Američka baza na Kosovu: Na putu od Drača i Tirane pravo ka Moskvi

Uz čvrsto obećanje Vašingtonu da je "vlada Kosova spremna da pomogne bilo kakvu vojnu operaciju u Ukrajini, ako to SAD zahtevaju", ministar odbrane u vladi tzv. Kosova Armend Mehaj, krajem februara ove godine zatražio je od Sjedinjenih država da hitno uspostave trajnu bazu američke vojske na Kosovu.

Mehaj je taj zahtev ponovio i pre nekoliko dana u razgovoru sa jednim američkim kongresmenom, podsećajući da bi stalna baza Amerike na Kosovu bila "garancija bezbednosti, mira i opšte sigurnosti regiona". 

U međuvremenu, isti zahtev Americi ispostavio je tokom posete zemlji premijer privremenih institucija u Prištini Aljbin Kurti. On je u razgovorima sa američkim zvaničnicima govorio o "pretnji po region koja može da dođe vojnim savezom Srbije i Rusije" i zatražio je demilitarizaciju kopnenog pojasa, tvrdeći da Srbija u blizini Kosova ima ukupno 48 "ofanzivnih kopnenih baza".

Po navodima agencije Rojters, SAD su početkom ove godine na Kosovu i Metohiji imale ukupno 635 vojnika stacioniranih uglavnom u bazi Bondstil kod Uroševca. Najmanje tri zahteva za stalnu američku bazu u južnoj srpskoj pokrajini, izneta tokom ove godine od strane prištinskih zvaničnika, samo su produžetak sličnih zahteva koji iz Prištine stižu godinama unazad. Zanimljivo je da su u sličnoj akciji i vlasti Albanije gde se ozbiljno radi na formiranju nekoliko NATO baza.

"Moramo poći od toga da je Amerika odavno izabrala Albance kao saveznike na jugoistoku Evrope odnosno na zapadnom Balkanu. Grade već dve baze na prostoru Albanije, čak i jednu pomorsku, a razmišljaju da je osposobe za prihvat brodova njihove ratne mornarice i to bi bila njihova treća kopnena baza na ovom prostoru", kaže za RT Balkan profesor dr Mitar Kovač, general u penziji.

Profesor Kovač obrazlaže da ovaj prostor jeste "centralni prostor Balkana, centralni prostor jugoistočne Evrope, odakle se snage mogu lako uputiti u bilo kom pravcu, kopnom, vazdušnim i pomorskim putem, zbog čega se već izgrađuju i završavaju određene komunikacije".

"Znamo da je projektima Evropske unije predviđeno da se što pre izgradi auto-put od Drača, odnosno Tirane, do Merdara čime bi postojao pun profil auto-puta do albanskog primorja, kao i da se izgradi železnička pruga, pored postojećih komunikacija sa Solunom i Crnom Gorom", kaže profesor Kovač.

Za sada nema dostupnih podataka koji se odnose na to kakve bi i u kom obimu bile američke snage stacionirane u bazi na Kosovu koju uporno godinama traže vlasti iz Prištine.

"Prema prirodi baziranja snaga i zaleđa i potrebi angažovanja prema jugoistoku Azije, prema južnoj i jugoistočnoj Evropi, prema Bliskom istoku, prema crnomorskom regionu, mesto na kome je planirana baza, Kosovo, dobra je osnovica za baziranje kopnenih snaga, a PVO zaštita naravno da bi bila primerana prema samoj bazi, značaju, blizini i stepenu ugroženosti", navodi profesor Kovač.

Inače, od sredine 1999. godine, od osnivanja baze Bondstil, koja od početka služi prvenstveno za stacioniranje američkih vojnika u južnoj srpskoj pokrajini, četiri ili pet puta stizale su najave o njenom mogućem zatvaranju.

Kada je 2011. tadašnji američki ambasador u Prištini Kristofer Del najavio zatvaranje Bondstila, i to u sklopu mera štednje, ubrzo je stigao demanti generala Erharda Bilera, komdandanta KFOR-a koji je rekao da će ta baza trajati "koliko i misija američkih vojnih snaga na Kosovu".

Nepunu godinu posle Delove izjave o zatvaranju baze, sve dileme otklonio je pukovnik Džefri Lajten, tadašnji komandant amerikih jedinica na Kosovu, koji je rekao da nema ništa od povlačenja američkih snaga iz Bondstila. Ideji o napuštanju Bondstila žestoko su se usprotivili i albanski lobisti tražeći da Amerikanci ostanu najmanje "dok se ne reši pitanje severa Kosova".

