Srbija i Balkan
Zakazana sednica UN o Srebrenici: Kakav stav Srbija treba da zauzme prema sponzorima rezolucije
Susednim zemljama trebalo bi odgovoriti politikom reciprociteta i postaviti pitanje, na primer, da li je "Oluja" genocid, smatra Miloš Ković, dok Dragoslav Bokan navodi da će najbolji odgovor biti ako Srbija bude dalje jačala i nastavila da insistira na poštovanju međunarodnog prava
Generalna skupština Ujedinjenih nacija objavila je na svom sajtu da će rasprava o Rezoluciji o Srebrenici, u kojoj se događaji iz jula 1995. označavaju kao genocid nad Bošnjacima i ustanovljava se dan sećanja na žrtve, biti održana 23. maja.
Na više puta odlaganoj sednici, sudeći po najavi, biće predstavljena rezolucija čiji su sponzori Nemačka i Ruanda, dok je memorijalni centar Potočari objavio spisak zemalja za koje navodi da su podržale rezoluciju, a među njima su SAD, Turska, Holandija, Italija, Francuska... koje su ko-sponzori rezolucije.
Kako bi Srbija trebalo da se postavi prema ovim zemljama, ali i susedima iz regiona koji su gotovo listom stali uz rezoluciju?
Sa velikim silama kakve su Sjedinjene Američke Države koje su jedan od pokretača ove rezolucije Srbija treba da odmeri svoje korake, kaže istoričar prof. dr Miloš Ković sa Filozofskog fakulteta u Beogradu.
"Ključno je to što je ovo još jedan podsticaj da postavimo sami sebi pitanje: kakav je naš odnos prema genocidu koji je pretrpeo srpski narod upravo na tlu BiH u Drugom svetskom ratu, pa i u Prvom svetskom ratu, i šta smo učinili da izgradimo kulturu sećanja na genocid nad srpskim narodom. Na koji način vidimo očigledno sistematsko uništavanje srpskog naroda na Kosovu i Metohiji i da li je to genocid ili nije. Mora se postaviti pitanje da li se kultura sećanja na genocid koji je srpski narod pretrpeo gradi tako što ćemo umanjivati broj srpskih žrtava ili tako što ćemo neke teme smatrati svetim", kaže Ković.
On napominje da je to neophodno ne zato da se te teme ne bi proučavale, nego da bismo smanjili nivo tolerancije u dodiru sa onim zemljama koje su nekada počinile genocid nad srpskim narodom.
"A pri tome mislim na Nemačku, Hrvatsku, pa i SAD sa događajima iz devedesetih godina. Treba da se ugledamo na jermenski i jevrejski narod, da u pitanju genocida nad srpskim narodom naša tolerancija bude nulta", ističe Ković
Ovaj istoričar smatra da je rezolucija jedan od pokušaja da se sakrije genocid nad srpskim narodom.
"Potrebno je da u politici kulture sećanja kada je reč o genocidu budemo vrlo jasni i vrlo konsekventni. Mi to nismo uradili i ovo je jedna od posledica toga", kaže Ković.
Što se tiče susednih zemalja, naš sagovornik smatra da prema njima treba primeniti politiku odgovora istom merom.
"Ukoliko je političko Sarajevo opredeljeno da i dalje insistira na ovakvoj rezoluciji onda se mora raditi na istraživanju genocida koji je počinio bošnjački narod nad srpskim narodom u Drugom svetskom ratu u sastavu ustaških jedinica, ali i u najnovijim ratovima iz devedesetih godina. Mora se postaviti pitanje da li je 'Oluja' genocid. Publicitet koji je dat Srebrenici je bio jedan od načina da se sakrije ono što se dogodilo u 'Oluji' jer to su hronološki vezani događaji", podseća Ković.
Jedna od karakteristika ne samo naše spoljne politike, već i karaktera, odnosa prema istorijskoj sudbini je to da se nikada ne svetimo, naglašava za RT Balkan reditelj Dragoslav Bokan.
"Time se još više potvrđuje apsurdnost optužbe da smo se mi genocidno svetili. Sigurno ćemo ostati pri svom stavu i kada je reč o odnosu prema zemljama koje će ne samo glasati za tu rezoluciju o tobožnjem genocidu, već i prema onim zemljama koje su se pojavile kao tzv. sponzori. Zato što znamo da to nisu reakcije naroda koji bi trpeli tu našu osvetničku reakciju nego njihovih političkih elita koje su postavljene iz Brisela i Vašingtona", kaže Bokan.
On smatra da će Srbija ići drugom logikom.
"U inat svima njima, mi ćemo da jačamo. Pokušaćemo da kroz svoje nesvrstavanje i kroz neutralnost izgradimo sistem u kom omogućavamo da će upravo u Beogradu biti organizovana neka nova Jalta našeg vremena i uspostavljen novi multipolarni poredak jer mi praktično postajemo i ostajemo jedina zemlja u Evropi u kojoj se to može dogoditi", kaže Bokan.
Kako dodaje, naša pobeda je u našoj snazi i vernosti međunarodnom pravu. On ističe i da svakog ko elementarno poznaje istoriju ne može iznenaditi što su zemlje regiona gotovo listom stale uz rezoluciju.
"To je samo nastavak jednog pravca. U vreme vladavine Josipa Broza te buduće zemlje tada socijalističke republike su se okitile naslovima novokomponovanih nacija. Tokom devedesetih su u mržnji prema Srbiji i otporu prema SR Jugoslaviji dobijali razne darove i podršku Zapada. Čak je išlo dotle da je hrvatska država naslonjena na NDH ušla ne samo u NATO nego i u EU bez ikakvih poglavlja na temu njenog nužnog pokajanja ili odricanja makar od tog dela vezanog za organizovanje konc-logora i sistemske državne rasne zakone. Početak priče o neonacizmu u aktuelnoj evropskoj i zapadnoj politici nije Ukrajina, već Hrvatska, činom njihovog prijema sa preskakanjem te sporne teme", ističe Bokan.
