Srbija i Balkan

Sećanje na Milutina Milankovića: Fotografija potomaka slavnog srpskog naučnika (FOTO)

U Pešti se u decembru 1915. rodio Milutinov sin Vasilije (1915—2003), koji je umro u Australiji, a on je imao dvoje dece i unuke
Sećanje na Milutina Milankovića: Fotografija potomaka slavnog srpskog naučnika (FOTO)© Удружење Милутин Миланковић, Београд

Milutin Milanković bio je srpski matematičar, astronom, klimatolog, građevinski inženjer, doktor tehničkih nauka. NASA ga je uvrstila u 15 najvećih naučnika koji su se bavili proučavanjem Zemlje. U svetu, ali i kod nas održavaju se brojni naučni simpozijumi posvećeni Milankoviću, a globalna promena klime čini njegovo delo trajno aktuelnim. Rođen je u Dalju, u Austrougarskoj monarhiji, na današnji dan davne 1879. godine.

U našoj javnosti, dobro je poznato da je Mihajlo Idvorski Pupin više puta založio sav svoj imetak koji se merio milionima dolara da bi Kraljevina Srbija dobila ratne kredite. Po izraženom patriotizmu, Pupin i Milanković bili su "srodne duše", ali za Milankovićeva dobra dela prema Srbiji malo se zna.

Prelomna godina za naučni rad Milutina Milankovića bila je 1909, nakon što je Austrija proglasila aneksiju Bosne i Hercegovine. Kriza dostiže vrhunac marta 1909, stavljanjem austrijske vojske u ratno stanje i pretnjama da će Austrija da napadne Srbiju. 

"Tada sam potpuno jasno osetio da se nalazim u neprijateljskoj zemlji. I taj osećaj me više nije ostavljao", rekao je Milanković.

Baš te godine, on je odbio poziv da radi na Univerzitetu u Zagrebu, poput brojnih srpskih intelektualaca iz rasejanja, nošen dubokim patriotizmom, Milanković napušta udoban život i finansijski veoma unosan posao građevinskog inženjera u Beču, te dolazi u Beograd na mesto profesora na Univerzitetu.

Milankovićev patriotizam

Ali, za razumevanje njegovog patriotizma važan je još jedan njegov podvig.

Po dolasku u svoju maticu, kako je zvao Srbiju, odriče se državljanstva crno-žute monarhije i prima državljanstvo Kraljevine Srbije, polaže svečanu zakletvu i biva uvršten u srpsku Vojsku kao rezervni oficir. Kao dobrovoljac 1912. učestvuje u balkanskim ratovima.

I Pupin i Milanković napisali su obimne autobiografije "Sa pašnjaka do naučenjaka", Mihajlo Idvorski Pupin i "Uspomene, doživljaji i saznanja", Milutin Milanković. U Pupinovu čast jedan manji krater na Mesecu nazvan je njegovim imenom. Ali i  Milankoviću je ukazana ista čast, pa se krater od 34 km sa njegovim imenom nalazi na Mesecu, po njemu je nazvan i krater na Marsu prečnika 118 km, kao i asteroid pod nazivom 1605 Milanković.

Iako ne postoje podaci da su Pupin i Milanković bili u kontaktu, zanimljivo je da je slavni slikar Paja Jovanović uradio njihove portrete; Milankovićev portret, njegova porodica koja živi u Australiji, poklonila je Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU).

Nekako u isto vreme kada je izbila kriza između Austrougarske i Srbije koja će dovesti do Velikog rata, Milanković se ženi 14. juna 1914. sa Hristinom Topuzović, rodom iz Šapca nakon čega odlaze na svadbeno putovanje u njegovo rodno selo Dalj. Kako je u to vreme bio državljanin Srbije sa kojom je Austrougarska u ratnom stanju, Milanković je uhapšen. Zatvoren je u jednu staru žandarmerijsku kasarnu, a potom prebačen u logor u Nežideru na Balatonskom jezeru.

U Pešti se u decembru 1915. rodio Milutinov sin Vasilije (1915—2003), koji je umro u Australiji. Vasilije je imao dvoje dece i unuke. Iz Udruženja Milutin Milanković iz Beograda saznajemo više detalja o Milankovićevim potomcima.

