Izraelski istoričar i stručnjak za Holokaust i ratne zločine Gideon Grajf uoči zasedanje Generalne skupštine UN o rezoluciji o Srebrenici ocenio je da je duboko zabrinjavajući trend politizacije istorijskih tragedija i da bi izglasavanje ovog dokumenta bio opasan presedan koji ne bi podstakao na pomirenje i mir, već proizveo posledice i to ne samo po regionalnu bezbednost Zapadnog Balkana.
"Štaviše, otvaranje vrata rezolucijama ove prirode postavlja opasan presedan koji bi zaista mogao dovesti do proliferacije sličnih rezolucija usmerenih na različite sukobe širom sveta. Ovo bi moglo dodatno politizovati istorijske tragedije i ometati napore ka istinskom pomirenju i razumevanju", ističe Grajf, koji je bio i predsednik Nezavisne komisije za istraživanje stradanja svih naroda u Srebreničkoj regiji u periodu 1992. do 1995. godine.
Govoreći o zakulisnim radnjama i pritiscima na određene članice UN na ishod glasanja, Grajf kaže da je to veoma zabrinjavajuće i da takav neprikladan uticaj podriva integritet procesa odlučivanja i ugrožava objektivnost konačnog ishoda.
"Zato je od suštinskog značaja da se odluke ove veličine donose na osnovu činjeničnih dokaza, temeljne analize i razmatranja širih implikacija na regionalnu stabilnost i međunarodne odnose. Svaki pokušaj da se izvrši neprikladan pritisak ili manipuliše procesom donošenja odluka podriva principe transparentnosti, pravičnosti i poštovanja prava suverenih nacija da donose nezavisne presude", ocenjuje Grajf u intervjuu za "Kosovo onlajn".
Pandorina kutija
Na pitanje da li se plaši da bi ova rezolucija mogla da otvori Pandorinu kutiju sličnih optužbi u drugim delovima sveta, izraelski istoričar kaže da je veoma zabrinut zbog potencijalnih posledica ove rezolucije na globalnu stabilnost i unapređenje pomirenja i razumevanja među narodima.
"Označavanje čitave etničke grupe kao genocidne na osnovu spornih istorijskih događaja postavlja opasan presedan koji bi potencijalno mogao biti iskorišćen u političke svrhe u različitim sukobima širom sveta. Uspostavljanjem presedana u kojem su čitave nacije oklevetane i označene kao genocidne, rizikujemo dalje politizovanje istorijskih tragedija i održavanje podela i neprijateljstava. Ovo bi moglo potkopati napore ka pomirenju i izgradnji mira ne samo u regionu Balkana već i u drugim regionima koji se bore sa nasleđem prošlih sukoba. Štaviše, takve rezolucije imaju potencijal da pogoršaju postojeće tenzije i podstaknu nove sukobe, što na kraju dovedi do dalje ljudske patnje i gubitaka", smatra on.
Dodaje da je bitno da se prepoznati da su sukobi poput onog u Bosni i Hercegovini bili višestruki, uključivali su više aktera i zločine koje su počinile različite strane i da se fokusiranjem samo na jedan aspekt i pripisivanjem kolektivne krivice čitavoj etničkoj grupi, ignorišu se nijanse i složenost sukoba.
"Krajnji ili skriveni cilj iza ovakvog insistiranja može varirati, ali često uključuje geopolitičke interese, domaće političke obzire i pokušaje oblikovanja istorijskih narativa za stratešku prednost", kaže Grajf.
Na konstataciju da međunarodna javnost, uključujući i zemlje kosponzore, prilikom donošenja odluke nije želela da konsultuje njegove Izveštaj o Srebrenici, Grajf kaže da je to krajnje zabrinjavajuće, i da ignorisanje ili odbacivanje takvih izveštaja, ali i drugih "verodostojnih i nepristrasnih izvora", ne samo da podriva traganje za istinom, već i rizikuje da se odrazne na nove nesporazume i podele.
"U zaključku, iako priznajem stradanje svih žrtava rata u BiH, verujem da je rezolucija kojom se jedna etnička grupa izdvaja kao genocidna kontraproduktivna i da bi mogla podstaći dalje tenzije i podele", ističe stručnjak za holokaust. Istoričari, uključujući mene i grupu međunarodnih eksperata, sproveli su opsežna istraživanja i analize događaja u Srebrenici, oslanjajući se na širok spektar izvora i metodologija. Naš kolektivni zaključak je nedvosmislen: genocid se nije dogodio u Srebrenici", poručuje Grajf.
Ukidanje RS i tužba tzv. Kosova
Ocenjuje da bi donošenje rezolucije moglo da posluži kao katalizator za one koji se zalažu za ukidanje Republike Srpske.
"Posledice takve rezolucije prevazilaze njene neposredne implikacije, jer bi mogla da ohrabri nacionalistička osećanja i pogorša postojeće nezadovoljstvo među različitim etničkim grupama. Ovo bi, zauzvrat, moglo ponovo zapaliti uzavrele tenzije i potkopati krhki mir i stabilnost koji su mukotrpno građeni u regionu od potpisivanja Dejtonsko-pariskog mirovnog sporazuma", ocenjuje on.
Dodaje da bi donošenje rezolucije o Srebrenici moglo dati zamah prištinskim zvaničnicima da pokrenu sudski postupak protiv Srbije u vezi sa događajima iz 1998. i 1999.