"Postojeća baza Bondstil nije nikako zamena za neku buduću bazu SAD na Kosovu. Kada ne bude KFOR-a, odnosno, ako bi Amerika uspela da kroz UN progura tu lažnu državu, i da ona opstane, Amerikanci znaju da bi upravo tu imali najjeftinije baziranje snaga u Evropi. Upravo na albanskom prostoru bili bi oslobođeni mnogih troškova i dažbina koje inače imaju u bazama u Evropi", smatra profesor Kovač. 

General ponavlja da je osovina "koja ide sa albanske obale, preko Albanije, Kosova, moravskom dolinom prema centralnoj Evropi izuzetno važna".

"To je pokazala istorija. Sve operacije u prošlosti zahvatale su taj geoprostor, mislim na Balkan, i dotiču se njega. Kada pogledamo američke interese usmerene prema istoku, prema Rusiji, ka crnomorskom regionu, to je prirodan put kojim žele da izgrade komunikacije i autoputevima i željeznicom i da što pre dođu do granica Rumunije, Bugarske, odnosno ovih država u prvom ešalonu prema Ruskoj Federaciji", kaže profesor Kovač.

Kada su pre nekoliko godina u rumunskom mestu Divoselo, u okviru NATO - PVO raketnog štita  postavljeni i sistemi "Patriot", Rusija je momentalno odgovorila da taj deo Rumunije postaje legitimna meta ruskih snaga.

"To, naravno, važi za svaku lokaciju bilo gde u svetu, a posbeno ovde u Evropi gde je žarište krize, i, posebno na jugoistoku Evrope kada imamo u vidu odakle bi dolazile te snage, gde bi se grupisale i gde bi boravile. Prostor Kosova i Metohije u operativnom i strateškom smislu krize u Evropi jeste izuzetno značajan i otud ovi pritisci, ubrzavanje procesa kako bi se što pre obezbedila samostalnost te lažne države", kaže Kovač.

Na samom početku, u bazi Bondstil koja je dobila ime po Džejmsu Bondstilu, odlikovanom vijetnamskom vetaranu, bilo je i do 7.000 američkih vojnika iz elitnih jedinica, marinaca, rendžera, padobranaca, zelenih beretki.

Desetak godina po formiranju Bondstila, ova baza bila je predmet spekulacija da bi, moguće je i ovde, uz teritorije Rumunije i Bugarske, mogli biti razmešteni neki delovi NATO – PVO raketnog štita ali od realizacije te ideje kasnije nije bilo ništa.

Neka od najvažnijih pitanja u ovom trenutku jesu i kakav bi bio vojni uticaj američke baze na Srbiju, i takođe, kakav bi bio mogući odgovor Rusije takvu bazu na Kosovu?

"U vojnom smislu to jeste opasnost ali ništa manja od one koja bi dolazila do baza sa područja Albanije. Ovde mislim i na Drač, i na aerodrom pored Tirane i na bazu specijalnih snaga, sve to kumulativno daje jedno nepovoljeno bezbednosno okruženje sa juga. Naravno, ovde se u obzir moraju uzeti i albanski interesi za secesijom Kosova ali i drugih delova u Makedoniji i Crnoj Gori. To dugoročno stvara nestabilnost na Balkanu ne samo prema nama nego i prema neposrednom okruženju", kaže profesor Kovač. 

Što se tiče odogovora Rusije, Kovač smatra da on "ne može biti ni jači ni izvesniji ako Srbija bude ćutala na takav proces".

"Normalno bi bilo da i sada, dok su neke prethodne informacije u medijima, dok se obavlja pripremanje terena, oglase organi naše zakonodavne i izvršne vlasti i saopšte ono što je ustavna obaveza, i kažu da Srbija nikada neće podržati takvu vrstu sporazuma, da Kosovo i Metohiju smatra svojom teritorijom i da je nedopustivo otvaranje bilo čijih baza van mandata UN odnosno KFOR-a. Rusija bi sigurno, ako bi Srbija reagovala, da li preko GS ili SB UN ili drugačije, podržala naše stavove i borila se za njih. Nije za očekivati da se Rusija oglašava i bori za interese Srbije dok to Srbija sama ne čini. Mi bismo morali da se na svaki način borimo protiv takvih namera i da to u međunarodno-pravnom smilu učinimo  nelegalnim i nelegitimnim, nasiljem koje Amerika sprovodi protiv volje Srbije, srpskog naroda", zaključuje profesor Kovač za RT Balkan.