Srbija i Balkan
Gujon: Nemačka u UN reanimira endemski rasizam
U trenutku u kom politički lideri u Sarajevu sistematski dovode u pitanje Dejtonski sporazum, koji, kako objašnjava direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju, garantuje mir i sigurnost za sve u Bosni i Hercegovini, ova rezolucija dodatno jača antagonizam
Rezolucija o Srebrenici koju su Nemačka i Ruanda podnele UN stvara hijerarhiju među žrtvama i reanimira endemski rasizam za koji se verovalo da je nestao u Evropi posle 1945. godine, navodi direktor novoformirane Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju Vlade Srbije Arno Gujon za "Novosti".
On navodi da sve porodice nevinih žrtava zaslužuju da se prema njima postupa sa istim saosećanjem.
"Pitam se, zar sve porodice nevinih žrtava ne zaslužuju da se prema njima postupa sa istim saosećanjem? Kako su zemlje koje su podržale ovu rezoluciju mogle da ignorišu žrtve masakra u Kravici, počinjenog na Božić 1993. godine u ovom malom srebreničkom zaseoku? Čak 50 žena, dece, srpskih civila masakrirano je hladnim oružjem, mnogi su obezglavljeni, a oči su im prethodno izvađene. Smatram da 60.000 bošnjačkih, 30.000 srpskih i 8.000 hrvatskih žrtava ovog strašnog rata zaslužuju da se prema njima postupa sa istim poštovanjem", smatra Gujon.
U trenutku u kom politički lideri u Sarajevu sistematski dovode u pitanje Dejtonski sporazum, koji, kako objašnjava Gujon, garantuje mir i sigurnost za sve u Bosni i Hercegovini, ova rezolucija dodatno jača antagonizam.
"Namernim ignorisanjem srpskih žrtava, ova rezolucija oživljava bol i podstiče tenzije između zajednica", navodi direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju zaključujući da je sada "vreme da se vratimo razumu, poštujemo međunarodno pravo i ostavimo prošlost u prošlosti kako bismo izgradili zajedničku budućnost", ističe Gujon.
Kako dodaje, Srbija je videla na glasanju u Generalnoj skupštini UN u četvrtak da 107 zemalja sveta i dve trećine čovečanstva zna da Srbi nisu genocidan narod.
"Važno je da se obratimo narodima ostatka planete koji su glasali 'za', a to su uglavnom Zapad i zemlje pod njegovim direktnim uticajem. Zvaničnici su dobro informisani i u suštini znaju istinu, ali će oni uvek glasati za ono što im se kaže, ili za ono što misle da je u njihovom interesu. Problem je što drugi ešelon, a to su mejnstrim mediji i nevladine organizacije, uverljivo prenose te laži u koje, na kraju krajeva, veruje običan, neobavešten narod. Aktivno ćemo promovisati istorijske činjenice u medijima, na konferencijama, simpozijumima, izložbama na međunarodnom nivou koje će predstaviti objektivne i istorijski tačne podatke o događajima iz prošlosti", zaključuje Gujon.
