"Sa ratovima koji besne na Bliskom istoku i u Ukrajini, nije iznenađujuće što bi tinjanje tenzija na Balkanu uglavnom ostale neprimećene. Međutim, nepažnja prema regionu u kojem je u prošlosti izbio širok sukob nosi opasnost, a to bi uskoro moglo biti stavljeno na probu", piše u autorskom tekstu za "Džeruzalem post" nekadašnji zamenik direktora za komunikacije u kabinetu izraelskog premijera Benjamina Netanjahua Majkl Frojnd, o situaciji u vezi sa rezolucijom o Srebrenici.
"Iako su ratni zločini počinjeni u Srebrenici po svemu sudeći užasni, oni ne predstavljaju genocid, kako je istakao poznati lovac na naciste Efraim Zurof iz Centra Simon Vizental", piše Frojnd, ističući:
"Štaviše, ova rezolucija nikako ne bi mogla doći u gorem trenutku za Balkan. Oni koji stoje iza ove inicijative možda imaju najbolje namere, ali bespotrebno antagoniziraju Srbiju i rizikuju da destabilizuju ceo region."
Autor teksta ističe i da bi "usvajanje rezolucije u njenom sadašnjem obliku moglo bi se pokazati izuzetno štetnim za Izrael i druge zapadne zemlje".
Frojnd podseća i da je Balkan već na ivici sukoba "uglavnom zahvaljujući provokativnim naporima Kosova da dobije međunarodno priznanje kao nezavisna država".
"Kosovo, pokrajina Srbije i kolevka njene civilizacije, nezakonito je i jednostrano proglasila nezavisnost u februaru 2008. godine, što vlasti u Beogradu odbijaju da priznaju", naveo je Frojnd u tekstu za "Džeruzalem post".
Zločine činili svi
Prema rečima nekadašnjeg zamenika direktora za komunikacije u kabinetu izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, "odluka Bajdenove administracije da sada pokrene rezoluciju UN u vezi sa događajima koji su se desili u ratu u BiH pre gotovo 30 godina je u najmanju ruku čudna".
"Tokom rata u Bosni, od 1992. do 1995. godine, dela okrutnosti i brutalnosti činile su sve strane: i Srbi, i bosanski muslimani, i Hrvati. Iako je Srebrenica najpoznatija, teško da je to jedini primer čovekove sposobnosti za nečovečnost. Nakon izbijanja rata, UN su osnovale Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju, koji je kasnije osudio zvaničnike bosanskih Srba za njihove akcije u Srebrenici", objašnjava Frojnd, dodajući:
"Kasnije je takođe proglasilo šest visokih hrvatskih zvaničnika krivim za ratne zločine i zaključilo da je hrvatska vlada vodila zločinačku politiku etničkog čišćenja."
Srebrenica – Pandorina kutija opasna po Zapad
Konkretne mere koje bi doprinele pomirenju u regionu su, navodi autor, na primer kao one kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić posetio je Memorijalni kompleks Potočari i odao počast žrtvama, ali i najavio i da će Srbija donirati pet miliona dolara za razvojne programe opštine Srebrenica.
Frojnd naglašava da bi usvajanje ove rezolucije bilo "ne samo istorijski pogrešno, već efektivno opravda mnoge zločine koje su počinile vlasti bosanskih muslimana i Hrvatske", što, prema njegovom mišljenju, nije dobro za izgradnju većeg razumevanja u regionu.
Ono što autor teksta posebno ističe je da bi usvajanje rezolucije, uz tenzije na Balkanu, budući da je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik upozorio da "Bosna i Hercegovina možda neće preživeti" usvajanje rezolucije UN, na šta je američka ambasada u Sarajevu je saopštila da svaki pokušaj razbijanja BiH "neće biti tolerisan", stvara i posebnu pretnju po Izrael i Zapad.
Naime, Frojnd izražava bojazan da će "usvajanje rezolucije kojom se Srebrenica označava genocidom postaviti presedan i otvoriti put neprijateljima Izraela da izvedu slične diplomatske napade na jevrejsku državu bez obzira na činjenice".
"A šta može da spreči da rezolucije ciljaju i na američko bombardovanje Hirošime i Nagasakija ili to što su saveznici tokom Drugog svetskog rata sravnili Drezden sa zemljom? Dakle, Srebrenička rezolucija otvara Pandorinu kutiju koja nije u interesu Izraela, niti interesu Zapada", podvukao je autor teksta.