Srbija i Balkan
Američki Radio Slobodna Evropa: Koliko je Srba ubijeno u Jasenovcu?!
U svom izveštaju o Rezoluciji o Srebrenici, predlozima za onu o Jasenovcu i crnogorskim previranjima oko svega toga, RSE, onako uzgred, konstatuje da je u Jasenovcu, prema zvaničnim podacima, stradalo skoro 48.000 Srba, pa se postavlja pitanje čiji su ovo zvanični podaci i ko ih je ovako zacementirao
Jasenovac je logor u Hrvatskoj u kojem je tokom Drugog svetskog rata, prema zvaničnim podacima, stradalo skoro 48.000 Srba, 16.000 Roma i više od 13.000 Jevreja, izveštava Radio Slobodna Evropa u tekstu pod naslovom "Hoće li Crna Gora glasati za Rezoluciju o Srebrenici ukoliko ne prođu njeni amandmani".
Na čije se zvanične podatke pozivaju i o kakvim se podacima radi, u ovoj kratkoj rečenici nije navedeno iako je i jedno i drugo važna informacija za čitaoce. I iako bi u ovoj rečenici, iz pijeteta prema žrtvama, ne samo srpskim sa kojima se uveliko trguje i prekraja, već i romskim i jevrejskim, moralo makar da stoji "najmanje".
Jer radi se o najmanjem, i to najmanjem mogućem broju žrtava, dok je stvaran broj mnogo veći – i to su zvanični podaci.
Dakle, 48.000 Srba stradalih u Jasenovcu podatak je koji iznosi hrvatska Javna ustanova spomen područje Jasenovac na svom sajtu. Radi se o poimeničnom popisu žrtava gde su navedeni biografski podaci svake žrtve, a oni su izvučeni iz "dosad najobimnijeg popisa žrtava Drugog svetskog rata na području bivše Jugoslavije, Poimeničnog popisa žrtava Drugog svetskog rata u Jugoslaviji (597.323 žrtve)… koji je 1964. sačinio Savezni zavod za statistiku SFRJ".
Na ovaj dokument, kao jedan od izvora, poziva se i srpski Muzej žrtava genocida koji, kako je to medijima govorio njegov direktor Dejan Ristić, ima poimenični popis oko 90.000 žrtava Jasenovca. Uz ogradu, da se na ovom spisku još uvek radi i da je stvaran broj žrtava mnogo veći.
Za popis žrtava o kojem je reč Savezna popisna komisija, koja je bila i zadužena za njegovu izradu tih šezdesetih godina prošlog veka, ocenila je da je "nepotpun jer je njime obuhvaćeno samo 56-59 odsto od procenjenog broja stradalih". Savezno izvršno veće potom je stavilo zabranu na njegovo korišćenje jer popis nema potreban nivo kvaliteta.
Za razliku od "zvaničnih brojki" stradalih Jevreja i Roma na koje se poziva RSE, Savezna popisna komisija je u svom izveštaju o popisu iz 1964. zaključila da ima "oko 40.000 Roma i Jevreja za koje nije imao ko da da podatke". Nesumnjivo je broj Srba za koje nije imao ko da da podatke još veći.
To je, dakle, glavni izvor na koji se, kao na Sveto pismo, pozivaju oni koji iznose "zvanične podatke" o skoro 48.000 stradalih Srba u Jasenovcu.
Poseban besmisao je predstavljanje poimeničnog spiska žrtava kao ukupnog, pa čak i konačno utvrđenog broja stradalih, kao u slučaju izveštaja RSE.
Nije zgoreg još jednom ponoviti, a to i JUSP Jasenovac navodi na svom sajtu, da se radi o žrtvama koje znamo imenom i prezimenom, godinom i mestom rođenja i mestom stradanja. Pa čak i hrvatska muzejska ustanova na svom sajtu piše da popis nije konačan niti potpun.
Šta je ostalo od jasenovačkih arhiva, originalnih dokumenata, pošto oni koji vrše revizije procenjenog broja stradalih jako vole da se pozivaju na dokumente? Osim nepotpunog popisa čije je korišćenje bilo zabranjeno, imamo i konstataciju neposredno po završetku Drugog svetskog rata da je gotovo celokupna logorska arhiva uništena.
