"Mi nismo samo glasali za prijem Kosova u Savet Evrope, već smo time istupili protiv pravoslavne Srbije i sve to posle izlaganja Dore Bakojani, koja je tvrdila da je Kosovo ispunilo sve neophodne uslove", objavio je sredinom aprila grčki "Ortodoksos tipos", pošto je većina grčkih poslanika glasala za prijem tzv. Kosova u Savet Evrope. Istog dana sajt "Olimpija" postavio je pitanje poslanicima koji su glasali "za" – "do koje su mere spremni da skrnave istoriju zemlje".
"Grčka je osramoćena glasanjem njenih poslanika za prijem lažne države Kosovo u Savet Evrope. Reč je o neverovatnom i nacionalno neprihvatljivom gestu da od pet poslanika samo jedan glasa protiv", stoji u tekstu "Njuzbrejka" koji je objavio imena poslanika koji su glasali "za" i koji je pohvalio gest poslanice Sirize, Nine Kasimati, koja je jedina bila protiv.
Poslednje najave iz Njujorka govore da će Grčka, posle četiri glasa za Kosovo na Skupštini SE, na sednici Generalne skupštine Ujedinjenih nacija glasati za rezoluciju o "genocidu" u Srebrenici.
"Pojavile su se vesti kao da je sigurno da će Grci da glasaju za rezoluciju. Ja ne verujem u to, ja verujem u naše grčke prijatelje, verujem u našu grčku braću i verujem u mnoge druge da će pokazati svojim glasom koliko poštuju svoje srpske prijatelje i pozivam ih da budu uzdržani. Znam da ne mogu da budu protiv", naveo je sinoć predsednik Srbije Aleksandar Vučić u videu iz Njujorka objavljenom na Instagramu.
Istu mogućnost danas je pomenuo i predsednik Vlade Srbije Miloš Vučević, koji je dodao da je "Srbima teško da razumeju da će Grci glasati za rezoluciju".
"Srbima je bilo mučno da gledaju da Grkinja predlaže ulazak tzv. Kosova u SE", rekao je Vučević za TV Prva.
Da li se zaista može dogoditi da Srbija u dva meseca dobije treći nož u leđa od bratske Grčke?
"Teško je unapred govoriti o nečemu o čemu imamo samo indicije. Ostaje da se nadamo da Grčka to neće uraditi. A kada je reč o pokušaju da objasnimo takvo ponašanje Atine koje smo već videli u slučaju Dore Bakojani i povremeno u dvosmislenim porukama koje se šalju u vezi sa Kosovom, potrebno je da se zna da u Grčkoj ne postoji jedinstveno mišljenje unutar grčkih političkih elita. Svako ko je putovao u Grčku zna kakva je naklonost grčkog naroda prema Srbima i ona je zaista preovlađujuća u nečemu što je opšte javno mnjenje", kaže za RT Balkan profesor istorije na Filozofskom fakultetu u Beogradu Miloš Ković.
Po njemu, u Grčkoj "postoji deo političke elite koja je ravnodušna prema Srbima", a "povremeno ta ravnodušnost prerasta i u neprijateljstvo".
"U ovom trenutku grčke političke elite nalaze se pod velikim pritiskom Zapada, to je vidljivo i u crkvenoj politici, pre svega politici Carigradske patrijaršije u Ukrajini i u podršci koju deo grčke crkve, onaj preovlađujući, pruža Carigradu. Reč je dakle o velikom pritisku pod kojim se nalaze grčke političke elite, ali one su se uvek nalazile pod različitim vrstama pritiska i ne vidim zašto se sada ne bi oduprle. Oni i sada vode računa o svojim interesima, o stalnom sukobu sa Turcima u istočnom Mediteranu i o tome kakvu će poziciju u tom sukobu zauzeti SAD, Britanija i druge velike zapadne sile i prema tome odmeravaju svoje poteze. Čini se, međutim, da je taj deo grčke političke elite dosta kratkovid, s obzirom na to da ne računa na Srbiju i Srbe a u balkanskoj politici, kroz istoriju, više puta su mogli da se uvere da im je srpska podrška mnogo značila", kaže Ković.
