Dan sećanja na žrtve ustaša u NDH; Izraelski predsednik: Zločini činjeni bez oklevanja i kajanja

Predsednik Privremenog organa grada Beograda Aleksandar Šapić prisustvovao je danas u Donjoj Gradini u Republici Srpskoj obeležavanju Dana sećanja na žrtve genocida nad Srbima, Jevrejima i Romima u NDH.

Tom prilikom položio je cveće na Spomen područje na grobnom polju Topole, saopštio je Beoinfo.

"Danas se nalazimo na najvećem srpskom polju smrti. Pod našim nogama nalaze se čitavi srpski gradovi - naša deca i budućnost koju nismo trebali da dočekamo, a Božjom pomoću dočekasmo je", rekao je premijer Srbije Miloš Vučević na obeležavanju Dana sećanja na žrtve ustaških zločina u logoru Jasenovac i NDH u Donjoj Gradini.

Dodao je da ovde odajemo poštu nemi od bola za našim rodom i pokolenjima stradalima kao da nisu ljudi: "klani, davljeni, kuvani, drani, živi sahranjivani". 

Poručio je da mora biti jasno "da je ovde Jerusalim naš, da je ovde sveta zemlja, okean suza i krvi. Da smo odavde raspeti i da smo pobednički vaskrsli do današnjeg dana jer nas Gospod u svojoj ljubavi ponovo na noge postavi i ojača mišice naše i dade snagu da ne odvraćamo pogled sa ovog mesta".

Opširnije pročitajte ovde.

Donja Gradina je dugo godina skrivana od javnosti ali je danas postalo mesto gde se okupljamo. Donja Gradina je važna kao kultura sećanja da se čuva i neguje za srpski narod, rekao je predsednik Skupštine Crne Gore Andrija Mandić u Donjoj Gradini.

Rekao je da se u ime Crne Gore i njenih građana, i u ime svih naroda i svakog čoveka poklanja žrtvama ovog strašnog genocida i iskazuje osećaj te države prema onome što se desilo od 1941. do0 1945. godine.

Mandić je istakao da se u Donjoj Gradini desio genocid koji može da se meri sa Aušvicom.

"Bio je jedno od mesta koje je između ostalog uticalo na oblikovanje čitavog načina razmišljanja. Dugo vremena skrivano od javnosti ali evo već nekoliko godina postalo mesto gde se okupljamo svi mi koji mislimo da je to važno kao kultura sećanja da se čuva i neguje za srpski narod", naveo je Mandić.

Gideon Grajf, poznati svetski istoričar, stručnjak za istoriju Holokausta i predsednik Nezavisne međunarodne komisije za Srebrenicu poručio je da se nisu okupili samo kako bi se prisetili života koji su tragično izgubljeni, već da se suoče i priznaju istinitosti naše sadašnjosti.

"Danas smo se okupili ovde u Donjoj Gradini u mestu koje je obeleženo velikom tugom i neizbrisivom istorijom. Ovde smo da odamo počast žrtvama genocida koji je počinjen nad srpskim stanovništvom, žrtvama užasnog jevrejskog Holokausta i ciljanog genocida nad Romima koji je počinjen pod režimima NDH. Jedinice koja je vođena i stvorena uz pomoć nacističke Nemačke i koju je podržavala fašistička Italija", rekao je on.

Dodao je da je Donja Gradina, u sklopu zloglasnog logora Jasenovac, bila glavno gubilište, zato je danas tmuran podsetnik na najmračnija poglavlja ljudske okrutnosti tokom Drugog svetskog rata.

"Politika genocida nije bila puki čin rata već pokušaj etnocida sa ciljem da se čitava jedna kultura i jedan narod izbriše sa svoje dedovine", istakao je Grajf. 

Poruku predsednika Izraela Isaka Hercoga na obeležavanju Dana sećanja na žrtve genocida u Nezavisnoj državi Hrvatskoj (NDH) pročitala je ambasadorka te zemlje u BiH Galit Peleg.

"Zločini u Donjoj Gradini i Jasenovcu moraju da se pamte zbog više stotina hiljada ubijenih žena, dece i muškaraca", rekla je ona.

Hercog je u poruci poručio da je Donja Gradina "modrica u istoriji koja se ne sme zaboraviti", kao i da se radi o okrutnosti koja nema granica.

Dodao je da je naša ljudska dužnost da insistiramo na sećanju, kao i da su zločini u Jasenovcu izvršeni dehumanizacijom žrtava, bez ikakvog oklevanja ili kajanja.

"Sećamo se zato što nam je zgodno da zaboravimo, zbog toga je naša moralna dužnost da insistiramo na sećanju. Tu smo da onima koji su nestali ukažemo poštovanje koje zaslužuju, da povežemo neidentifikovani broj sa imenom, da povežemo ime sa licem i da povežemo lice sa dušom", poručio je Hercog.

Hercog je zahvalio predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku za podršku koju je pružio Izraelu, naročito od događaja 7. oktobra.

"Iskreno vam hvala za vaše prijateljstvo", zaključio je izraelski predsednik Isak Hercog u poruci.

Preživeli logoraš iz Jasenovca Slavko Milanović, koji je danas u Donjoj Gradini prisustvovao obeležavanju Dana sećanja na žrtve genocida nad Srbima, Jevrejima i Romima u NDH, izjavio je da je kao šestogodišnje dete dok je bio u Jasenovcu video ciglanu, a da je iz majčinih priča saznao da su u toj ciglani živi ljudi gurani u vrelu peć i na taj način ubijani.

Milanović je naveo da je bio u delu logora prema istoku, na poljani, pod vedrim nebom, da su logoraši ležali jedan do drugog, a da su ustaše izjutra odvajale decu od majki.

