Tokom NATO bombardovanja 20. maja 1999. godine, u 00:50, pogođen je Klinički bolnički centar "Dr Dragiša Mišović", kada je poginulo sedam gardista, tri pacijenta i čuvar. Uništena je zgrada neurologije, a oštećene su zgrade Dečje i Ginekološko-akušerske klinike, kao i prostorije pravne službe ove zdravstvene ustanove i računovodstvo. Život su izgubili neurološki pacijenti koji su bili nepokretni, Branka Bošković, Zora Brkić i Radosav Novaković.
U toj noći, pišu "Novosti", bolnička oznaka napadačima nije značila ništa, kao što ni svih ovih godina nije bilo ni kajanja, ni pokajanja za žrtve. I kolevke su bile meta, jer je stradalo i porodilište.
Kreveti polomljeni, prozori popucali, vrata izvaljena, ranjeni i uplašeni pacijenti jauču i dozivaju u pomoć. Bombe su rasklimale temelj upravne zgrade, a jedan projektil je pao na vojni kamion u kome su dežurali gardisti. Najstariji je imao 26, a najmlađi 20 godina.
U prvom reagovanju posle napada na KBC "Dragiša Mišović" NATO je objavio da je reč o "incidentu koji će biti istražen". Kasnije je saopštio da je "bombardovanje bolnice bila tehnička greška", a da je stradanje vojnika "kolateralna šteta".
Lekari i medicinske sestre ove bolnice stalno su bili uz pacijente, a hirurg dr Dragan Radovanović je rekao za "Politiku" da je bilo teško raditi u ovoj ustanovi tokom NATO agresije i da su lekari radili po specijalnom režimu, odnosno da je u početku pola ekipe medicinara radilo jednog dana, a druga polovina, drugog dana.
"Kada se desilo bombardovanje našeg centra, ja sam bio u drugoj grupi, koja tog dana nije radila, ali su, čim je došlo do prvih pogodaka projektila u našoj bolnici, prvih raketa, pozvali da učestvujemo u onome što se dešavalo. To je bio zastrašujući momenat, jer se sećam kada sam dolazio u bolnicu i ulazio kolima ka ustanovi – još se nije slegla prašina od udarca poslednjeg projektila. Ta prašina je doletela uz našeg kruga takozvane Železničke bolnice u krug A, tj. u drugi deo naše bolnice. Zaista je bila zastrašujuća slika koja ostaje u sećanju. Deo je bio u plamenu, ispred bolnice takođe je bio plamen. To je jedna slika koja je zaista bila drastična i upečatljiva", istakao je dr Radovanović.
Nakon bombardovanja određenih delova bolnice usledilo je prebacivanje pacijenata u druge delove ove zdravstvene kuće. Profesor Radovanović ističe da su po prebacivanju poslednjeg pacijenta dobili informaciju da će uslediti novo bombardovanje i da možda postoji mogućnost da i "naša zgrada bude pogođena", tako da su onda morali i iz te zgrade da evakuišu bolesnike prema objektu Bolnice za ORL, koje su bile u donjem delu kruga u kome je smešten KBC "Dr Dragiša Mišović".
"Naša zgrada nije bombardovana, ali smo smo bolesnike morali da zbrinjavamo po posebnom režimu zbog potencijalne opasnosti. Normalno smo radili i primali pacijente, ali je cela ta atmosfera tokom bombardovanja i vazdušne opasnosti, "gađanje" velikog broja objekata oko naše ustanove, jer su vojni objekti nalazili oko nas, takođe je imalo odraz i na naš rad", rekao je dr Radovanović.
On je istakao da su lekari normalno radili svoj posao, urgentnu hirurgiju, odnosno da su zbrinjavali hitna stanja.
"Kada uđete u salu i kada radite svoj posao, nekako ne razmišljate o svemu tome, bitni su pacijenti, a na kraju krajeva i navikli smo se na te vazdušne opasnosti, sirene, jer je jednostavno sve to trajalo dugo", naglasio je dr Radovanović.