Uprkos tome što je izabrao bojkotašku stranu pred predstojeće lokalne izbore i što se u prethodnom izbornom ciklusu držao u senci dok su njegove partijske kolege štrajkovale glađu, Dragan Đilas, po svemu sudeći, ne namerava da titulu "vođe opozicije" prepusti novom prozapadnom džokeru, Savu Manojloviću iz Pokreta "Kreni–promeni". Ako je verovati Manojloviću, Đilas ga čak i sapliće i glavni je razlog za obaranje izborne liste "Kreni–promeni" za opštinu Vračar. A u sve su umešani i nevladina organizacija CRTA, pa čak i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Žalbu na odluku izborne komisije o proglašenju liste "Kreni–promeni", uložio je, naime, Vladimir Tupanjac, advokat nevladine organizacije CRTA, koji je istakao da je izborna lista Save Manojlovića imala 370 važećih potpisa za podnošenje liste, a potrebno ih je 600.
Ali, sve je to, tvrdi Manojlović – Đilasovo maslo.
"Crta se ne bavi kontrolorima izbora na opštinskom nivou, iako se njihov advokat nalazi na listi saradnika. Iza obaranja liste stoji Dragan Đilas. SNS komisija će sada navodno vratiti izbornu listu 'Kreni–promeni'. Planiraju da nam pojedu izbornu kampanju tako što će Đilas obarati izbornu listu, a Vučić nam je vraćati", tvrdi Manojlović i dodaje da su se članovi njegovog pokreta povukli iz izbornih odbora na Vračaru.
Zavetuje se još da će u "političku prošlost" poslati "obojicu" – i Vučića, ali opozicionog saborca Đilasa.
Rat, koji neki nazivaju i ratom Soroša protiv Rokfelera (za koga se zna da, između ostalih, finansira i Manojlovića), dodatno je eskalirao Đilasovom izjavom.
"Govore mi upućeni da je Savo ispostava službe. Do danas nisam verovao u to. Ali kada vidim da laže na isti način kao Vučić i njegovi tabloidi, kada me bestidno, bez ikakvih dokaza, optuži da sam srušio njegovu listu na Vračaru i još kaže da ima informacije da će Vučić da je vrati, onda priča dobija smisao", ističe Đilas, dodajući da "nema vremena da se bavi Savom".
Ipak, dovoljno je vremena našao da kaže još ponešto o svom prozapadnom rivalu.
"Razumem da mu je služba dala nalog da ruši Đilasa, a ne Vučića i da je celu svoju kampanju usmerio na mene. Ovaj opozicioni Nestor bi ipak morao da pokuša da se uozbilji, jer birači u Beogradu nisu zaslužili ovakav nivo dilentatizma koje je pokazao prijavljujući svoje liste i izjavama poput ove na koju, posle mnogih prećutanih, reagujem", poručio je Đilas.
Otkud ovde Beli Preletačević?
Otrovne strelice između "Kreni–promeni" i Srbija protiv nasilja razmenjuju se već neko vreme, otprilike, otkako je Manojlović i obelodanio da će sa svojim pokretom izaći na izbore.
Novinar Zoran Panović procenio je još početkom meseca da su predstojeći izbori ujedno i "predizbori za opoziciju", a da je "odnos Sava Manojlovića i Đilasa rivalski, bez obzira na pokušaj da budu učtivi i kulturni – to jeste rivalstvo i to ne može da se sakrije".
U međuvremenu, od učtivosti i kulture se odustalo, pa optužbe pljušte na sve strane.
Tako je i Srđan Milivojević iz DS-a koji je deo Đilasove koalicije "Srbija protiv nasilja", nedavno "razotkrio" Manojlovića kao novog Belog Preletačevića i ustvrdio da opoziciji nisu potrebna nova lica.
I jedna od najodanijih Đilasovih "vojnikinja", Marinika Tepić žestoko je napala Sava Manojlovića, optužujući ga da zbog političkih ambicija kritikuje opoziciju i predsednika njene stranke Dragana Đilasa i da je tajno pregovarao sa Aleksandrom Vučićem o okončanju protesta protiv "Rio Tinta".
Nešto slično je radio i Đilas, pod opravdanjem da je Aleksandar Vučić predsednik Srbije "svidelo se to meni ili ne", a kao primer da je to primereno, u to vreme, koristio je upravo Manojlovića.
"Savo Manojlović je razgovarao sa Vučićem kako bi rešio zahteve za donošenje ili povlačenje zakona koji su se odnosili na 'Rio Tinto' i koji su ljude izveli na ulicu. Vidim da neki kritikuju ali uvek ću verovati da je priznanje volje građana i novih izbora bolje postići političkim dogovorom nego protestom na ulici", tvrdio je Đilas dok je objašnjavao svoje susrete s Vučićem.
Obračun između Đilasa i Manojlovića, kako neki poznavaoci političkih prilika kažu, uvodi nas u "poslednji čin opozicione tragedije", iako bi, zbog komičnih momenata ovog sukoba, primerenije možda bilo sve ovo nazvati groteskom.
Da se ovde ne radi samo o politici, sukobima oko proglašenja izbornih listi i različitih stranačkim "filozofijama", već da je sukob dvojice prozapadnih opozicionih lidera ličniji nego što izgleda, a da se rat među glavnim štihovima opozicije vodi do "istrebljenja", jasno je i iz "ad hominem" argumenata koji se potežu.
Tako se Đilas u pokušaju da diskredituje opozicionog kolegu proglasio i za Manojlovićevog ličnog "fešn gurua", pa dobro osmišljenim modnim savetima pokušava da unapredi njegov imidž.
Njemu je, kaže, sve jasno oko Manojlovića, koji ga, tvrdi, stalno "kritikuje", ali ima jednu enigmu koju je morao i javno da iznese.
"Meni samo kod gospodina Sava Manojlovića nije jasno zašto one naočare za sunce nosi zakopčane ovde za košulju. To se nosi… pa znate… ima one naočare za sunce i zakači ih ovde mu stoje ovako. pokušao je Đilas da objasni Manojlovićevu modnu naviku dodajući da je to "poslednji nosio Bora Todorović pre 30 godina".
Jaz u prozapadnoj opoziciji je, očigledno, sve dublji, a velika je enigma kako bi se ovaj "verbalni fajt" vodio da je i Đilas, kao i Manojlović rešio da učestvuje na lokalnim izborima.
Lideru "Kreni promeni", analitičari, naime, predviđaju velike šanse da ubere deo glasova i građanističke opozicije koja bi inače birala Stranku slobode i pravde, a istovremeno Đilasovu odluku o bojkotu vide kao poslednje trzaje u nastojanjima da se "konzervira situacija u opoziciji", i da sve prozapadne opozicione partije ostanu pod "Đilasovom kapom".
Neprekidne svađe, Đilasova "kapa" i Savove naočare, dakle, glavni su elementi ovog izbornog ciklusa, o kojima se daleko više sluša nego o političkim programima političkih aktera.
Ne čudi tako što je Bojan Klačar, izvršni direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju (Cesid), ocenio da su šanse opozicije da pobedi na predstojećim lokalnim izborima u Beogradu, koji su zakazani za 2. jun, manje nego što su bile u decembru prošle godine.
Možda bi prozapadna opozicija u narednom glasačkom krugu, mogla da ponudi neki konkretniji adut, ukoliko zaista ozbiljno računa da bilo koga pošalje u političku prošlost?