Srbija i Balkan
Srbi na KiM i nova Kurtijeva "normalnost": A svilen se gajtan steže oko vrata...
"Ono što sada preživljava naš narod na severu KiM, mi na jugu preživeli smo još 2008, 2009. godine, njih tek sada pritežu, prave, polako ali sigurno, još jedan geto i od Severa..."
"Odavno ovde nema ni trunke normalnog života, a najnenormalnije od svega je što se mi na to polako privikavamo. Kad od 2008. živiš pod tim nenormalnim okolnostima, one u jednom trenutku postanu normalne. Prosto, to je borba za opstanak i čovek mora da se prilagođava. Imam utisak da se Kurti sa nama igra, zada nam novi problem da vidi dokle i kako ćemo!"
Ovako jutros jedan od Srba iz Gračanice opisuje za RT Balkan novu "normalnost" nastalu juče za Srbe na Kosovu i Metohiji zatvaranjem šest ekspozitura Poštanske štedionice na severu KiM. Jeste da u tim ekspoziturama već neko vreme nije bilo dinara, ali, dok su bile otvorene bilo je nade da će u nekom trenutku stići i neki dinar. Te ekspoziture bile su, ipak veza sa Srbijom, od juče one su zatvorene, i ta nada je ugašena, prekinuta još jedna veza sa maticom.
Da sve bude još nenormalnije, naš sagovornik tvrdi da je Srbima sa Severa u ovom trenutku mnogo teže nego onima koji žive po getima na jugu, opkoljeni sa svih strana albanskim selima i gradovima.
"Ono što sada preživljava naš narod na Severu, mi smo preživeli još 2008, 2009. godine, malo pre ili malo posle toga. Mi smo navikli na ovakav život, bez slobode, njih tek sada pritežu, prave, polako ali sigurno, još jedan geto i od severa. Mi smo ovde svesni, iskreno pričam, da nas neće puškom proterivati kao za vreme rata i odmah posle... To neće, međutim, polako ali sigurno steže se svilen gajtan oko našeg vrata, polako nas dave, zatežu živce a rezultat će na kraju biti isti", priča naš sagovornik.
Od početka februara i zabrane dinara, Srbi i na jugu i na severu polako rešavaju još jedan problem. Kako živeti i preživeti bez dinara? Kako kupiti hleba, nabaviti lekove, kako podići plate i penzije, pretvoriti ih u evro.
"Rešenje smo, mi ovde na jugu našli u tome da sednemo u kola, autobus, taksi, odemo do Merdara ili Končulja, pređemo preko administrativnog prelaza do ekspozitura Poštanske štedionice u kontejnerima, podignemo ono dinara koliko imamo. Odemo onda do Kuršumlije ili Vranja, tamo pokupujemo namirnica što nam treba za neko vreme, ostatak novca zamenimo za evre i nazad na Kosovo. Ko se malo bolje razume u nove tehnologije može dinare da zameni za evre i elektronskim putem", priča ovaj Srbin iz Gračanice.
Za ovu obavezu ponekad, kad su gužve na prelazima, treba odvojiti čitav dan, treba sipati gorivo ili platiti taksi, autobusku kartu... Najteže je penzionerima kojima deca nisu tu, koji su teško pokretni, oni moraju da se raspituju, traže, mole nekoga ko ide do Merdara ili Končulja da mu daju karticu, da im podigne novac, zameni za evre, kupi nešto namirnica...
"Slično je i za lekove, moramo da tražimo nekoga ko ide do Kurušumlije pa da molimo da ponese naše zdravstvene knjižice da nam tamo podigne lekove", teče dalje priča o životu Srba na KiM.
Što se tiče prelaza, sad je situacija još i dobra, ponekad bude čekanja, ponekad se brzo pređe, pakao sledi od početka jula, kad na Kosovo krene albanska dijaspora iz Zapadne Evrope. Tada će na prelazima biti kilometarske kolone, čekaće se satima. Kako će tada Srbi sa juga prelaziti do šaltera PŠ i dolaziti do svojih plata i penzija, socijalne pomoći, stipendija, znaće oni sami.
U prodavnicama na jugu Kosova odavno nema robe iz Srbije. Na rafovima su namirnice iz Albanije, Hrvatske, Slovenije, Severne Makedonije. Mleko i jogurt iz Bitolja ili Slovenije, ponešto iz Crne Gore, slatkiši iz Hrvatske, Bosne, Skoplja... Makedonski jogurt najviše podseća na beogradski.
"Prolom voda nedostaje i Albancima, kao i još mnogi srpski proizvodi. Znam i da Albanci vlasnici prodavnica u srpskim getima, u blizini naših sela osećaju veliki pad prometa. Do početka februara i zabrane dinara bilo je i Albanaca koji su u radnjama primali dinare, sad toga više nema", priča naš sagovornik.
Pritezanje obruča oko Srba na Severu poslednjih godinu dana dobro su osetili i Srbi na jugu.
"Jednostavno, Sever je bio naš oslonac u svakom smislu. Po srpsku robu išli smo u Severnu Mitrovicu, tamo smo išli po lekove, tamo po dinare. Roba je bila i jeftinija, a znao si i šta kupuješ. Sad nam je sve to uskraćeno. U Severnu Mitrovicu išli smo da osetimo malo slobode, da udahnemo malo vazduha kad nam dosadi život po ovim našim getima, sad je i tamo sasvim drugačiji osećaj, specijalci, patrole, duge cevi, šlemovi, kontrole, na svakom koraku", reči su našeg sagovornika iz Gračanice.
Srbi sa severa KiM plate i penzije podižu u ekspoziturama PŠ, kontejnerima koji su postavljeni u Rudnici, blizu Jarinja, na Brnjaku. Onda produže još desetak kilometara do Raške ili do Ribarića, malo dalje do Novog Pazara ili Kraljeva po namirnice, da ostatak dinara zamene za evre, da podignu lekove.
Efekti svega najbolje će biti vidljivi u septembru kada stignu podaci koliko će dece biti upisano u škole, odnosno, koliko je Srba ostalo na Kosovu i Metohiji a koliko se odselilo. Mladi koji odlaze u centralnu Srbiju na studije, kad jednom odu, više se ovde ne vraćaju.
"Ovde da bude bolje – teško. Barem dok se nešto na globalnom nivou ne promeni. Ovde su ljudi raščistili, ili su otišli, ili su ostali da trpe. Sad se na ono što je ostalo vrši dodatni pritisak. Mi smo bez Severa obezglavljeni, ostali bez oslonca, bez temelja i zato nam je još teže", kaže jutros naš sagovornik, Srbin iz Gračanice.