To je konstatovala Zemaljska komisija Hrvatske za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača.
"Ustaše su u svom paničnom begu iz Jasenovca krajem aprila 1945. spalili ili uništili sav materijal, koji bi mogao pružiti statističke podatke, da se utvrdi koliko je zatočenika stradalo u Jasenovcu. Tako su uništeni svi registri, imenici, kartoteke, knjige o ekonomiji, kao i svi službeni akti, koji bi nam, iako su se – prema iskazu svedoka – vodili netačno, neuredno i nesistematski, ipak mogli pružiti izvesne podatke", navodi se u izveštaju komisije.
Ona konstatuje da ne može da se utvrdi koliko je zatočenika stradalo u Jasenovcu, ali iznosi procenu da je to između 500.000-600.000.
Ali, više od četrdeset godina kasnije, dolazi do revizije ovog broja i to na osnovu podataka od kojih su se ogradili kao od nepotpunih čak i njihovi autori.
Što se tiče same metodologije, Jasenovac je možda i jedini koncentracioni logor iz vremena Drugog svetskog rata za koji se danas broj žrtava koje znamo imenom i prezimenom navodi kao zvanični broj žrtava.
Ili barem to nije tako kada su u pitanju Aušvic ili Mauthauzen, na primer. Zbog čega je to tako objašnjava se na sajtu Memorijala i muzeja "Aušvic-Birkenau" na kojem se navodi da muzej danas poseduje svega 10 odsto originalne logorske dokumentacije, dok su najveći deo toga spalili sami nacisti, kao što su tu učinile i ustaše u Jasenovcu, i jedni i drugi svesni razmera svog zločina.
Aušvic ima 650.000 pojedinačnih izveštaja o logorašima, navodi se na njihovom sajtu, dok je procenjeni broj žrtava, kako navode, 1,3 miliona.
Mauthauzen, koji takođe decenijama unazad radi na sastavljanju poimeničnog spiska žrtava, ima u svojoj bazi imena 90.000 preminulih logoraša, dok je kroz logor prošlo više od 190.000 njih, kako se navodi na zvaničnom sajtu memorijalnog kompleksa.
Teško je poverovati da je više od 50 odsto logoraša preživelo ovaj logor koji je u svom sastavu imao gasne komore, kamenolome, laboratorije za eksperimente "in vivo".
Konačno, tu je još jedna, verovatno i najstrašnija stvari kad je u pitanju poimenični spisak koji vodi JUSP Jasenovac.
Prema njihovim zvaničnim podacima, u Jasenovcu je ubijeno 21.738 muškaraca srpske nacionalnosti, 13.206 srpskih žena i 12.683 srpske dece starosti do 14 godina.
Kako to da Radiju slobodna Evropa nije zapalo za oko da je svaka četvrta žrtva logora Jasenovac, po zvaničnim podacima na koje se pozivaju, bilo dete? U Aušvicu, na primer, kako se navodi na zvaničnom sajtu memorijalnog muzeja, od 1,3 miliona žrtava, 232.000, prema procenama, bila su deca, ali do 18 godina starosti.
Jasenovac je, dakle, prema podacima na koje se poziva RSE, bio najstrašniji dečiji logor. Pa opet, uprkos i tim podacima koje navodi hrvatska institucija, a koji su miljama daleko od one procene Zemaljske komisije neposredno posle rata, vrh hrvatske Katoličke crkve to oštro negira.
Na sajtu JUSP Jasenovac poseban odeljak posvećen je deci u logorima NDH, među kojima se navode logori Sisak i Jastrebarsko, između ostalih.
Protestvujući 2022. godine što je Srpska pravoslavna crkva u kalendar svetih uvrstila decu mučenike jastrebarske i sisačke zagrebački nadbiskupi u zvaničnom obraćanju SPC pišu da su Jastrebarsko i Sisak bili "prihvatilišta" za decu i pozivaju pravoslavne arhijereje da odbace "svaki pokušaj preuzimanja i produžavanja neistina promovisanih u komunizmu".
