Glasanje o rezoluciji o Srebrenici: Zakulisne igre u Generalnoj skupštini UN

Prema Ustavu Bosne i Hercegovine (član 5) isključivo je Predsedništvo BiH nadležno da vodi (i utvrđuje) spoljnu politiku BiH. To znači da su članovi Predsedništva BiH ovlašćeni da iznose spoljnopolitičke stavove BiH, piše u autorskom tekstu profesor Ustavnog prava Milan Blagojević.

Svi drugi, poput ministara inostranih poslova BiH ili ambasadora BiH pri UN, to mogu učiniti samo ako ih Predsedništvo BiH prethodno ovlasti, s tim što u tom slučaju mogu iznositi stavove ili davati samo one predloge koje je prethodno utvrdilo i dozvolilo Predsedništvo BiH. 

Članovi Predsedništva BiH ovlašćeni su i da u tom svojstvu istupaju pred Ujedinjenim nacijama.

U proteklih gotovo trideset godina od osam srpskih članova Predsedništva BiH samo jedan je govorio u tom svojstvu na zasedanju Generalne skupštine UN (Nebojša Radmanović 26. septembra 2014). Nema šta, ovaj podatak je porazan po Republiku Srpsku i u najmanju ruku, za razmišljanje.

Rezolucija o Srebrenici o kojoj treba da se raspravlja na Generalnoj skupštini UN biće prelomna tačka u istoriji našeg srpskog naroda, kao i Republike Srpske i Republike Srbije. Ako bude usvojena, vreme koje će doći posle toga samo će potvrditi koliko je ona sudbonosna za nas. I ovog puta, kao i proteklih godina, sudeći prema pisanju brojnih medija, neće se za govornicom Generalne skupštine UN čuti glas srpskog člana Predsedništva BiH. 

Nije zgoreg da se ukaže na nešto što je propisano Poslovnikom Generalne skupštine UN, koji je, ako se drži do njega, itekako davao mogućnost svim prošlim srpskim članovima, a sada i trenutnom srpskom članu Predsedništva BiH da se obrate na zasedanju Generalne skupštine UN.

Upravo sada je najvažnije da se on čuje, jer o pitanju Srebrenice posle toga neće biti druge prilike.

To su pravila 25, 27 i 68 Poslovnika Generalne skupštine UN. Pravilo 25 propisuje da delegacija svake države članice UN na zasedanju GS može imati do pet predstavnika. Iz ovoga sledi da i delegaciju BiH na predstojećem zasedanju GS, kao i na svim prethodnim, ne mora činiti samo lice koje je u tom trenutku predsedavajući Predsedništva BiH, nego to mogu biti i ostala dva člana kolektivnog šefa ove države. 

U tom pravcu samo je potrebno da, saglasno pravilu 27 Poslovnika, Predsedništvo BiH dostavi akreditive za svoje članove generalnom sekretaru UN, da bi svaki od njih učestvovao u radu GS kao predstavnik BiH i to ni manje ni više do kao član kolektivnog šefa te države.

Skupština RS usvojila dokument o rezoluciji o Srebrenici: Šta u njemu piše

Ako bi Denis Bećirović i Željko Komšić odbili akreditiv za srpskog člana, i to bi značilo mnogo, jer bi se iz toga videlo da ne daju Željki Cvijanović da govori na GS.

Sve u svemu, postoji mogućnost da se i srpski član Predsedništva BiH, pa i putem video-linka, obrati GS i da onda iznese barem dve stvari. 

Prvo, da GS nema pravo da usvoji navedenu rezoluciju, jer joj to zabranjuju članovi 10, 11 i 12 Povelje UN, kojim je propisano da sve dok Savet bezbednosti obavlja svoje zadatke prema Poglavlju 7 povelje, a on to čini već tri decenije u BiH, Generalna skupština nema pravo da odlučuje o bilo kom pitanju vezanom za BiH, jer joj to zabranjuju članovi 10, 11 i 12 Povelje UN, kojim je propisano da sve dok Savet bezbednosti obavlja svoje zadatke prema Poglavlju 7 povelje, a on to čini već tri decenije u BiH, Generalna skupština nema pravo da odlučuje o bilo kom pitanju vezanom za BiH. Stoga će usvajanje rezolucije o Srebrenici biti flagrantna povreda Povelje UN.

I drugo, treba reći da Predsedništvo BiH nije glasalo za to da BiH bude sponzor rezolucije, kako je Lagumdžija obmanuo UN zloupotrebom svog položaja, niti je BiH uopšte glasala za rezoluciju o Srebrenici.

Reći to bilo bi ogromno, jer bi sve ostale države barem iz prve ruke čule od srpskog člana Predsedništva BiH da ih jedna osoba, Zlatko Lagumdžija, obmanjuje da je navodno i BiH za rezoluciju o Srebrenici i da time te države pretvara u instrument u svojim rukama, usled kojih obmana je cela procedura u UN ilegalna jer je suprotna Povelji UN i Ustavu BiH, zaključuje u svom tekstu profesor Milan Blagojević.