U novoj epizodi emisije "Relativizacija" sagovornica Ljiljane Smajlović bila je Andrea Jovanović, doktorand filozofije na Filozofskom fakultetu u Beogradu i autorka podkasta "Lukavstvo uma". Teme kojima se bavi su filozofija nauke, teorija ideologije, pravoslavlje kao religija svakodnevnog života i marksistička teorija rada, kao i "umna okupacija".
"Kad kažem da smo umno okupirani, mislim na stvari koje su malo dublje od toga ko eksploatiše našu zemlju ili čije su naše fabrike, u kom smo paktu i najbitnije gde je naša granica već mislim na to kako mi doživljavamo sopstvenu poziciju, kako mislimo svet u kojem smo, šta mislimo kad kažemo svet, na šta se ugledamo i gde želimo da ova zemlja stigne. U tom smislu čak i nevezano od ideološke pozicije i razlika koje postoje, svi mi mislimo o tim fenomenima pod narativima zapadne hegemonije", objašnjava na početku razgovora Jovanovićeva.
O svom političkom opredeljenju kaže da podržava populiste, da u ekonomskom smislu stoji na komunističkim pozicijama, i da joj je populizam važan jer je nastao kao levičarski pozitivno određen koncept koji se ticao toga da se narod pita o sebi, proizvodnji i društvu u kojem živi.
"Međutim, danas je populizam ime koje se daje demokratiji kad izgubiš izbore. Taj termin se koristi da se diskredituju ljudi koji imaju neka politička uverenja, da se prikažu iracionalnim, i zato podržavam isključivo populiste", dodaje Jovanovićeva.
Pre deset godina je u dva teksta na portalu "Peščanik" kritikovala pozicije jednog autora konstatujući da on istovremeno zastupa ekonomske teorije slobodnog tržišta i političkih sistema vladavine prava, ali i rasističke teorije o zaostalosti određenih nacija, naroda, slojeva društva i klasa, što je i dalje dosta dobar opis političke škole opozicionog mišljenja kod nas a koja je zapravo kultur-rasistička.
Kultur-rasizam srpske opozicije
Po njenim rečima, taj narativ je pre decenije više bio ekonomske prirode jer je to bilo vreme mera štednje, ali i period kada npr. Grčka upada u krizu. I tada brojni autori aktivno pišu upravo to – Grci su u toj poziciji jer su lenji, Srbi jer vole da spavaju, što je i tad i sad, kako kaže, odudaralo od svih istraživanja, po kojima smo narod koji u proseku najviše radi u Evropi.
"Tada je kultur-rasizam imao ulogu da diskredituje bilo kakav pokušaj da se posledice svih mera malo ublaže po celu populaciju. Danas se taj narativ vratio na ono što je bio 2000-ih, i dalje je kultur-rasistički, ali nije više ekonomske prirode zato što su se neprijatelji promenili. Danas je osnovno političko pitanje u Srbiji da li ste ili niste za SNS i vladavinu Aleksandra Vučića, i onda cela priča služi da se diskredituju ljudi koji ovu vlast zaista podržavaju, ali i ostali koji nisu za nju, a nisu pridruženi koloni histeričnih ljudi koja se nazivala Srbija protiv nasilja", ističe gošća "Relativizacije".
Komentarišući dolazak predsednika Kine Si Đinpinga u Beograd, odnosno odjek ove posete u "dve Srbije", kaže da je ovde, kao i o svakom drugom pitanju, sve crno-belo.
Kako su "dve Srbije" videle posetu Si Đinpinga
"Poseta je predstavljena dijametralno suprotno – ovacijama i pozitivno nasuprot tvrdnjama da je stigao kolonizator u ovu slobodnu evropsku Srbiju da nas porobi. Ova podela se nadovezuje na sve one prethodne, dok ja priznajem samo jednu liniju političke podele, a to je odnos prema NATO imperiji", kaže Jovanovićeva.
Što se tiče težnje levičara na Zapadu da sve dekolonizuju, te s tim u vezi Rusku Federaciji i Kinu proglašavaju za najveće kolonizatore, ironično konstatuje da koliko je Hilari Klinton levičarka, toliko je Kina kolonijalna sila.
"Ne volim elitizam i ne volim da se pozivam na obrazovanje ili titule, ali tvrdnja da je Kina kolonijalna sila je jedna par eskelans neobrazovana tvrdnja. Dakle, vi ne znate ništa o istoriji kolonijalizma, a ne znate ništa ni o Kini, niti o njenoj savremenosti", dodaje Jovanovićeva, te ističe da je sve to tendenciozno usmereno ka tome da se delegitimizuje bilo koja geopolitička alternativa, da se diskredituje svaki put Srbije koji nije "evropski put".
Ovakav odnos prema poseti kineskog predsednika i uloge Kine kod nas vezan je za nekoliko stvari – diskreditaciju Vučića, to jest činjenicu da je ova vlast uspostavila takvu vrstu odnosa, odnosno diskreditaciju bilo kog puta Srbije koji nije evropski put.
"Nije samo pitanje zašto je evropski put dobar pitanje je u tome kako se glasa kada se glasa o nekim pitanjima u Ujedinjenim nacijama, ko je na našoj strani. Kina i Rusija i mnoge druge zemlje nas ne vide kao ključne evropske fašiste, kao arhetipski genocidni narod. To sve ruši sliku ne samo o našoj zloj vlasti nego i o zlim Srbima, sve je uvezano i nema nikakve veze s objektivnim stanjem", zaključila je gošća "Relativizacije".