Predsednik Udruženja mr Slavko Maksimović kaže za RT Balkan: "Potomci Milutina Milankovića (unuk Nikola i unuka Marina) žive u Australiji i sa njima smo u redovnom kontaktu. Više puta su posetili naše Udruženje, kada smo im prezentovali naš rad i dogovarali zajedničke akcije. Napominjem da su veoma zahvalni za sve što Udruženje radi, a naročito za naše akcije na iznalaženju dokumentacije u cilju svestranog sagledavanja života i dela njihovog slavnog dede. U posetu su nam dolazile i tri praunuke Milutina Milankovića, kćerke unuka Nikole, sve one su i počasni članovi našeg Udruženja. Unuk Nikola je sportista i bavi se dizanjem tegova, dok unuka Marina radi kao medicinska sestra".

U javnosti je nedovoljno poznat odnos Nikole Tesle i Milutina Milankovića. Milanković je bio mlađi od Tesle 23 godine, ali su i pored toga imali mnoge "dodirne" tačke. Tesla je imao osećaj za zdrav i spontan humor. Primera radi, kada se iz Budimpešte preselio u Pariz, on je govorio: "Najteže mi je poslednjih 29 dana u mesecu".

Genijalan smisao za humor

Milanković je takođe imao neobičan smisao za humor. Čak je znao i veoma ozbiljne stvari da iskazuje na specifičan i duhovit način, pa ga okruženje često nije razumelo.

On je jednom prilikom rekao: "Ne može se u isti mah služiti dvama gospodarima i vršiti dva toliko različita posla. Imam da biram – ili brak – ili nauka!".

Tesla je u Americi izjavio nešto slično: "Naučnik bi u braku svu strast poklonio ženi, te ništa ne bi ostalo za nauku."

U Teslinoj biblioteci koja je iz Njujorka stigla u Beograd (1951), a nalazi se u Muzeju Nikola Tesla, postoje dve Milankovićeve knjige: "Kroz vasionu i vekove" i to sa posvetom "Nikoli Tesli, u znak poštovanja Milanković" i "Matematička nauka o klimi i astronomska teorija klimatskih kolebanja".

Milanković je 15. januara 1937. napisao predlog za izbor Tesle za člana Srpske kraljevske akademije. Govorio je na proslavi povodom 90-godišnjice i 100-godišnjice Teslinog rođenja. Milanković je uputio Tesli i čestitku za rođendan 1931. koja je ušla u posebnu knjigu koju je priredio i objavio američki novinar Kenet Svizi.

Ali, za razliku od Tesle i Pupina, svetsku slavu Milanković nije stekao u najvećim (svetskim) metropolama, već se svojim naučnim teorijama bavio u sobici u Kapetan Mišinom zdanju, na Beogradskom univerzitetu, koristeći papir, olovku, logaritamske tablice… Međutim, niko od njih, nije zaboravio svoje korene – ikonu i običaje. Ma gde da su živeli, ma koliko slave da su stekli. Pupin je slavio Svetog Savu; Tesla – Đurđevdan (slavu) i svoj imendan Svetog Nikolu; a Milanković – Đurđevdan.

Milanković je umro u Beogradu, 12. decembar 1958. gde je i sahranjen. Po vlastitoj želji, njegovi posmrtni ostaci preneseni su u Dalj, 1966. gde počiva u svojoj porodičnoj grobnici s roditeljima, sestrom, braćom i brojnim precima.

Na kraju, iz Udruženja Milutin Milanković saznajemo njihove dalje planove. Udruženje nastavlja svoju misiju, istražuje do sada manje poznate detalje iz života i dela Milankovića, organizuje naučne skupove poput međunarodnog naučnog skupa "Milankovićeva teorija o klimatskim promenama – Sto godina posle", koji će se održati početkom novembra ove godine.

"I dalje intenzivno pokušavamo da realizujemo inicijativu da se konačno formira muzej Milutina Milankovića, u tom cilju preduzimamo korake prema državnim organima. Nadamo se da ćemo dočekati taj trenutak odluke, kao i konačno rešavanje prostorija za rad Udruženja. Takođe, organizujemo svečani skup posvećen velikanu na kome će se 'rezimirati' dosadašnji rad i na kome će se promovisati himna Milutinu Milankoviću, koju će izvesti vokalne umetnice sestre Gobović koje su i napisale tekst i komponovale muziku. I dalje, sve u cilju oduživanja duga Milankoviću, nama na ponos, a njemu na čast", navode iz Udruženja. 

image