Stalni predstavnik Rusije pri UN Vasilij Nebenzja je rekao da se usvajanjem rezolucije o Srebrenici odvilo tužno poglavlje u istoriji Ujedinjenih nacija.
"Određen broj delegacija, uključujući Nemačku, odlučio je da zloupotrebi autoritet GS UN, i da pod maskom rezolucije donese političku deklaraciju čija je svrha, uprkos onome što kažu sponzori, da demonizuje jedan narod bivše Jugoslavije, da podrije Dejtonski sporazum i Rezoluciju 1031 koja ga je podržala. Ne iznenađuje stoga da je rezolucija ostala bez konsenzusa, a čak se ni ne spominje Dejtonski sporazum", rekao je stalni predstavnik Rusije u UN.
Nebenzja je dodao da rezoluciju nije podržalo onoliko delegacija kao što su se sponzori nadali.
"Veći broj država nije podržao rezoluciju nego što to jeste. Među sponzorima imamo predstavnika BiH koji prekoračuje svoj autoritet. Prema Ustavu BiH, koji je deo Dejtonskog sporazuma, o predlaganju rezolucije je trebalo da se dogovore svi članovi Predstavništva BiH", napomenuo je on.
Rusija smatra da je ovo tek najnoviji pokušaj bošnjačkih elita i njihovih zapadnih mentora da podriju ulogu Predsedništva BiH kao najvišeg tela.
"Podsetio bih vas da balans interesa tri naroda i dva entiteta leži u srži Dejtonskog sporazuma kojim je okončan krvavi građanski rat", dodao je on.
Nebenzja je istakao da su sponzori rezolucije obmanuli GS UN tvrdeći da će ovaj dokument dovesti do pomirenja, a pritom su sakrili da rezolucija nema podršku svih naroda i entiteta BiH.
"Čak i sama činjenica da se o rezoluciji diskutovalo je dovela do porasta tenzija u BiH i uopšte u Balkanu. Ovo vidimo na brojnim primerima u Banjaluci i izjavama srpskog člana predstavništva, kao i predstavnika Srbije u SB UN 30. aprila", dodao je on.
Nebenzja je napomenuo da je potpuno neprikladno povlačiti paralele između Rezolucije o genocidu u Ruandi i današnjoj odluci o Srebrenici, napomenuvši da je o prethodnoj postignut dogovor u regionu pre iznošenja u GS UN.
"U ovom slučaju nismo videli ništa slično. Umesto toga, grupa prijatelja se skupila i predstavila nacrt kao konačni proizvod i iskoristila nekoliko rundi formalnih konsultacija kao masku", istakao je ruski predstavnik.
On je napomenuo da su odbijeni svi pokušaji odgovornih članica UN, poput Srbije i Rusije, da se nacrt vrati na nacionalni nivo kako bi o tome diskutovala sva tri naroda BiH i kako bi se postigao jedinstven stav u regionu.
Nebenzja je dodao da je Holandija imala obraza da se uključi kao kosponzor, a da je upravo mirovni bataljon te zemlje imao sramotnu ulogu u tragediji u Srebrenici 1995.
"Jedno je jasno. Sponzori svesno guraju BiH bliže sukobu bez ikakvog obzira na cenu koju je zemlja platila tokom građanskog rata '90-ih. U to vreme, 100.000 ljudi je poginulo, i bilo je mnogo krvavih tragedija, koje su se odnosile i na Srbe i Hrvate čijih je žrtava bilo mnogo. Imamo utisak da se ovim osigurava da narodi BiH nikad ne dođu do pomirenja, i vidimo u ovom činu pretnju miru i bezbednosti u celom regionu", rekao je ruski predstavnik.
On je dodao da je sve to "cinično" i "licemerno", ali da više začuđuje to što je glavni sponzor rezolucije Nemačka.
"Nemačka, koja je tokom dvadesetog veka započela dva svetska rata, ubila milione ljudi u koncentracionim logorima, učestvovala u masovnim zverstvima u Africi, i u raspadu Jugoslavije. Ta zemlja sad pokušava druge da uči o važnosti pomirenja među narodima", istakao je Nebenzja.
On napominje da Rusija snažno veruje da Nemačka nema moralni autoritet čak i da pomene reč "genocid" u bilo kojem drugom slučaju osim kada su u pitanju njihovi gnusni zločini.
"Setite se da je UN upravo stvorena zbog zločina nacističke Nemačke, sa ciljem da se jednom za svagda spreče zločini protiv čovečnosti", dodao je on.
Otvaranje Pandorine kutije
Nebenzja je istakao da sponzori ovog projekta time eliminišu konsenzus koji je postojao na osnovu Rezolucije GS UN 69323, koja je učinila deveti decembar danom protiv svih genocida, i time otvorili Pandorinu kutiju.
"Podsetimo se da nikad nije bilo odluke GS UN o zločinima nacističke Nemačke nad Rusima i svim narodima SSSR tokom Drugog svetskog rata, kada je 27 miliona sovjetskih građana izgubilo život. Mnogi evropski narodi su takođe patili, uključujući Srbe. Mi to nećemo zaboraviti, niko i ništa neće biti zaboravljen", istakao je Nebenzja.
Haški sud politizovan, kao da ne vidi srpske žrtve
On je dodao da Rusija ne može da previdi izjave određenog broja delegacija o važnosti poštovanja odluke tribunala za bivšu Jugoslaviju i MKS.
"Haški tribunal i rezidualna tela ni na koji način nisu pomogli da se ostvari trajno pomirenje na Balkanu. Oni su samo podelili razlike. Odgovornost za događaje tokom devedesetih skoro su isključivo stavili na Srbe i ignorisali brojne zločine drugih strana. Stoga, glasovi srpskih žrtava se nisu čuli, i oni nisu dobili pravdu. Kao da Haški sud nije video srpske žrtve", rekao je Nebenzja.
Kako je rekao, pravda ne funkcioniše tako.
"Da ne spominjemo to što su se dokazi Haškog suda zasnivali na upitnim pravnim pojmovima koje je razvio njihov tribunal. Presuda ima hiljade strana, ali subjektivni komponent genocida dolazi od svedočenja o jednom telefonskom pozivu, i to jednoj strani tog poziva. MKS je odlučio da se ne bavi detaljima, i samo veruje Haškom sudu", istakao je on.
Nebenzja je istakao da je današnje glasanje pokazalo u kojoj su meri svetske zajednice podeljene.
"Usvajanje ove rezolucije je Pirova pobeda za njene sponzore. Šta su dobili time? Ako je cilj bio podela GS UN, na šta smo ih upozorili, onda su uspeli", zaključio je Nebenzja.