Odavno se u crkvama i manastirima, srpskim svetinjama širom Kosova i Metohije nije okupilo toliko naroda kao na vaskršnjim liturgijama u nedelju ujutru i južno i severno od Ibra.
"Taman kad pomislimo da nas ni pola od prošle godine nije ostalo, da nas se neće ni za šaku sakupiti, da nas nema i da nas je sve manje, ono narod počne odnekud da izvire i napuni se i crkva i porta i na trenutak useli se radost u naša srca, rodi se nada da nas neće nestati nego da će nas biti", priča mi jutros, na Vaskršnji utorak, Goran, poznanik iz srpskog geta južno od Ibra. I sam se čudi otkud toliko naroda, toliko Srba na vaskršnjim liturgijama i juče i prekjuče.
U Gračanici na Vaskrs, na ponoćnoj liturgiji bilo je stotine vernika. Liturgija donela radost i novu nadu narodu. Pre liturgije u crkvenoj porti bila je litija. Posle liturgije mnogo ljudi se, kao retko kada, pričestilo.
"Najtužniji, a ujedno najsrećniji praznik. Simbolika je veoma bitna za nas koji živimo na Kosmetu. Da bismo bili spašeni, moramo da stradamo, a ovde stradamo već godinama, čekamo da budemo spašeni i nadamo se spasenju", rekao je novinarima posle liturgije meštanin Dušan Borisavljević.
"A, kud će narod kad je teško i preteško, kad se izgubi i poslednja nada, kad se učini da nam spasa nema, da će i poslednji od nas spakovati stvari i otići, ostaviti njive i livade, kuću i kućište, nego u crkvu, pred lice vaskrslog Gospoda, pa na kolena, da se očiju punih suza moli... Eto tako je ove godine bilo kod nas u Gračanici. Drugačije nije moglo niti nade na drugoj strani ima", priča mi jutros prijatelj, čija je kuća na par stotina metara od manastira, opisuje u par rečenica kako je sa čeljadima proslavio Vaskrs.
I u Štrpcu, na svetoj liturgiji u Crkvi Svetog Nikole bilo je mnogo ljudi, kao retko kad do sada.
Mnogo, mnogo ljudi se pričestilo.
U Gotovuši, još jednom srpskom getu na jugu u nedelju zorom, daleko pre svanuća, posle liturgije i pričešća u crkvi Svetog Spasa iz 14. veka u porti omladina razvila kolo. Njihovi stariji stajali sa strane, gledali i plakali od radosti. Nije ta scena tako česta u ovoj enklavi, ovde je mnogo više brige i stradanja nego radosti.
U Visokim Dečanima na liturgiji u nedelju rano ujutru bilo na stotine Srba iz metohijskih sela, iz Severne Mitrovice.
"Radost Vaskršnjeg bogosluženja sa nama je noćas podelilo više od 300 gostiju", poručili su iz manastira.
Crkva Svetog Dimitrija u Severnoj Mitrovici u na Vaskrs ujutru i na ponoćnoj i na jutarnjoj liturgiji bila je puna naroda.
U Orahovcu, u porti crkve Uspenja Presvete Bogorodice, oazi slobode, bila litija, nošeni oko crkve krstovi i crkvene zastave.
I u Banjskoj, u starom manastiru okupilo se dosta naroda iz ovog i susednih sela.
Puni su bili i hramovi na severu Kosova i Metohije, od Zubinog Potoka, Zvečana do Leposavića...
Javljaju jutros i juče prijatelji sa svih strana Kosmeta da ne pamte da se kad toliko ljudi po hramovima pričestilo.
"Otišli ljudi iz hramova osnaženi, ojačani, sa novom verom i novom nadom koju je donelo vaskršnje jutro. I ako posle ovog dana, velikog praznika, radosti koju je doneo, u svakom selu, u svakom gradu, u svakom naselju na Kosovu i Metohiji gde još ima Srba i jedan jedini Srbin, jedna jedina porodica reši da ostane, da ne ode, da ne ostavi KiM, onda samo reći – hvala ti Bože, još ima nade", priča jutros poznanik, Boško iz Leposavića.
Nekako oko Vaskrsa stigle među Srbe na KiM i vesti da će biti odlaganja glasanja o prijemu tzv. Kosova u Savet Evrope, da rezolucija UN o "genocidu" u Srebrenici neće tek tako proći, da možda i ima nade da Srbima neće za sva vremena biti stavljen žig genocidnosti...
"Kako da se nadamo da će oni koji su nas bombardovali, koji su nas ubijali ni krive ni duže, oni koji su nas optužili za desetine hiljada navodno silovanih Albanki, koji hoće našu i nerođenu decu da osude da su počinila genocid, kako od njih da očekujemo nešto dobro. Nema od njih dobra, od njih smo dočekali samo zlo i tako će i biti", komentarišu jutros u Severnoj Mitrovici.
I, kad sve saberu i oduzmu, kažu, nema njima koji su ostali na Kosovu i Metohiji druge nego da se mole Bogu da radost Vaskrsa potraje što duže u njihovim dušama, da ih snaži makar do sledećeg praznika Hristovog vaskrsenja, a onda do sledećeg, da umnože molitve, da veruju, i da se mole Bogu da im da snage da izdrže, da svako od njih učini što može, da se nadaju u Srbiju.
"Koliko su nam sve ove slike iz manastira i crkava naših koje nam otimaju jednu po jednu donele radosti, a istovremeno, koliko je samo tuge u našim srcima. Samo mi znamo kako nam je kad na Vaskrs pogledamo našu decu, punu radosti, punu nade, kad pogledamo koliko su dobri, koliko se nadaju, koliko sanjaju bolje dane, a dobro znamo da tih boljih dana nema na vidiku, kad znamo da nam se tek spremaju udarci, da će nas tek gaziti, da će se tek nad nama iživljavati... A u svemu tome, u čitavom tom beznađu ostaje nam da se i u ove blage i u sve druge dane nadamo slobodi, koja je možda i blizu. Samo nadu i veru da ne izgubimo", pričaju jutros Srbi sa Kosova i Metohije.