Hrvatska vojska i ustaška zastava: Kako se ministar odbrane NATO članice priseća Blajburga

Svetom misom u Maclju odali smo počast žrtvama komunističkog zločina počinjenog nad hrvatskim narodom u maju 1945. na Blajburgu i Križnom putu, zabeležio je za istoriju ministar odbrane Hrvatske Ivan Anušić, na svom nalogu na društvenoj mreži Iks.

"Zarobljeni hrvatski vojnici i civili, mesecima su ubijani dok su se nadali povratku svojim domovima. O njihovoj žrtvi moramo da govorimo i nastavimo da tražimo istinu, jer stradanje Hrvata u Drugom svetskom ratu, kao i u Domovinskom ratu, nije samo bolno nasleđe prošlosti nego i naša obveza prenošenja istine budućim generacijama", napisao je Anušić.

Uz državnu ceremoniju proslave "Oluje", u znak sećanja na avgust 1995. kada je hrvatska vojska odbranila otadžbinu proterivanjem 250.000 Srba, Blajburg i Križni put su verovatno jedno od najvećih godišnjih okupljanja u čast znamenitih događaja hrvatske "povijesti".

Njime se molitveno i uz počasnu povorku obeležava ubijanje mahom muškaraca, mahom pripadnika ustaškog pokreta, koji su na koncu Drugog svetskog rata pokušali da bekstvom ka prijateljskim zemljama, poput Austrije, pronađu spas. I na spomeniku u Blajburgu, koji je podiglo ponosno potomstvo, piše lepo: "U čast i slavu poginuloj hrvatskoj vojsci." Da ne bude zabune da je tu bilo i nekih civila.  

Komemoracije su, inače, ranijih godina održavane na licu mesta – na Lojbaškom polju kod Blajburga u Austriji, sve dok austrijski parlament 2022. godine nije doneo zabranu okupljanja.

Prethodno je ekspertska grupa, formirana pri Ministarstvu unutrašnjih poslova, analizirala zakonske mogućnosti, kao i samo okupljanje, koje je ocenjeno kao najveće okupljanje neonacista u Evropi, kako su tada preneli mediji. Svih pet parlamentarnih stranaka potvrdilo je tada izveštaj austrijskog ministarstva u kojem je navedeno da je svake godine na komemoracijama u Blajburgu bilo ustaških simbola, odnosno veličanja nacizma, čime se krši Državni sporazum Austrije.

Ali, za razliku od Austrije, Hrvatska je "slobodna zemlja", koja ne samo da nema takav državni sporazum, nego se zastave, kako se može videti na ovogodišnjim slikama iz Macelja, sa ustaškom šahovnicom, slobodno vijore na komemoraciji kojoj prisustvuje delegacija Vlade Hrvatske. 

Milanović zamerio Dodiku zbog izjave o zločinima ustaškog režima: Hrvatska nema čega da se stidi

Osim Anušića, u njoj je bio i ministar spoljnih poslova Goran Grlić-Radman, čije je ministarstvo nedavno uputilo protestnu notu Crnogorcima zbog namera da usvoje rezoluciju o genocidu u Jasenovcu, kao i predsednik Hrvatskog sabora Gordan Jandroković, potpredsednik Vlade Hrvatske Tomo Medvedev, lokalni zvaničnici.

"Dostojanstven skup", kako su to obično govorili TV komentatori raznih komemoracija, uz podsećanje da su nekad ti skupovi bili još dostojanstveniji kada su hrvatski predsednici, poput Kolinde Grabar Kitarović, ili Iva Josipovića lično išli u Blajburg da polože državni venac na spomenik streljanim ustašama koji su, u ovom tumačenju istorije, izgubili bitku, ali ne i rat.

Kako su u Austriji zastupnici sličnih ideologija izgubili i bitku i rat, skupovi neonacista, kako ih nazvaše austrijski poslanici, su zabranjeni, a hrvatski predsednici prestali su da se preterano ističu u odavanju počasti svojim precima. 

Ipak, državna komemoracija je ostala državna komemoracija, kao što i misa, kao obavezni deo Križnog puta koji asocira na stradanje Kristovo, zauzima u njoj počasno mesto. Ove godine misu u Macelju služio je zagrebački pomoćni biskup Mijo Gorski, uz direktan prenos na hrvatskoj nacionalnoj televiziji.

Sanjamo domovinu, ali ona je moguća tek kada se balast, taj teški teret prošlosti oslobodi s njenih vrata i nogu, rekao je pomoćni biskup u besedi okupljenima od kojih su neki i na rever okačili prepoznatljivu šahovnicu iz perioda Drugog svetskog rata.

"Skoro osamdeset godina je prošlo, davno su mrtvi sudeonici zla, ali trauma zločina, trauma laži i prisile obeležila je svo vreme i čitav narod. Još smo zarobljenici nerešenih pitanja prošlosti. Mi danas imamo Bogom danu zemlju omeđenu granicama, imamo i svoju zastavu koja simbolizuje domovinu, ali ako ta ideja umre... onda ljudi odlaze, traže novu. Nije novac jedini pa čak ni najvažniji razlog odlaska, nego gubitak poverenja i snova", rekao je biskup Gorski.

Ako su izgubljeni snovi o kojima govori pomoćni biskup oni o ustaškoj šahovnici koja se vijorila nad koncentracionim logorom Jasenovac, onda bi svi trebalo da budemo ozbiljno zabrinuti.

A ne samo austrijski poslanici.