Evropski komesar za susedsku politiku i proširenje Oliver Varhelji uveren je da će se Crna Gora obratiti Hrvatskoj kada je u pitanju rezolucija o Jasenovcu, i da će se sve moguće različitosti razrešiti.
Poručio je da su dobrosusedski odnosi preduslov bilo kojem kandidatu za članstvo u EU.
"Vidim da je ovo pitanje osetljivo, zato uvek pitamo zemlje kandidate da se uključe još više u direktne razgovore sa članicama, to je veoma bitno kako bi odnosi napredovali do nivoa odnosa zemalja članica, kazao je Varhelji na zajedničkoj konferenciji za novinare sa premijerom Milojkom Spajićem tokom Samita EU-Zapadni Balkan, održanom juče u Kotoru, prenose podgoričke "Vijesti".
Na pitanje da li je Crnoj Gori potrebna rezolucija o Jasenovcu, Varhelji je kazao da ne želi da utiče na unutrašnja pitanja, te da je važno da svi poštuju i primene donete odluke.
Spajić je rekao da je ubeđen da će Crna Gora i Hrvatska imati najbolje odnose.
"Ne sumnjam da ćemo te odnose dići na nivo neviđen od osamdesetih godina", dodao je, rekavši da mnogo toga može da se nauči iz hrvatskog premijera.
Hrvatski ministar spoljnih poslova Gordan Grlić Radman potvrdio je ranije da je Hrvatska uputila notu Crnoj Gori zbog najavljenog usvajanja rezolucije o genocidu u Jasenovcu, uz upozorenje da bi to moglo da zaustavi evropski put zvanične Podgorice i poremeti bilateralne odnose dveju zemalja.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić juče je posle Samita u Kotoru rekao da je rezolucija o Jasenovcu dobra ideja.
"Mi ćemo sagledati kako da je oberučke u budućnosti prihvatimo. Ali, pitanje je za građane Crne Gore i njihove političke predstavnike žele li to ili ne", naveo je Vučić.
Govoreći o Rezoluciji o Srebrenici u Ujedinjenim nacijama, kazao je da Srbija neće biti oduševljena ako Crna Gora podrži rezoluciju.
"Nemojte da nas terate, em da nas bijete po glavi, em da nas još terate da nam je mnogo lepo dok nas bijete po glavi. Pustite nas lepo, izdržaćemo mi i te udarce, nije problem", kazao je i dodao da su neistinite tvrdnje da je reč o individualnoj krivici.
Na pitanje da li će i kako će glasanje Crne Gore o Rezoluciji uticati na odnose ove dve zemlje, odgovorio je da Srbija ne govori Crnoj Gori šta treba da radi, "za razliku od onih koji dolaze da joj kažu kako treba ovo ili ono da uradi".
Spajić je rekao da očekuje da se crnogorski amandmani na Rezoluciju o Srebrenici prihvate.
Vlada je podnela dva amandmana na Rezoluciju. U prvom amandmanu se navodi da je krivica za genocid individualna, te da se ne može pripisati bilo kojoj etničkoj, verskoj ili drugoj skupini ili zajednici, a drugi se tiče nepovredivosti Dejtonskog mirovnog sporazuma u Bosni i Hercegovini.
Varhelji je poručio da Zapadni Balkan treba da iskoristi priliku koju mu daje Evropska unija (EU) i da do kraja 2027. godine neće više biti izgovora za region da nije spreman da postane deo te zajednice.
On je, na Samitu na kojem je glavna tema bio Plan rasta za ZB, kazao da postoji veliki nivo motivisanosti da se odradi sve što je zamišljeno kako bi se region što više uskladio sa EU.
"Naredna Evropska komisija trebalo bi da bude komisija proširenja, koja će do kraja svog mandata videti nove članice koje se pridružuju Uniji", rekao je.
Savet EU odobrio je nedavno Plan od šest milijardi eura podrške zemljama Zapadnog Balkana u cilju ubrzavanja reformi i ekonomskog rasta, od čega dve milijarde u grantovima, a četiri u povoljnim kreditima koje garantuje EU.