Naš sagovornik podseća da se podeljenost grčkih političkih elita o kojoj govori, može pratiti kroz prošlost.
"Kada se srpska vojska 1915. na 1916. povlačila u pravcu Krfa tada su te podele izbile na površinu. Atina je imala progermansku vlast, dok je Solun bio naklonjeniji Srbima. Tada je, zahvaljujući vezama sa nemačkom dinastijom Hoencolern, Atina bila više neprijateljskog stava prema Srbima i srpskoj vojsci. Tada se i dogodilo ono što Grci zovu 'velikom šizmom', praktično se sever odvojio pod upravom Elefteriosa Vinizelosa, vodećeg grčkog političara tog vremena, velikog srpskog prijatelja. Tada je Solun pod vlašću Vinizelosa podržavao Srbe i Srbiju, dok je jug ostao neprijateljski. Francuska vojska morala je praktično da zauzme Krf da bi se tamo iskrcala srpska vojska", podseća Ković.
Naš sagovornik podvlači da bi moralo da se strogo razlikuje raspoloženje grčkog naroda od grčkih političkih elita.
Koliko ovakav stav zvanične Atine može da utiče na stav Srba prema grčkom narodu?
"Ne verujem da će ovo što se sada događa dublje uticati na odnose između dva naroda. Ti odnosi su dugoročno bratski i prijateljski i postoji čitav niz kontakata koje zaista primarno određuje jedan prijateljski i istoverni odnos između dva naroda. Svakako da se politika koju vode vlade odražava na javno mnjenje i to posredno utiče na ljude. Bilo je ovakvih iskušenja i u prošlosti, ovo nije prvi put, ali to nije promenilo prijateljske odnose dva naroda. Kada je reč o vladama, mislim da bi Vlada Srbije trebalo da se drži politike reciprociteta, bar kada su u pitanju grčke političke elite. Podvlačim, imamo mnogo zajedničkih interesa i mnogo zajedničkih iskušenja, a jedno od najvećih su ambicije velikoalbanskog šovinizma koje se protežu ne samo na srpske nego i na grčke zemlje", zaključuje Ković.
Panajotis: Rezolucija je politički pritisak na Srbiju od strane Zapada
Pavlos Panajotis, istraživač na Univerzitetu Oslo i ekspert za grčko-turske odnose, za RT Balkan kaže da, za sada, nema zvaničnog saopštenja da li će Grčka podržati rezoluciju o Srebrenici.
"Oprezni su posle nastupa Dore Bakojani u Savetu Evrope i postoji mogućnost da će se na kraju suzdržati od glasanja", dodaje on i objašnjava da je pitanje Srebrenice "problematično iz više razloga".
"Glavno pitanje – zašto sada i zašto se genocidom naziva nešto što je očigledno ratni zločin, a pravi genocid koji su otomanski Turci počinili nad Jermenima se ne pominje. Srebrenica nije genocid već razni zločin. Nisu ubijene žene i deca već muškarci koji su učestvovali u ratnim dejstvima. Jasno je da je rezolucija geopolitičko oružje protiv Srbije i način političkog pritiska od strane Zapada", smatra Pavlos Panajotis.
Na odluku Grčke uticaće i, kako kaže, iznenadna i sramna akcija Dore Bakojani, sestre premijera i nekadašnje ministarke spoljnih poslova koja je predložila prijem "Kosova" u Savet Evrope, vrlo svesna da Priština nije ispunila nijedan preduslov i da se njen "predlog" kosi sa humanitarnim zakonima, međunarodnim pravilima i svakim moralom i etikom.
"Uprkos tome, evropske sile su odlučile da ne uvrste pitanje tzv. Kosova na ministarski sastanak Saveta Evrope i praktično su ostavili Grčku na cedilu. Sa druge strane, grčka javnost je bila šokirana i osramoćena postupkom Bakojani i zbog svega toga moguće je da će to imati uticaja i na poziciju Grčke po pitanju Srebrenice, odnosno da možda neće učestvovati na glasanju", kaže Panajotis.