? Oni obično nemaju lične dokumente sa sobom, a svi ljudi su posle nekoliko dana boravka na moru poprilično iscrpljeni.
Isto tako je upitno pridržavanje svih standarda zaštite ljudskih prava u kampu na albanskoj teritoriji. Visoki komesarijat Organizacije ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) kritikovao je činjenicu da u protokolu dogovora između Đorđe Meloni i Edija Rame standardi pravne države nisu spomenuti.
Potpune nepoznanice
Već postoje sumnje u pogledu italijanskih kampova za osobe kojima je odbijen zahtev za azil.
"Boravišni centri za repatrijaciju" (CPR) su potpuna nepoznanica.
Tereza Florio je volonter koji radi sa izbeglicama u kampu za repatrijaciju u Milanu.
Ona za portal "Dojče vele" pokazuje snimke koji navodno potiču iz te ustanove. Mogu da se vide nasilje, umirivanje ljudi na teškim lekovima. Ona kaže da su pokušaji samoubistva i samopovređivanje svakodnevna pojava. Florio dodaje da je to jedini način da se pobegne od okolnosti koje tamo vladaju.
Svako koga u Italiji uhapse bez važećih dokumenata, može biti zadržan i do 18 meseci u kampovima predviđenim za osobe koje čekaju deportaciju.
Takvi centri formalno nisu zatvori, ali prema Terezi Florio, upravo je to problem.
U zatvorima vladaju izvesni pravni i medicinski standardi. A ovi centri su privatne ustanove koje se otvaraju po nalogu države. Standardi su znatno niži, a kontrole sporadične.
Kontakt advokata i osobe koju žele da deportuju obično je moguć samo telefonom ili video-vezom, uz vremensko ograničenje.
Posete su skoro nemoguće. Florio kaže da u takvim centrima stalno dolazi do kršenja osnovnih ljudskih prava. Ona se boji da će uslovi u albanskim centrima biti još gori, jer će biti još manja mogućnost provera koje vrše nevladine organizacije. Ona dodaje da nisu razjašnjene ni nadležnosti u slučaju kampa planiranog u Albaniji. Ni u Italiji nisu baš jasni detalji plana, a još manje šta će Albanija time dobiti.
Albanija se seća italijanske pomoći 1991. i broda "Vlora"
Albanski premijer u trećem mandatu Edi Rama tečno govori italijanski. Navodno su on i Đorđa Meloni u srdačnom privatnom susretu sklopili dogovor na osnovu starog prijateljstva dve zemlje. Osim toga, Albanija se nada podršci u pristupnom procesu za članstvo u Evropskoj uniji. Rama naglašava da italijanski kamp neće doneti finansijsku dobit.
Italija je obavezna da pokriva tekuće troškove i da uplati 37 miliona evra na poseban račun kojem neće imati pristup, za slučaj da ne ispuni svoje obaveze.
Inače, za italijansko osoblje kampa nadležni su isključivo italijanski sudovi.
Izgleda da brojni Albanci razmišljaju kao njihov premijer i blagonaklono gledaju na sporazum. Tesna saradnja sa Italijom budi sećanje na 1991. kada su hiljade Albanaca pobegle u Italiju koja ih je primila. Slika prepunog broda "Vlora" sa albanskim izbeglicama tada je obišla svet.