Sve manje Albanaca na KiM: Zašto Srbi nisu popisani

Do sredine maja, desetak dana pre kraja popisa na tzv. Kosovu, na severu KiM popisano je oko 1.000 Srba, a Avni Kastrati, direktor Agencije za statistiku, rekao je da je to "ohrabrujuća cifra" napominjući da na severu živi oko 30.000 stanovnika.

U međuvremenu, popis je završen, prištinska agencija saopštila je procenu od oko 1,6 miliona stanovnika "Kosova", i to, kako je rečeno, bez dijaspore, odnosno, oko 200.000 manje nego na popisu 2011. Konačni rezultati kao i broj popisanih Srba biće saopšteni za šest meseci.

Do tada, broj popisanih Srba ostaće misterija, a on svakako, sem za prištinske vlasti, i neće biti relevantan podatak o tome koliko je Srba u proleće 2024. godine živelo na Kosovu i Metohiji.

Odgovor na pitanje zašto podatak o broju popisanih Srba koji će saopštiti prištinska agencija neće biti od neke velike važnosti prilično je jednostavan. Sa jedne strane, skoro sve partije koje okupljaju Srbe sa "Kosova" pozvale su na bojkot popisa, sa druge, ni prištinske vlasti nisu se proteklih nedelja, dok je trajao popis, baš pretrgle da Srbe privole da se popišu.

Podaci do kojih je došao RT Balkan govore da, recimo, u neka srpska sela oko Gračanice popisivači nisu ni ulazili. Ako su na severu razlog bili bezbednosni uslovi, šta je opravdanje na jugu?

Srbi sa KiM tvrde da popisivači nisu ni dolazili: Prete im kazne do 2.000 evra

Aleksandar Rapajić iz NVO Centar za zastupanje demokratske kulture u Severnoj Mitrovici za RT Balkan kaže da je na severu veoma mali broj popisanih.

"Najveći problem oko popisa jeste da srpska zajednica smatra da bi popis bez popisivanja raseljenih Srba sa Kosovu legitimisao etničko čišćenje na Kosovu. Stav Srba jeste da je u popis trebalo uključiti i raseljena lica koja su sada u centralnoj Srbiji ili žive na nekim drugim mestima, na neki način,  da li preko međunarodne zajednice, UNHCR-a ili preko spiskova koji već postoje. Priština to konstantno odbija, takva situacija je bila i na prethodnom popisu, tvrdeći da želi da popiše samo građane koji žive na Kosovu", kaže Rapajić.

On je dodao da na drugoj strani, postoji opcija za popis albanske dijaspore.

"Priština je na taj način slala različite signale, a mora da postoji razlika između dijaspore, znači ljudi koji su se dobrovoljno iselili sa Kosova i onih koji su proterani iz svojih domova. Sve ovo povlači mnogo dodatnih pitanja, imovinska prava, pravo na povratak, mnogo drugih pitanja. To su razlozi zbog kojih se srpska zajednica usprotivila da izađe na ovaj popis, kao i što je bio slučaj na popisu 2011. godine", kaže Rapajić.

Osim odbijanja Prištine da popiše raseljene Srbe, nastavlja naš sagovornik, na delu su i drugi problemi, teška situacija koja na severu KiM traje već dve godine.

"To su različite vrste pritiska na srpski zajednicu, gde Srbi kažu da nije realno sprovoditi popis pod trenutnom situacijom gde je mnogo ljudi primorano da ovde ne boravi, ja se nadam trenutno, da je veliki broj ljudi otišao u centralnu Srbiju", kaže Rapajić.

Da li Prištini odgovara da utvrdi tačan broj Srba na KiM?

Rapajić je istakao da je njegov stav da bi trebalo znati broj Srba na KiM.

"To su brojke kojima se manipuliše, a bilo bi dobro da znamo kakve su tendencije, kuda nam odlazi stanovništvo, gde su problemi. Uz taj podatak, moglo bi se reagovati, mogli bi se rešavati problemi u delovima Kosova gde je to najizraženije. Ali, taj popis bi morao biti sproveden na adekvatan način, uz neku vrstu verifikacije od strane srpske zajednice", reči su Rapajića.

On smatra da Prištini odgovara da u neku ruku popiše jedan broj Srba, sličan situacija je bila i 2011. godinem, a kosovske institucije su kasnije koristile te podatke kada i kako im je trebalo.

"Imali smo situacije u nekim mestima gde su birački spiskovi govorili da ima sedam, osam hiljada Srba, a popis samo 2.000. Kada treba da se da novac, oni bi govorili da je tamo samo dve hiljade ljudi, a kada bi u pitanju bile neke obaveze, e, onda bi rekli – tamo je 10.000 ljudi. Te brojke koristili su kako im odgovara, tako će biti i posle ovog popisa", kaže naš sagovornik.

Za tri decenije oko 140.000 iseljenih Srba sa KiM

Po njegovim rečima, Srbima su stizali različiti signali da li da idu na popis ili ne.

"Pretnja sa kaznama je ozbiljna, ali, da bi se ona ispunila, potrebno je da popisivači dođu na adrese, da se popis pokuša. Imamo međutim situacije da popisivači nisu ni dolazili. Ovo je još jedna stvar koja nam u budućnosti može biti nagazna mina i da nam eksplodira u lice u nekom trenutku. Mi na Kosovu već dugo vremena nemamo rešenja, imamo samo dodatne probleme. Mislim da će i ovaj popis dovesti samo do pogoršanja situacije i pogoršati uslove za život Srba na Kosovu", kaže Rapajić.

Što se tiče cifre od 1,6 miliona popisanih Albanaca, naš sagovornik kaže da je jako teško proceniti koliko je to realan broj.

"Međutim, problem kod popisivanja na Kosovu jeste što popisivač ode kod glave porodice, ili nekog drugo, pita koliko je ljudi u kući. Često glava porodice navodi kao članove porodice i one koji su u inostranstvu. Ranije su ti ljudi često bili nelegalno u inostranstvu pa su prijavljivani da su na Kosovu zbog korišćenja nekih prava, različitih razloga. Mislim da tu dolazi do raskoraka koliko je ljudi stvarno na Kosovu, kakve su procene", kaže Rapajić.

Govoreći o delu popisa koji se odnosio na "ratnu štetu na Kosovu", Rapajić kaže da popis uopšte nije način za prikupljanje takvih podataka.

"Cela priča je počela time da je to neka ratna šteta koja će u nekom trenutku biti naplaćena. To je bukvalno stimulisalo ljude da prijavljuju štetu, jer, oni prijavljuju nadajući se da će dobiti kompenzaciju. Priština, od dolaska vlade Kurtija svu svoju energiju koristi za spremanje nekakvih tužbi za genocid, naknadu ratne štete. Značajan broj optuženih ili osuđenih Srba za navodne ratne zločine koristi se u istu svrhu. Da bi se podnela tužba za nadoknadu štete ili genocid ili za ratne zločine, mora da bude određeni broj validnih osuda koje će da dokažu to što se traži", zaključuje Rapajić.