Direktor sarajevskog muzeja: Rezolucija o Srebrenici vitalna za mir na Balkanu

Osnivač Muzeja ratnog detinjstva u Sarajevu Jasminko Halilović poručio je u autorskom tekstu za "Politiko" da bi usvajanje rezolucije o Srebrenici doprinelo miru u regionu, samo da, avaj, nije protivljenja Srbije, Rusije i drugih zemalja.

Halilović (1988), miljenik Zapada koji je 2018. uvršten na "Forbsovu" listu 30 mladih lidera ispod 30 godina (ipak je imao tek 29), podseća da je Međunarodni sud pravde "potvrdio da je masovno ubistvo 8.372 osobe u leto 1995. bilo genocid", ali nekako zgodno zaboravlja da podseti da je taj sud u Hagu utvrdio da Srbija nije počinila genocid u BiH, niti učestovala u zaveri, ili bila saučesnik u genocidu.

Šmit najavio širenje aktivnosti Memorijalnog centra Srebrenica - Potočari

Umesto toga, osnivač muzeja otvorenog u Sarajevu 2017. koji je već sledeće godine dobio nagradu za Evropski muzej godine Saveta Evrope, optužuje srpskog predsednika Aleksandra Vučića da je (oh šoka) pokrenuo diplomatsku ofanzivu kako bi ubedio predstavnike više od 100 zemalja da odbace rezoluciju u kojoj se Srbi predstavljaju kao "genocidni". Jasminko je napore srpskog predsednika da nazvao "jasnim i retkim slučajem odbacivanja genocida kao diplomatske strategije"?!

Isto tako, žali se Halilović, "ozloglašeni političar" Milorad Dodik, inače predsednik Republike Srpske je "licemer" jer je, kaže on, "sam priznao zločine protiv Bošnjaka u Srebrenici kao genocid 2008." a sada je postao "ogromna pretnja miru na Zapadnom Balkanu" redovnim negiranjem istog.

Miljenik Inicijative za ljudska prava, organizacije koja je nedavno organizovala posetu đaka iz Kragujevca njegovom muzeju kako bi "postavili temeljac u arhitekturi mira jednog novog doba", kao svetao primer izvlači baš ovu NVO koja poziva srpsku vladu da "prizna" da se u Srebrenici dogodio genocid, "što znači da trenutna politika ne odražava mišljenje svih Srba".

Trenutnu politiku možda i ne, ali ideju da su Srbi počinili genocid igde sasvim sigurno ne podržava nijedan Srbin, pa čak ni oni koji su plaćeni da tako pričaju.

Osnivač prvog muzeja iz BiH koji ima kancelarije po svetu, a prvu su otvorili u Ukrajini još 2020. godine kako bi prikupljali "iskustva dece koja se vežu za početak rata", odnosno period od 2014. do 2022. objasnio je da je muzej otvorio kako bi "preživeli mogli svojim rečima da ispričaju priče".

Prema njegovim rečima, u zemlji gde nacionalisti dominiraju i gde "kulminira institucionalizovano poricanje genocida", a preživeli "dobijaju daleko manje pažnje nego što bi trebalo", njegov muzej "edukuje" javnost, "uspostavlja emotivne veze i promoviše dijalog, toleranciju i pomirenje".

"Poricanje genocida nanosi duboke rane. Odbijanje priznavanja istorijskih zločina blokira put pomirenju, a ja odbacujem argumente protiv rezolucije koji tvrde da bi bila 'kontraproduktivna' ili bi 'podstakla sukob'. Ove reči potiču od onih koji su na skupovima u Banjaluci negirali genocid, a raspirivali mržnju i sejali strah i nepoverenje", piše Halilović.

"Tuga koja traje celi život": Danas i sutra obeležavanje Dana sećanja na žrtve genocida u NDH

On je podsetio tvrdoglave Srbe da poricanje genocida nikada neće dovesti do mira. I da "svaki narod, bez obzira na njegovu veličinu ili blizinu Bosni i Hercegovini, ima odgovornost da podržava odluke međunarodnih sudova koje obezbeđuju pravdu za preživele".

"Vraćamo se na naše užase iz prošlosti kako bismo učili od njih i pokušali da osiguramo da se ne ponove. Priznavanje istine o genocidu u Srebrenici je od suštinskog značaja – ne samo kao pitanje pravde za njegove žrtve, već i kao kamen temeljac za trajni mir", zaključio je Jasminko Halilović.

Koliko su večite žrtve Bošnjaci, Nemci ili stanovnici Ruande naučili iz svojih "užasa iz prošlosti" više je nego očigledno.