Kurti : Nećemo dozvoliti "državu unutar države", samo međusobno priznanje

Da bi došlo do normalizacije odnosa Beograda i Prištine, potrebno je da u centru dogovora bude međusobno priznanje, a ako Beograd kaže da se to neće desiti, onda su oni protiv dogovora, izajvio je premijer tkz. Kosova Aljbin Kurti. 

On je u intervjuu za N1 BiH komentarisao i formiranje Zajednice srpskih opština i poručio da neće dozvoliti Republiku Srpsku unutar tzv. Kosova, tj. "državu unutar države", iako kako kaže, veoma dobro zna da to Srbija želi.

"Oni bi želeli da Kosovo ne bude država, oni bi želeli Zajednicu srpskih opština koja bi bila neka država Srbije unutar Kosova. Njihov cilj je destruktivan, oni ne žele ništa za kosovske Srbe nego žele nešto protiv nas. Beograd koji kaže da je Kosovo lažna država, a traže ZSO su neozbiljni. Da žele Zajednicu srpskih opština prvo bi priznali Kosovo", istakao je Kurti. 

Period do proleća je sasvim dovoljan da se postigne sporazum Beograda i Prištine, ako se ima dobra volja, tvrdi predstavnik privremenih prištinskih institucija. On je ocenio da je pristup dijalogu u prošloj deceniji bio pogrešan, jer se smatralo da je tzv. Kosovo tema u dijalogu, a ne jedna od strana. 

Na pitanje da prokomentariše Vučićeve tvrdnje da ga "sva sila Zapada ne može naterati da prizna Kosovo", Kurti je odgovorio da je "moguće da Vučić želi da kaže da će se Kosovo priznati, ali da će to uraditi neko drugi". On je dodao da međunaroda zajednica neće dugo trpeti Srbiju.

"Pošto je moguće da veza Srbije i Rusije postane još jača i tada će se međunarodna zajednica morati jasno opredeliti naspram Srbije. U tom slučaju neće više biti moguća saradnja sa Srbijom ako ona uđe u tesnije odnose sa fašističkom Rusijom. Znate, fašizam nije rezervisan samo za Italiju i Nemačku. Sa ruskim fašizmom sarađuje Beograd i demokratska Evropa ne može biti neutralna prema takvoj Srbiji", rekao je Kurti za N1 BiH.

Govoreći o francusko-nemačkom modelu, on je ocenio da u predlogu ima novih elemenata i da je to dobra baza da se nastave razgovori Beograda i Prištine na novom nivou. Kada je u pitanju razmena teritorija na Balkanu, Kurti je istakao da ta "ideja nije propala, ali projekat jeste".

On je ocenio da Srpska pravoslava crkva vlada u Srbiji i Republici Srpskoj i da bi Beograd hteo da postoji "jedna crkva, jedna država i jedna stranka". 

"Glavna politička stranka u Srbiji je SPC. Ako je ovih prvih 20 godina ovog veka obeležio islamski fundamentalizam, sada na scenu stupa pravoslavni", rekao je Kurti. 

Na pitanje da li očekuje da će Bosna i Hercegovina priznati Kosovo, premijer tzv. Kosova odgovorio je da je Dejtonski sporazum napravljen da bi zaustavio rat i omogućio inkluzivnost, ali da je ta inkluzivnost degradirala u veto Republike Srpske. On je ocenio da je RS, umesto da se integriše u državu, postala suprotno – oružje Beograda protiv celovitosti Bosne i Hercegovine. 

"Srbija ne sme da nas napadne"

Kurti je izjavio da se ne boji vojne intervencije Srbije na Kosovo iako ne isključuje tu mogućnost i dodao je da bi u tom slučaju "otpor bio uspešan" i da računa na NATO, SAD i EU. Za razliku od Kosova, rekao je Kurti za N1 BiH, Srbija bi "računala na Rusiju i Kinu".

Kurti je rekao da bi mnogo srpskih generala i zvaničnika volelo da se Kosovo napadne, ali da ne smeju.

"To ne znači da se ne nadaju novim okolnostima u budućnosti kada bi mogli da napadnu. Srbija zna da situacija nije kao pre 20 godina. Naš otpor bi u u tom slučaju bio uspešan", rekao je Kurti.

Kurti je kazao da je nekoliko meseci pre početka sukoba u Ukrajini, u septrembru 2021. godine, ministar odbrane Srbije zajedno sa ruskim ambasadorom došao su na granicu Kosova gde su obišli vojne snage Srbije.

"Mi smo tada bili u redovnim kontaktima sa NATO i Kforom jer je Srbija htela daa pošalje poruku kako zajedno sa Rusijom može ponovo da okupira Kosovo. Poslednjih meseci dobili su oružje od Kine. Znači Srbija računa na Rusiju i Kinu, a kada oni na njih računaju onda i mi računamo na NATO, SAD i EU", naveo je Kurti.

On je ponovio da Srbija "neće smeti" da napravi ofanzivu iako se to ne isključuje apsolutno jer, tvrdi on, Srbija "ima 48 baza oko granice".

"Jedan od razloga zašto Srbija kaže da neće priznati Kosovo je jer želi da ima što bolje odnose sa Rusijom i Kinom. Kada Srbija ovo govori to ne poručuje nama nego Rusiji jer želi da kaže Moskvi da će nastaviti da bude njena gubernija iako prima novac EU", zaključio je Kurti.