Srbija i Balkan
"Kosovo" u Partnerstvu za mir: Da li Srbija treba da istupi iz NATO programa?
U svetlu nedavne odluke PS NATO da unapred status tzv. Kosova u toj organizaciji, kako bi Srbija trebalo da definiše svoje odnose sa Severnoatlantskom alijansom?
Nedavna odluka Parlamentarne skupštine NATO-a da da unapredi status tzv. Kosova, iz uloge posmatrača u status pridruženog člana te organizacije, naišla je na buru negativnih reakcija u Srbiji.
Delegacija Srbije u PS NATO je ocenila da je odlukom tog tela premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti nagrađen za sve jednostrane poteze koje je sprovodio tokom poslednjih nekoliko godina, na koje su ga, kako se dodaje, upozoravali i EU i NATO i drugi međunarodni faktori.
Slične poruke poslao je i direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković.
U isto vreme, u nedavno objavljenom izveštaju PS NATO, čiji je autor britanski lord Mark Lankaster, članice se pozivaju da razmotre članstvo tzv. Kosova u NATO programu Partnerstvu za mir, "čime bi se stvorila bolja platforma za saradnju".
U svetlu te odluke odluke PS NATO, kao i izveštaja lorda Lankastera, postavlja se pitanje: kako bi Srbija u budućnosti trebalo da razvija svoje odnose sa NATO-om, i ukoliko bi Priština napravila opipljive korake ka Partnerstvu za mir, da li je došlo vreme da se preispita članstvo Srbije u toj inicijativi?
Srbija i Partnerstvo za mir
Program Partnerstvo za mir (PzM) pokrenut je 1994. godine od strane NATO-a, sa ciljem "stvaranja poverenja i saradnje" između članica Alijanse i drugih država, uglavnom u Evropi i na postsovjetskom prostoru. Do kraja devedesetih njemu su se priključile nekadašnje članice Varšavskog pakta i postsovjetske republike, a nakon njih i neutralne zapadne zemlje poput Austrije, Irske i Malte.
S obzirom da su mnoge države članice Partnerstva za mir nakon toga postale punopravne članice NATO-a, taj program se često naziva i "čekaonicom za članstvo".
Srbija je interesovanje za učešće u PzM-u pokazala nakon 2000. godine, da bi zvaničan poziv za članstvo dobila na samitu NATO-a u Rigi, 29. novembra 2006. godine, zajedno sa Crnom Gorom i Bosnom i Hercegovinom. Srbija je formalno postala članica Partnerstva 14. decembra 2006. godine.
Nekadašnji ministar odbrane Srbije i Crne Gore Prvoslav Davinić za RT Balkan kaže da je u to vreme u državnom vrhu postojala vera da bi odnosi Srbije i NATO-a mogli da se poprave, zbog čega je Srbija težila članstvu u Partnerstvu.
"Težnja za članstvom je proistekla iz promena koje su nazivane demokratskim, tada je postojao neki entuzijazam u državnom vrhu, gde sam sedeo i ja, da nam je otvoren put u EU, da ćemo uspeti da izgladimo odnose sa NATO-om, i da će zapadne zemlje poštovati Rezoluciju 1244 onako kako je ona zamišljena", ističe on.
Davinić dodaje da je u početku saradnja bila dobra, ali da su vremenom odnosi Srbije i NATO-a pogoršani, prevashodno zbog odluke većina država članica da priznaju jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, kao i svega ostalog što je usledilo.
Kada je reč o daljem članstvu Srbije u Partnerstvu, on za RT Balkan kaže da razume stav da bi trebalo izaći iz tog programa, ali da ne misli da bi to nužno bila najpametnija odluka.
"Postavlja se pitanje svrsishodnosti našeg članstva. Međutim, iako bih ja kao pojedinac rekao da bi trebalo izađi iz toga, u profesionalnom smislu nije dobro napuštati bojno polje u ljutnji, već bi trebalo ostati i nastaviti borbu za istinu. Treba tamo ostati i podići naš glas još jače", ističe on.
Pavić: Srbija treba da istupi iz PS NATO
Politikolog i poslanik pokreta "Mi – Snaga naroda, dr Branimir Nestorović" Aleksandar Pavić za RT Balkan kaže da Srbija nema šta da traži u Partnerstvu za mir.
"Mi definitvno treba da izađemo iz PS NATO, pošto nemamo šta da tražimo tu. Mi smo tamo svakako bili fikusi", ističe on i dodaje da je sa PzM-om isti slučaj, pošto je reč o predsoblju za NATO.
Pavić dodaje da "ne vidi kakvu mi korist imamo od članstva. Mi tu ne možemo da zaštitimo naše interese ni na koji način, možemo samo da održimo komunikaciju".
"Tu na sreću nema nikakvih obaveza, zato možemo da se pasiviziramo, ali nema ni koristi. Mi možemo da ostanemo u Partnerstvu, ali i da tražimo članstva u ODKB-u i posmatrački status u ŠOS-u, kako bi napravili neku simetriju", zaključuje Pavić.
