Srbija i Balkan
Ko je kome veći prijatelj: Srbija Belorusiji, ili Belorusija Srbiji?
Minsk je ponovo odbio da podrži harangu protiv Srba i izričito se usprotivio rezoluciji o navodnom genocidu u Srebrenici
Ako je bilo ko i imao dileme, juče je, nakon glasanja u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, shvatio ko su pravi prijatelji Srbije – a među onima koji su imali dovoljno hrabrosti da se glasno usprotive označavanju Srba kao genocidnog naroda bila je i Belorusija.
Reč je o državi koja važi za jednog od tradicionalnih i nepokolebljivih prijatelja Srbije, iako se Beograd, u prethodnom periodu, pod parolom (kako je to svojevremeno rekla nekadašnja premijerka Ana Brnabić) - "nadamo se da Lukašenko neće zameriti" - selektivno priključivao pojedinim sankcijama protiv te države.
Odnosno, rečima nekadašnjeg ministra spoljnih poslova Ivice Dačića, "Srbija je do sada prihvatala određene političke ocene koje ne nose direktne posledice po naše odnose sa Belorusijom".
Ovu, možda je najbolje nazvati "nedoslednost", uočio je i predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko koji je krajem prošle godine pozvao Srbiju da konačno odluči kakvu politiku želi da vodi u odnosu na njegovu državu.
"Ne možete na tri stolice, odlučite se"
"Moramo da razumemo politiku koju Srbija vodi i želi da vodi u odnosu na Belorusiju. Ako žele, onda treba da bude i rezultata u trgovinsko-ekonomskim odnosima. Ako žele da se dodvoravaju, grubo rečeno, i podržavaju evropske i američke sankcije Belorusiji, to je njihov posao. Neka se opredele i podrže te sankcije, ako su zaboravili dobro koje smo im činili," rekao je Lukašenko, koji je i ranije upozoravao kako Srbija "neće uspeti da sedi na tri stolice".
A Belorusi su, baš kao što to Lukašenko kaže, Srbima činili dosta dobrog.
"Svima je jasno da su odnosi Srbije i Belorusije odnosi dve tradicionalno prijateljske zemlje, odnosi saveznika u svim vremenima, uključujući i najteže periode. Suvišno je objašnjavati da su jedna drugu zemlju podržavale kroz sve istorijske turbulencije da su bile žrtve istih napadača i da su se zajednički borile i izlazile kao pobednici, između ostalog i kao pobednici nad nacizmom i fašizmom", ističe diplomata Živadin Jovanović, podsećajući na belorusku solidarnost sa Srbima i kroz period sankcija i za vreme agresije NATO-a na našu zemlju.
Jer, šta misle o Srbima Belorusi nisu juče pokazali prvi put – Minsk, naime, nikada nije priznao samoproglašenu nezavisnost Kosova, a Srbi i dalje dobro pamte da je upravo Lukašenko bio jedini šef države koji je Beograd posetio tokom NATO agresije, kako bi lično uručio humanitarnu pomoć.
I nakon što je avgusta 2020. Srbija popustila pod zapadnim pritiskom, saglasila se evropskim sankcijama protiv Belorusije i s evropskom deklaracijom kojom se Lukašenko ne priznaje za legitimnog predsednika – Lukašenko je, kako je to i očekivala tadašnja premijerka Ana Brnabić, zaista pokazao da ne zamera – i nedugo zatim poklonio nam četiri "miga 29".
Ministarstvo spoljnih poslova Srbije tokom jučerašnjeg dana nije odgovorilo na naš upit da li je Srbija trenutno pridružena nekim od važećih sankcija protiv Belorusije.
"Mi smo se usaglasili, odnosno uskladili sa EU sankcijama još krajem 2021. ali je to bilo istaknuto samo na sajtu Evropske komisije. Vlada Srbije nije donela nikakvu odluku povodom tog 'usklađivanja', odnosno ništa što je objavljeno u Službenom glasniku po tom pitanju. Krajem 2021. godine nezvanično smo iz ministarstva spoljnih poslova dobili informaciju da se između dve zemlje trgovina normalno nastavlja, s tim da, isto kao što važi i za Rusiju, sankcionisana roba ne može da tranzitira kroz zemlje EU," objašnjava sagovornik RT Balkan, inače ekonomski ekspert upućen u međunarodne trgovinske odnose naše zemlje.
"Delimično da, delimično ne"
U saopštenju na sajtu Evropskog saveta od 22. aprila 2022. godine navodi se da su se, između ostalih, sa odlukom o sankcijama saglasile Srbija, Crna Gora, Albanija, Severna Makedonija i Bosna i Hercegovina.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, odgovarajući na pitanje o usklađenosti Srbije sa sankcijama Belorusiji, međutim odgovorio sa "delimično da, delimično ne".
"Bilo je oko 25 deklaracija, sa devet jesmo, a 16 nismo, mislim da je to otprilike to, ali to traje godinu dana i nema ništa novo, baš ništa", rekao je tada Vučić, dodajući da gleda samo ono što je u našem interesu, kako je rekao, "šta možemo, a šta ne", kao i "šta ne bi bilo prijateljski ili korektno".
Žozep Borelj je zatim 15. marta prošle godine sa žaljenjem konstatovao da Beograd nije podržao odluku EU o proširivanju sankcija protiv Belorusije i istakao da je "Srbija jedina zemlja u regionu koja još nije pristala ni na jednu odluku EU o sankcijama Rusiji i Belorusiji".
"Moguće je da u kraćim vremenskim periodima bude odstupanja od prave prirode naših odnosa ali to ne remeti istorijsku dimenziju prijateljstva, savezništva i bratstva. Naše zemlje i naši narodi su uvek delili istu sudbinu i u tim periodima je u punoj meri ispoljavana solidarnost i prijateljstvo, a mislim da je i perspektiva naših odnosa ne samo u čuvanju nego i u jačanju tih bratskih odnosa za koje verujem da će odoleti svim iskušenjima, bez obzira na pritiske zajedničkih neprijatelja", ističe Živadin Jovanović.
U žurbi na "evropskom putu" Srbija se nekoliko puta spoticala u želji da se postane deo Evropske unije. Uprkos tome što je redovno kritikovana zbog nedovoljne usklađenosti svoje spoljne politike sa spoljnom politikom EU, Srbija je poklekla pritiscima – upravo kada je reč o jednom o najčvršćih srpskih prijatelja – Belorusiji.
"Mislim da u svim uslovima moramo čuvati prijateljstvo i i zajedničku posvećenost principima ravnopravnosti, nemešanja u unutrašnje poslove i poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta. Belorusija je oduvek uvažavala Srbiju kao prijateljsku i savezničku zemlju a beloruski narod srpski narod gledao krao bratski narod. Sankcije nikada nisu sredstvo pravednog rešavanja međunarodnih problema niti civilizacijskog vrednovanja. Sankcije protiv Belorusije, ko god ih uvodio, nisu zasnovane na principima međunarodnih odnosa niti na međunarodnom pravu", zaključuje Jovanović.
