Ambasadori Ukrajine, SAD, Italije, Kanade, Poljske, Norveške i Slovenije kao i predstavnici ambasada Nemačke, Francuske, Holandije položili su vence u Spomen parku oslobodiocima Beograda u znak sećanja na Dan pobede u Drugom svetskom ratu ali i Dana sećanja i pomirenja, koji se danas obeležava u Ukrajini.
Bio je to zapravo skup koji je, više nego na proslavljanje oslobodilaca, ličio na "trač partiju" čija je glavna tema bila Rusija, odnosno, potomci nekadašnjih Crvenoarmejaca koji su i izvojevali pobedu koja se slavi.
Tako je američki ambasador Kristofer Hil podsećajući, doduše na veliku žrtvu srpskog naroda u Drugom svetskom ratu, i pomoć ukrajinskih vojnika u oslobađanju Beograda, preskočio da pomene ulogu Rusa u ovom istorijskom događaju, iako je, na groblju na kome su venci položeni, sahranjeno više od 900 vojnika nekadašnjeg Sovjetskog Saveza. Isto kao što je "zaboravio" da pomene odgovornost svojih prijatelja – Nemačke i Italije za jednu od najstrašnijih epizoda u istoriji čovečanstva.
Ambasador SAD smatrao je prigodnim da kaže da je ovo trenutak istorije u kome svi moraju da kažu da "nećemo dozvoliti ovakvu agresiju na Ukrajinu i da ćemo svi učestvovati i učiniti sve da pomognemo Ukrajini".
"U ovim sudbonosnim trenucima svi smo mi Ukrajinci", kazao je Hil koji je izrazio zahvalnost i narodu Ukrajine na žrtvi koju je podneo zajedno sa ostalim članovima alijanse u Drugom svetskom ratu kako bi godine mira bile pred nama.
Hil je, kako javlja Tanjug, naveo da je 1944. ukrajinski front Sovjetske armije učestvovao ili predvodio zajedno sa srpskim snagama u Prvom korpusu, oslobađanje Beograda.
Obratio se i ambasador Ukrajine Vladimir Tolkač uz podsećanje da je Ukrajina samo u tom ratu izgubila više od 8.000.000 građana koji su ginuli i na obalama Dnjepra, Volge, Odre, Save, Dunava.
Naglasio je da Ukrajina ceni sve zemlje i prijatelje sa kojima na Dan sećanja i pomirenja može da se seti svih tih žrtava. Zajedničke, slavne istorije s Rusijom, Ukrajinci, po svemu sudeći ne žele da se sećaju, nego u Kijevu, radije slave nacističke kolaboracionističke snage Stepana Bandere.
Prekrajanje istorije nije novost, kada je reč o zapadnim zvaničnicima, pa smo tako već slušali da se u govorima o nuklearnim opasnostima priča o Hirošimi i Nagasakiju, a zatim govori o ruskoj nuklearnoj pretnji zaboravljajući da se napomene da je jedine dve nuklearne bombe u istoriji iskoristila Amerika.
U Estoniji se, ovih dana zabranjuje korišćenje ruskih simbola tokom obeležavanja Dana pobede, a nedavno je oslobađanje Aušvica pripisano "savezničkoj vojsci" iako su to zapravo uradili Crvenoarmejci.
Tako možda i ne čudi da predstavnici zemalja koje činile zločine u Drugom svetskom ratu učestvuju na skupovima koji se koriste kao prilika da se kritikuju oni koji su u tom ratu za slobodu položili najveće žrtve.