"Vaš je zadatak da prokrstarite zemljom, u kojoj se 1914. potocima lila nemačka krv usled podmuklosti Srba, muškaraca i žena. Vi ste osvetnici tih mrtvih. Za celu Srbiju ima se stvoriti zastrašujući primer, koji mora najteže pogoditi celokupno stanovništvo. Svaki koji blago postupa, greši o živote svojih drugova. On će biti pozvan na odgovornost, bez obzira na ličnost, i stavljen pred ratni sud".
Stalna predstavnica Nemačke u UN Antje Lendertse, koja ovih dana predvodi kampanju protiv Srbije, mogla bi u svom obraćanju, kada od Generalne skupštine UN bude tražila da Srbe proglase genocidnim narodom, da iskoristi, ako ne ceo napred navedeni citat, onda, barem neke njegove delove.
Jer "za celu Srbiju ima se stvoriti zastrašujući primer koji mora najteže pogoditi celokupno stanovništvo", a sem toga napred navedene reči izgovara jedan od slavnih predaka, zemljaka gospođe Lendertse.
U pitanju je general pešadije Franc Beme, komandant 18. armijskog korpusa nemačkog Vermahta, odnosno "opunomoćeni general za Srbiju" a citat je deo naredbe koju ovaj zvanični predstavnik nemačke države 25. septembra 1941. godine izdaje svojim trupama u Mačvi, Jadru, u Srbiji i deo je opšte Hitlerove naredbe – 100 Srba za jednog jedinog Nemca.
Gospođi Lendertse, svakako, u pripremi govora, mogao je pomoći i deo citata u kome se navodi da svako koji blago postupa prema "podmuklim Srbima koji su 1914. godine potocima lili nemačku krv", greši, i on će "biti pozvan na odgovornost".
Šta se posle naredbe generala Bemea desilo po Mačvi i Podrinju, koliko je Srba završilo na vešalima, koliko je streljano, koliko žena i dece umoreno, u Srbiji se i dan-danas malo zna. Nije 60-ih, 70-ih, 80-ih godina prošlog veka bilo uputno o tome govoriti, preči su od srpskih glava i nemačkih vešala bili nemački krediti, a bilo je to i vreme bratstva i jedinstva.
No, kontinuitet se nazire. Od 1914. preko 1941. pa sve do 2024. godine. I neizostavno pitanje – važi li naredba generala Bemea iz septembra 1941. godine što se Srba tiče, i danas?
A, krajem septembra te 1941. godine, posle naredbe generala, komandant 18. armijskog korpusa oružane sile nemačke države, slavnog pretka gore pomenute stalne predstavnice Nemačke u UN, počeo je napad 342. divizije pod komandom dr Veltera Hinghofera na Šabac praćen masovnim zločinima nad stanovništvom Mačve, Podrinja, Jadra...
Do 10. oktobra završeno je čišćenje Mačve od ustanika tako što je u Velikom i Malom Zabranu, Banskoj Bari, Šicari, pobijeno više hiljada nevinih ljudi.
Posle dugogodišnjeg rada, istraživanja, kopanja po arhivama, istoričar Đorđe Vukmirović sastavio je monografiju "Od slobode do stratišta" i imenom i prezimenom utvrdio da je od oktobra do decembra 1941. godine na teritoriji Jadra ubijeno 2.677 nedužnih civila. Na spisku se našlo i 305 dece mlađe od 10 godina, neka su bila rođena pre samo par dana, pa kako nisu bila krštena, upisana su samo po prezimenu.
U selu Draginac nadomak Šapca, zvanična oružana sila države Nemačke, dakle ne neka paravojska, i neka banda, nego zvanična oružana sila države koju danas predstavlja pomenuta gospođa u UN, od 14. do 16. oktobra streljala je 1.359 meštana. Masovnih streljanja tih dana bilo i u selima Jarebice, Cikote, Korenita, Novo Selo, Veliko Selo, Lešnica...
Možda bi i ovaj podatak mogao biti zanimljiv za gospođu Lendertse.
A što se tiče naredbe generala Bemea, ima tu još detalja. Ako je gospođa Lendertse zaboravila, ili možda nije upoznata da podsetimo kako se Nemci svete.
Možda danas, spremajući govor za GS UN može još neki deo iskoristiti. Jer, u pitanju su "podmukli Srbi, muškarci i žene".
"Sva lica koja učestvuju u borbi ma u kom vidu, imaju se smatrati za gerilce i kao takve tretirati.
Imaju se spaliti sva naselja iz kojih se, ili iz čije se okoline puca na nemačke trupe, ili u čijoj se blizini bude našlo oružje ili municija.
Sve muško stanovništvo od 15—60 god(ina) pohvatati i uputiti u sabirne logore za zarobljenike koje će urediti divizija. Ono će se docnije upotrebiti po odsecima za radove, naročito za sečenje kukuruza po poljima duž drumova, kao i za prikupljanje letine.
Celokupno žensko stanovništvo od prvog dana koristiti za iste radove ili prisiliti za druge radove.
Po naročitom naređenju imaju se zarobljenici otpraviti u naročite koncentracione logore severno od Save koje će ustrojiti zapovednik Srbije; žensko stanovništvo potisnuti prema jugu ka Ceru, a sela i salaše spaliti, čuvajući pri tome prikupljenu žetvu".
I tako dalje, i tako dalje, ima toga još... Kad bi krenuli da nabrajamo sve vaše zločine, ona tri put kad ste ovde bili, tomovi bi bili tesni.
Naravno, ubijanje dece od par dana, vešanje devojčica, devojaka i žena nije u naredbi izričito pomenuto, to je podvedeno pod deo o merama "koje će najteže pogoditi čitavo stanovništvo".
Jer, kad se Nemci svete, oni to rade temeljeno, u kontinuitetu, evo, mi smo ovih dana živi svedoci. Sto za jednoga. Precizno do bola.
Srbi iz Jadra, Mačve, oni sa vešala iz 1941. godine i oni sa vešala 1914. dobro su to na svojoj koži osetili. Eno im kostiju po masovnim grobnicama kraj Drine, Jadra i Save.
Žrtve u grobnicama dok dželati spremaju rezoluciju da još jednom povešaju obešene.