Srbija i Balkan
Rezolucija o Srebrenici: Ko su nam prijatelji, a ko to nije?
Uprkos tome što je znatno manje od polovine članica UN podržalo dokument, odlučila je prosta većina - računali su se samo glasovi "za" i "protiv" ali ne i glasovi onih koji su ostali uzdržani
Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je rezoluciju o navodnom genocidu o Srebrenici, koju su podržale 84 države, odnosno, znatno manje od polovine članica. Među ukupno 194 države, članice ove međunarodne organizacije, našlo se 68 zemalja koje su ostale uzdržane, odnosno nisu želele da srpskom narodu stave pečat genocidnog, dok se 19 zemalja usudilo da se direktno usprotivi zapadnoj harangi na Srbe i izričito glasa "protiv".
Ostala 84 glasa pripadaju državama koje nisu imale dovoljno snage, pa ni obraza da se usprotive političkoj igrariji koju je režirala Nemačka, država koja je praktično izmislila genocid, i koje su jednostavno prihvatile servirano.
Pokazalo se, naime, da najveći deo sveta ne želi da Srbima stavi ovaj žig, ali, o svemu su odlučili pritisci i malo matematike. Uprkos tome što se pokazalo da većina članica UN nije za ovu rezoluciju, pitalo se ono što se zove "prosta većina" - računali su se samo glasovi "za" i "protiv"
Srbe je verovatno najviše zaboleo nož u leđa od Crnogoraca, koji su u doba kada se u Srebrenici odvijao navodni genocid još uvek bili deo našeg naroda. Oni su se, u međuvremenu, ogrnuli drugim krznom, tako da su, praktično glasajući u GS UN, samima sebi prišili etiketu genocida. Uprkos tome što su, ulažući amandmane na ovaj dokument, pokušali da se operu pred sopstvenim narodom, na samom glasanju pokazali su da su, kada su iza leđa, možda čak opasniji i od Bugara, koji su, očekivano, takođe glasali "za" sramnu rezoluciju.
"Glasanje vlade Crne Gore ući će u istoriju srpske izdaje i beščašća. I oni će biti večno zabeleženi kao izdajnici. Jasno je da je Crna Gora u potpunosti pretvorena u NATO satelit i NATO koloniju. Još od tog, inače, potpuno neregularnog referenduma počela je da se dešava ukrajinizacija Crne Gore i ekspresno menjanje njihovog identiteta, čija je posledica upravo i današnje glasanje", objašnjava politikolog Aleksandar Pavić.
I isto tako kao što Crnogorce i dalje vidi kao deo istog naroda, Srbija je oduvek, velike nade polagala u prijateljsku Rumuniju. Ovoga puta i Bukurešt se, međutim, našao u taboru onih koji Srbima zavrću ruku. Da ne kažemo baš, da su i Rumuni ispali Bugari.
"Glasanje Rumunije je iznenađenje, jer mi sa njima nikada nismo imali nikav konflikt. Očigledno je, međutim da je i ta država postala u potpunosti zapadna kolonija", ocenjuje Pavić.
Kada je reč o susednim državama, unapred se znalo da će predstavnik Bosne i Hercegovine, suprotno Dejtonu, glasati za rezoluciju kojom jedan od konstitutivnih naroda te države proglašava za genocidni.
Severna Makedonija, našla se takođe na protivničkoj strani srpskog naroda isto kao i Slovenija i Albanija, dok je Mađarska, uprkos tome što je i sama deo zapadne "porodice", rešila da i ovog puta ostane na strani istine i suprotstavi se označavanju Srba za genocidni narod.
"Mađarska se pokazala kao prijatelj iako mnogi već neko vreme sumnjaju u prave motive mađarskog prijateljstva sa Srbima. Ipak, kao i u sportu, i ovde se piše rezultat. Tako da ne možemo zaboraviti da nas je Mađarska podržala uprkos tome što je tako ostala u manjini i na svetskoj sceni i u Evropi", ističe Pavić.
Slovaci su, uprkos atentatu na Fica imali dovoljno hrabrosti da se odupru i ostanu uzdržani, isto kao i Grci za koje se sumnjalo da će podržati rezoluciju, a koji su ipak "preskočili" da glasaju za ovaj dokument podvlačeći da on podriva jedinstvo regiona.
"Grčka je uspela da se izbori sa ogromnim pritiscima da glasa za rezoluciju, i s obzirom na njihovu situaciju to je zaista svojevrsni podvig. Veoma mi je drago što su ipak ostali uzdržani, pogotovo posle izveštaja Dore Bakojani", kaže sagovornik RT Balkan.
Pavić kaže da ga je iznenadilo glasanje Irana za koji je očekivao da će ostati uzdržan, ali i Ujedinjeni Arapski Emirati, koji su, uprkos veoma oštrom govoru na kraju i ostali uzdržani. Iako osuđuju negiranje genocida, predstavnik UAE ističu ozbiljne sumnje oko tajminga i procesa oko rezolucije, a kažu i da sumnjaju u to da je rezolucija "politizovana".
"I nastup Egipta je interesantan, jer oni su rekli prave stvari ali su glasali 'za'. To mogu da objasnim samo time što je Egipat na ivici bankrota, i potrebna im je pomoć Zapada pa su morali tako da glasaju. Da nije katastrofalne ekonomske situacije i tenzija sa Izraelom, verujem da bi bili uzdržani", zaključuje Pavić.
Rusi, Belorusi i Kinezi - ključni saveznici Srbije
Pravi prijatelji Srbije i ovoga puta bili su Rusija, Belorusija i Kina, za koje se, kako to Pavić vidi, i nakon ovog glasanja potvrdilo da su ključni saveznici Srbije.
"Kina nema drugu alternativu osim da glasa protiv ove rezolucije. Kina je uvek poštovala nezavisnost i teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine, kao i nezavisni izbor naroda BiH u vezi sa budućnošću njihove zemlje - rekao je predstavnik Kine i pozvao na punu komunikaciju sa ključnim učesnicima i državama potpisnicama Dejtonskog sporazuma.
Ruski ambasador u UN Vasilij Nebenzja protivljenje ovom, u najmanju ruku sumnjivom dokumentu, istakao je navodeći da je njegov cilj da se demonizuje jedan narod i podrije Dejtonski sporazum.
Ukrajina nam je, međutim, ovoga puta jasno pokazala šta misli o nama i koliko joj je važno "prijateljstvo" sa srpskim narodom, a karte su, ako su ih uopšte ikada i krili sada otvorili i naši "zapadni prijatelji".
"Bilo je zadovoljstvo slušati predstavnike Kube i Nikaragve koji su veoma britkim jezikom nazvali stvari pravim imenom, tako da se sada pokazalo da su zemlje koje su do nedavno nipodaštavane, u stvari daleko civilizovanije od onih koje se predstavljaju kao civilizovane i kao naši navodni prijatelji, poput Nemačke, SAD, Velike Britanije, Francuske, Italije", podvlači Pavić.
Zapad je dakle pokazao da o Srbima misli isto ono što je mislio kada nas je bombardovao 1999. godine, kada je 1994. godine bombardovao Republiku Srpsku i kada nam je, 1992. godine, pod lažnim izgovorima uvodio ekonomske sankcije.
"Videlo se da nismo prijatelji i da nikada nećemo biti prijatelji. Ovo što se danas desilo mora imati posledice i po spoljnopolitički kurs zemlje. Ne možemo više na isti način da tretiramo prijatelje i neprijatelje, jer tako ne poštujemo sebe, niti svoje žrtve niti samu istinu", ističe Pavić.
