"Autokratski lideri Mađarske i Srbije postaviće crveni tepih za Kineza Sija tokom njegove turneje po Evropi", piše američka agencija Asošiejted pres, najavljujući posetu kineskog predsednika državama koje agencija opisuje kao "prijateljske prema Kini i bliske ruskom predsedniku Vladimiru Putinu".
Zaboravljajući pritom da pomene da je crveni tepih Si dobio i od jednog od lidera "demokratskog" Zapada Emanuela Makrona prilikom posete Parizu.
"Pošto su mejnstrim evropski lideri vodili protekcionističke politike kako bi ograničili uticaj Pekinga i Moskve na kontinentu, vlade nacionalističkih konzervativnih lidera Viktora Orbana iz Mađarske i Aleksandra Vučića iz Srbije udvarale su se ekonomskim vezama sa Kinom , pozivajući na velike investicije u infrastrukturu, proizvodnju, energetiku i tehnologije", navodi ova agencija, u dobrom starom maniru zapadnih medija etiketirajući srpskog i mađarskog predsednika kao "autokrate".
Što možda i ne treba da čudi, budući da takve etikete prišiva i američki predsednik Džozef Bajden - koji je bez ikakvog ustezanja i kineskog predsednika Si Đinpinga nazvao "diktatorom".
Jer, svaka vlast koja pokušava da vodi izbalansiranu spoljnu politiku – održavajući veze i sa Istokom i sa Zapadom, automatski se , na zapadnoj strani sveta naziva "autokratijom" ili "diktaturom".
U Srbiji, kako se navodi, "Kina gazduje rudnicima i fabrikama, dok su milijarde dodatnih infrastrukturnih kredita finansirale puteve, mostove i nove objekte".
Podseća se da Mađarska i Srbija imaju sporazum sa Pekingom o modernizaciji železničke pruge Beograd- Budimpešta, koja je deo Inicijative "Pojas i put" za povezivanje sa lukom Pirej u Grčkoj koju kontrolišu Kinezi kao ulaznom tačkom za kinesku robu u centralnu i istočnu Evropu.
Najveći deo projekta, čiji se završetak očekuje 2026. godine, finansira se iz kredita kineskih banaka.
Prema istraživačkoj laboratoriji "Ejd dejta" na koju se poziva AP, kineski zajmodavci su između 2000. i 2021. godine izdali zajmove u vrednosti više od 22 milijarde dolara za devet zemalja centralne i istočne Evrope.
Od te sume, tvrdi AP, 9,4 milijarde dolara otišlo je u Mađarsku, a 5,7 milijardi za Srbiju, što je više nego u odnosu na druge zemlje u regionu.
Stručnjak za Kinu i vanredni profesor na Univerzitetu Korvinus u Budimpešti Tamaš Matura, tvrdi za AP da je mađarski "agnosticizam prema poslovanju sa zemljama sa lošim demokratskim stanjem i ljudskim pravima" – otvorilo glavna EU vrata za Kinu.
Insinuirajući pritom da je Kina ta zemlja – "lošeg demokratskog stanja".
"Mađarska vlada je poslednji pravi prijatelj Kine u celoj EU", kaže Matura.
Jedna od glavnih prednosti za Kinu od uspostavljanja baza unutar EU je izbegavanje skupih carina, dodaje agencija.
Evropska komisija, kako se navodi razmatra povećanje dažbina na uvoz kineskih električnih vozila, dok je Mađarska, međutim, u decembru najavila da će jedan od najvećih svetskih proizvođača električnih vozila, kineski BID, otvoriti svoju prvu evropsku fabriku za proizvodnju električnih vozila na jugu Mađarske, što bi, kako ocenjuje AP, moglo da ugrozi konkurentnost automobilske industrije na kontinentu.
Mađarska je, takođe, dodaje se, stvorila povoljno investiciono okruženje za Kinu, pružajući izdašne poreske olakšice, subvencije i infrastrukturnu pomoć kineskim kompanijama, kao i pomažući im da se snađu u mađarskoj birokratiji.
"Oni postavljaju crvene tepihe i dobijaju sve po meri vlade. I to je ogromna prednost", rekao je Matura za AP, ne precizirajući kakvu je korist "izvukao" crveni tepih koji je postavio Makron.