Prema rečima Milanovića, majka je njega i sestru pokrivala starim krpama i sakrivala ih dok ustaše prođu i tako su ostali sa majkom.

Predsednica Udruženja logoraša Drugog svetskog rata iz Banjaluke Dobrila Kukolj rekla je danas da je Donja Gradina najveći grad mrtvih u kome su čitave porodice umirale od ruku ustaških zločinaca.

Ona je rekla da je zadatak bivših logoraša i potomaka da čuvaju kulturu sećanja na događaje i nevine žrtve, i da se deci u školama priča o prošlosti koju ne smemo zaboraviti.

"Zadatak nas bivših logoraša i potomaka je da negujemo kulturu sećanja kao deo sveobuhvatnog programa našeg ministarstva kulture Republike Srpske. Imamo svoj program koji smo počeli i radimo po njemu. Oni koji su ostali, našoj deci po školama moramo da pričamo naše priče, da dožive, da ne zaborave sve prošlost", rekla je ona.

Ona je dodala da se ovakvi zločini ne smeju ponoviti, kao ni vreme kada je ludilo, bilo jače od razuma.

"Ko je preživeo to zlo, zna koliko vredi sloboda i šta znači biti slobodan. Slobodu želimo i drugim ljudima, da živimo jedni pored drugih, da se ne mrzimo ili ukratko da budemo ljudi. Današnje vreme je jako teško, zato moramo da imamo potencijal, toleranciju, hrabrost, volju, da istražuju prošlost i da imamo ljude ne gledaju koje vere i nacije ko", poručila je Kukolj.

Ona je rekla da je danas ovde sa pre svega sa nekolicinom saboraca, preživelih logoraša Drugog svetskog rata i njihovih potomaka.

"Da se setimo zajedno i svedočimo o strašnom užasu i zločinu genocida koji se desio na ovim prostorima. Nedavno, tačnije 22. aprila je bilo 79 godina od proboja, najvećeg logora Jasenovac. Umirala su ovde naša braća, majke, sestre od ustaških zločinaca. Do početka rata živela sam u Međeđi sa svojom porodicom. Te dane pamtim po lakoći koraka. Nakon prvog proterivanja na Božić 1942. godine, ustaše nas ponovno na Petrovdan 1942. u vreme kozarske ofanzive zarobljavaju i odvode prema Dubici. Dobro pamtim jezive slike i nasilno teranje u sabirne logore Nezavisne države Hrvatske", rekla je Kukolj.

Kako je navela težak trenutak je bio kada je odveden od majke nje 14-godišnji brat.

"Taj plač, ti bolovi, to je ostalo u mojoj duši, to ja nosim sa sobom", rekla je ona i navela da je njen brat odveden na Sajmište gde je preminuo u mukama.

Kako je rekla, kasnije su i nju odveli od majke i razdvojili ih.
Ona se prisetila i trenutka kako je njena majka bila prinuđena da odlazi na rad u mesto gde su živeli, sećala se žena koje su mučene u logoru i želele da pobegne.

"Čula sam da devojčice vode u ciglanu. Ciglana je bio užas i pakao za devojke, za devojčice koje su oni izluđivali. Više nisu bile normalne. Kad sam čula, uzela sam sestru za ruku i potrčala kud, ne znam. Samo taj vrisak žene koja se porađala na zemlji. Nikad, nikad ne mogu zaboraviti i danas ga nosim", istakla je ona i dodala da su sestra i ona pokušale da pomognu ženi.

Prisetila se i kako su ih odvodili u logore, u Jasenovac.

Na grobnom polju "Košute" u Spomen-području Donja Gradina danas su održani parastos i pomen srpskim, jevrejskim i romskim žrtvama ubijenim u ustaškom logoru "Jasenovac", u okviru obeležavanja Dana sećanja na žrtve genocida u NDH.

Na grobnom polju "Košute" u Spomen-području Donja Gradina služen je pomen srpskim, jevrejskim i romskim žrtvama ubijenim u ustaškom logoru "Jasenovac", u okviru obeležavanja Dana sećanja na žrtve genocida u NDH.

Pomen služi vladika banjalučki Jefrem, posle kojeg će romsku molitvu držati predsednik Svetskog parlamenta Roma Dragoljub Acković, a jevrejsku generalni sekretar opštine Doboj Dario Atijas.

Onaj koje doveden u Donju Gradinu, više se nije vratio , prisetili su se jasenovački logoraši Milutin Vukmirović i Slavko Milanović koji danas prisustvuju obeležavanju Dan sećanja na žrtve genocida nad Srbima, Jevrejima i Romima u NDH.

Vukmirović, koji je u to vreme bio dete, rekao je da su na taj način ubijene i njegove sestre i otac.

"Sami logoraši su kopali sebi grobnice", kaže Vukmirović.

Slavko Milanović prisetio se da je kao dijete dok je bio u Jasenovcu video ciglanu, a da je iz majčinih priča saznao da su u tu ciglanu živi ljudi gurani u vrelu peć i na taj način ubijani.

Predsednik Republike Srpske (RS) Milorad Dodik izjavio je danas da je cela istorija kontinuiranog antisrpskog odnosa Nemačke prema Srbima kulminirala u rezoluciji o Srebrenici, iza koje, kako kaže, stoje pokvarene političke namere.
On je kazao da su Srbi, baš kao i predlagači rezolucije o Srebrenici - Nemci, nekada bili deo jedinstvene zemlje i da treba da imaju ista prava na ujedinjenje.

"Mi treba da razumemo i njihovu snagu i njihov bezobrazluk. Srpski narod nije bez šanse, zaista tako mislim. Sadašnja generacija predvođena predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem je stabilizovala Srbiju", rekao je on za "Politiku".

Opširnije pročitajte ovde.