Verbalni okršaj Marinike Tepić i Ričarda Grenela na "Iksu" za sada je završen porukom Marinike Ričardu da je jedan – "nevaspitani gspodin", na način, prilično redak u komunikaciji "druge Srbije" i Sjedinjenih Država. No, ako se u komunikaciji "druge Srbije" i bivšeg Trampovog činovnika, izaslanika za dijalog Beograda i Prištine, u igru uzme i faktor zvani "duboka država", onda stvari postaju malo jasnije.
Jedino, nije baš jasno šta će g. Tepić ako na novembarskim izborima u SAD kojim slučajem pobedi Tramp, a Grenel, kao što se govorka, postane šef Stejt departmenta ili kakav drugi visoki zvaničnik Amerike? Koliko će tada vredeti faktor zvani američka "duboka država"?
Inače, sukob ovo dvoje počeo je tako što se poslanica SSP-a Marinika Tepić na sednici Odbora Skupštine Srbije za kontrolu službi bezbednosti osvrnula na nedavni Grenelov intervju u kome je govorio o dijalogu Beograda i Prištine.
Prema rečima poslanice Tepić iznetim tada, Grenel je u intervjuu kazao da su on, Tramp, Vučić i Tači ranije "postigli istorijski dogovor koji je podrazumevao ukidanje suda u Hagu za zločine OVK nad srpskim stanovništvom".
"Zar ne mislite da bi valjalo da znamo i da Srbija zna da li je ovo tačno ili sada i gospodin Grenel širi neke lažne informacije o Aleksandru Vučiću? Da nam Grenel lepo kaže da li je tačno da je Vučić pravio istorijske sporazume da se ukinu suđenja OVK za zločine nad Srbima? Pozovite i predsednika Srbije – ja snimak imam, možemo da mu pustimo, to je veliki intervju na javnoj američkoj platformi, pa i za slučaj da izbegne da dođe i odgovori nama, možda odgovori bar novinarima", rekla je pored ostalog Tepić.
Ubrzo je stigao odgovor Grenela na Iksu.
"Ova žena ne zna o čemu priča. Ona uopšte nije bila uključena. Prebrzo donosi zaključke nakon što je poslušala jedan intervju. Potrebni su nam političari koji su ozbiljniji u pronalaženju činjenica nego da govore pre nego što saznaju. Činjenica je da je ideja bila da svaka zemlja istražuje zločine i da se njima bavi interno – ne preko međunarodnog suda van svoje zemlje, već u Srbiji. Žalosno je što ne veruje u suverenitet svoje zemlje", napisao je Grenel.
Prepiska je, za sada zaključena oštrije nego što je počela.
"Nevaspitani gospodine Grenel, da – 'ova žena' nije bila uključena, kao ni bilo koji drugi građanin Srbije u vaše tajne dogovore Vučić-Tači. Suverenitet Srbije gazi Vaš Vučić, Vi mu pomažete i loše se pravdate, ali činjenica ostaje: dogovarali ste ukidanje Međunarodnog suda za zločine OVK!", napisala je g. Tepić.
Odgovor Grenela se čeka.
"Nija lako uvek ući u njihovu glavu, ali, ovo deluje kao pokušaj jeftinog ubiranja političkih poena Marinike Tepić u smislu – evo, Vučić je hteo da ukine sud koji bi sudio OVK zločincima. I sad, svako ko to pročita, treba da se zgrozi nad činjenicom da eto, Vučića ne zanimaju zločini OVK. To je prvi medijski utisak koji je trebalo da se napravi", kaže za RT Balkan, komentarišući sukob Marinike Tepić i Ričarda Grenala, politički analitičar Aleksandar Pavić.
Naš sagovornik objašnjava da je Grenel u intervjuu jasno rekao o čemu se tu radilo, "da nacionalni sudovi preuzmu suđenja za ratne zločine" što bi, prema Paviću, "bila idealna stvar od samog početka sukoba u bivšoj Jugoslaviji jer su se svi međunarodni sudovi pokazali kao potpuno pristrasni na štetu Srba".
"Pokazali su se, takođe, i kao politički sudovi ali, sigurno je da to Mariniku ne zanima pošto ona čak, sa druge strane, pokazuje da apsolutno podržava političke odluke tih sudova kao što je i proglašenje onoga što se desilo u Srebrenici za genocid", kaže Pavić i dodaje da "što se Marinike Tepić, tiče, ona ideološki podržava te međunarodne sudove i to, dokazano, antisrpske sudove".
Pavić dalje navodi da nije baš uveren koliko Marinika Tepić uopšte i prati šta se dešava u međunarodnim sudovima za bivšu Jugoslaviju, to da se, recimo, nekadašnji "glavni tužilac Suda u Hagu Džek Smit sada vratio u Ameriku i učestvuje u progonu Trampa".
"On je nedavno raskrinkan kako je poturao lažne dokaze protiv Trampa, a mi znamo da su prihvatani razni sumnjivi dokazi u postupcima protiv Srba u Hagu, da su odbacivani ubedljivi dokazi koji idu u prilog Srba. Dovoljno je samo to da se vidi da Džek Smit nema nikakav kredibilitet i da ga nije imao ni ranije", reči su našeg sagovornika.
Pavić zaključuje da se u postupku Marinike Tepić vidi nekoliko nivoa. Prvi je "politikantski, gde se ubiraju jeftini poeni". Drugi je da "Marinika veruje u te antisrpske sudove i nema nikakvih problema sa njihovim presudama" i treće, "da su se osobe vezane za te sudove, poput Džeka Smita, pokazale kao politički manipulatori koje najmanje zanima pravda".
Pavić ne veruje da bi Marinikin ton u raspravi sa Grenelom mogao u nekom trenutku da košta Srbiju "zato što je on svestan ideoloških razlika koje postoje u svim zemljama uključujući i Ameriku".
"To bi jedino u budućnosti moglo da šteti Srbiji ako bi se desila katastrofa pa bi Marinika ovde postala deo vlasti. Onda bismo imali problem. Bilo bi važno da se to ne desi, onda bismo izbegli tu mogućnost ako bi Grenel stvarno bio imenovan za šefa Stejt depratmenta ili na neko drugo visoko mesto ako bi Tramp dobio na izborima. Ako Marinika ostane u opoziciji, to nama ne bi našetilo, jer je Grenelu jasno o čemu se ovde radi", reči su Pavića.
Zaštita kosovskih Srba ili politička borba?
On je, kako kaže za RT Balkan, uveren i da "Marinika Tepić i ono što ona govori nemaju veze sa zaštitom kosovskih Srba, već isključivo imaju veze sa političkom borbom koja se ovde dešava".
"Marinika Tepić je u bloku koji se zalaže za bojkot izbora, za nepriznavanje izbora, za mešanje stranaca u naš izborni proces uopšte i oni u toj političkoj borbi ne biraju sredstva. Čak i ako to podrazumeva posredno zastupanje pozicija u koje oni možda i ne veruju. Ovde je videla šansu da ubere jeftine političke poene, ona sigurno nije poznata po odbrani interesa Srba na KiM niti se tako profilisala poslednjih godina", kaže Pavić.
"Postoje ozbiljnije zamerke na pregovore koje je Aleksandar Vučić u to vreme vodio sa Tačijem, na prvom mestu o tzv. razgraničenju. To je mnogo više problematično, s obzirom da se radi o potencijalnom kršenju Ustava Srbije, nego što je bila mogućnost ukidanja još jednog pristrasnog međunarodnog, tj. zapadnog tribunala za ratne zločine", zaključuje u razgovoru za RT Balkan politički analitičar Aleksandar Pavić.