Vladimir Reković u "Relativizaciji": Ideja da će Srbija biti "nuklearna deponija" obična koještarija

U novoj epizodi emisije "Relativizacija" Ljiljana Smajlović razgovarala je sa nuklearnim fizičarem koji se bavi fizikom elementarnih čestica Vladimirom Rekovićem o tome kako se postaje "pravi pravcati naučnik", istoriji i radu Evropske organizacije za nuklearno istraživanje (CERN), strahu od nuklearne energije, ali i filmu "Openhajmer".

"Mislim da je jedan student prošle godine upisao opštu fiziku na Fizičkom fakultetu, što je za Beogradski univerzitet zabrinjavajuće", ocenio je Reković na početku emisije objašnjavajući da su njemu samom ljubav prema fizici razvili pre svega profesori u osnovnoj i srednjoj školi.

Po završetku doktorskih studija u Americi otišao je na tzv. post-dok studije, koje su ga dalje odvele u CERN, organizaciju koja je inicijalno osnovana s ciljem da predstavlja konkurenta jako razvijenim programima u SSSR i SAD. 

"CERN je institucija koja je pokrenuta 1954. godine, ove godine je 70 godina od momenta kada je 12 zemalja u ratom razrušenoj Evropi odlučilo da ujedini svoje naučne kapacitete iz oblasti fizike i organizuje centar za evropsko nuklearno istraživanje sa nazivom CERN koji je instaliran na granici Švajcarske i Francuske.

CERN je trenutno najveći projekat te vrste u svetu.

Status Srbije u CERN-u

"U to vreme mi smo imali Pavla Savića, našeg fizikohemičara, nuklearnog fizičara, koji je pred Drugi svetski rat radio sa ćerkom Marije Kiri, i radio na istraživanjima plutonijuma, uranijuma itd. To je oblast koja je krajem tridesetih godina i krajem rata bila izuzetno interesantna. Nakon što su bačene dve nuklearne bombe i naučnici uspeli da kontrolišu nuklearnu bombu na taj način, svima je bilo jasno da je ta oblast fizike i te kako bitna. Ne samo što se tiče vojne industrije, već i mirnodopske nauke", objasnio je Reković.

Status Srbije u ovoj organizaciji menjao se kroz godine, od osnivača i samim tim i punopravnog člana, preko degradiranja na nivo zemlje posmatrača do ponovnog pridruženog člana.  

"Moguće je učestvovati u eksperimentima bez da budete punopravni član (na primer, Kina i SAD to rade), ali vam punopravno članstvo otvara određena vrata koja su dostupna samo zemljama članicama", objašnjava sagovornik Ljiljane Smajlović navodeći da članstvom Srbija dobija pozicije unutar CERN-a, prilike za studente i usavršavanje i mogućnost otvaranja organizacije škola u zemljama članicama.

Nedavno je konkurisao Univerzitet u Kragujevcu i od 2025. godine na leto tamo će biti održana velika CERN-ova škola računarstva. 

Punopravno članstvo daje mogućnost učešća na tenderima. Na taj način novac koji godišnje plaćaju države na neki način može da se vrati.

Nuklearna energija najčistija, a verovatno i najbezbednija

Gost "Relativizacije" zaposlen je i u Vinči, na Institutu za nuklearne nauke gde je od pre malo više od godinu dana vođa naših istraživača na eksperimentu CMS, a kako navodi, veliki je pristalica nuklearne energije u civilne svrhe. 

Ipak, strah od grešaka, nediscipline, nuklearne havarije i Černobilja smatra legitimnim brigama.

"Drago mi je što je ova tematika ponovo postala aktuelna, da se ja pitam ona bi bila aktuelna i pre 20 godina. Trebalo je da o njoj razgovaramo, da planiramo i gradimo nuklearne elektrane", navodi Reković.

Veliki deo ljudi nije ni znao za zakon donet 1989. kojim se zabranjuje konstrukcija nuklearnih elektrana, podseća.

"Nedvosmisleno podržavam nuklearnu energiju, prvo zato što je najčistija, verovatno i najbezbednija. Puno ljudi se plaši aviona, ali ako pogledate statistički on je najbezbedniji. Ono što se desilo u Černobilju je zasigurno imalo veliki efekat, zastalo se devedesetih sa stavljanjem novih nuklearnih elektrana u pogon".

Za pad poverenja u nauku krivi masovne medije koji, poprimivši "senzacionalistički obris", naglašavaju negativne aspekte "i multiplikuju ih puta deset".

Na pitanje kako možemo da znamo da Srbija neće, kako su pojedini mediji preneli "postati nuklearna deponija", odgovara da je to "najobičnija koještarija".

"Srbija ima zakon kojim se to eksplicitno zabranjuje, Zakon o radiacionoj i nuklearnoj zaštiti brani uvoz radioaktivnog otpada i potrošenog nuklearnog goriva na teritoriju Republike Srbije", navodi Reković dodajući da pored toga postoji i internacionalna regulativa kojom se zabranjuje izvoz takvog materijala.

Pri potrošnji uranijuma stvara se jednim delom i plutonijum, a plutonijum 239 je element koji može da se koristi za stvaranje nuklearnog oružja, objašnjava naučnik.