Srbija i Balkan
Nespretna izjava šefice slovenačkog parlamenta razotkrila nelogičnosti "rezolucije o Srebrenici"
Predsednice slovenačkog parlamenta Urške Klakočar Zupančič je u prisustvu koleginice iz Ruande otkrila nelogičnost usvajanja rezolucije o Srebrenici kao "međunarodnog dana sećanja na žrtve genocida"
Na poziv predsednice slovenačkog parlamenta Urške Klakočar Zupančič, a povodom odlučivanja o rezoluciji o Srebrenici u četvrtak u UN, Sloveniju je danas posetila delegacija Predstavničkog doma Ruande na čelu sa šeficom Donatilom Mukabalisa.
To je još jedan ni malo prijateljski gest službene Ljubljane prema Srbiji s obzirom da se Slovenija nalazi među državama koje su inicirale rezoluciju, a poseta Mukabalise je brižljivo tempirana posle prvog sastanka sa Klakočar Zupančičevom u Kigaliju, aprila prošle godine.
Radi se o prvoj poseti lidera nekog parlamenta iz subsaharskih afričkih zemalja od trenutka slovenačke nezavisnosti, 1991. godine. Aprila prošle godine je prilikom posete Klakočar Zupančičeve Ruandi u žiži bilo moljakanje za ruandski glas za slovenačku kandidaturu za nestalnu članicu u Savetu bezbednosti UN. Ovog puta se Mukabalisa koncentrisala na novi zadatak – u izjavi za slovenačke medije je progovorila o teškom trenutku iz istorije Ruande, opisujući genocid protiv Tutsija pre 30 godina.
Predsednica slovenačkog parlamenta i njena gošća dale su javnu podršku predlogu rezolucije o "međunarodnom danu sećanja na žrtve genocida u Srebrenici", o kojoj se očekuje da će Generalna skupština glasati u četvrtak.
"Podržavamo rezoluciju jer je po sredi osuda genocida i zločina", izjavila je predsednica ruandskog parlamenta. Kao jeka ju je zdušno podržala slovenačka koleginica.
"Mi (Slovenija) podržavamo ovu rezoluciju (o Srebrenici) i to je rezultat onoga što ste i vi u Ruandi iskusili. Time upozoravamo i na druga mesta u svetu gde su se takvi zločini dešavali, a jedan od njih je Srebrenica koja se dogodila godinu dana posle genocida u Ruandi", izjavila je predsednica slovenačkog parlamenta.
Tako je u prisustvu koleginice iz Ruande otkrila nelogičnost usvajanja rezolucije o Srebrenici kao "međunarodnog dana sećanja na žrtve genocida" u Generalnoj skupštini UN i Savetu bezbednosti UN.
Nameće se pitanje, koji je motiv vlasti u Kigaliju da učestvuju u celom tom poduhvatu?
"Poslednji genocid u 20. veku dogodio se u Ruandi", ocenio je pre mesec dana ruandski predsednik Pol Kagame u govoru prilikom obeležavanja 30 godina od početka masakra u njegovoj zemlji. A onda je prevrnuo ploču i Ruanda se uz Nemačku naprasno pojavljuje kao inicijator da se pred GS UN pošalje nacrt rezolucije o "genocidu u Srebrenici" 1995. godine. Pri čemu se "zaboravlja" da su Nemci krivi za "prvi genocid u 20. veku".
Zanimljivo je otkriće da vlast u Ruandi i dan danas čine neki od aktera koji su bili odgovorni za genocid u toj državi, među njima čak i aktuelni predsednik države – Pol Kagame. Sud ga je svojevremeno osudio za počinjene zločine, a posle – nikome ništa, "business as usual", što bi rekli Amerikanci.
Tu treba tražiti razloge zašto je Ruanda toliko zainteresovana da pomogne Nemačkoj i zataška sopstveni genocid gurajući pod reflektore Srebrenicu i Srbiju, iako je to zločin mnogo manjeg obima, i pride se dogodio godinu dana kasnije, kako se zareklo predsednici slovenačkog parlamenta.
Ali u politici Zapada koji otvoreno sledi svoje hegemonističke i neokolonijalne interese već dugo nema logike, još manje pravde i pravičnosti. Jasno je da se ovde ne radi o brizi za ljudska prava, već borbi za ostvarenje političkih ciljeva Berlina i drugih sponzora srebreničke rezolucije.
