Đurić: Kosponzori rezolucije analiziraju neuspeh
Ministar spoljnih poslova Marko Đurić izjavio je danas da predlagači i kosponzori rezolucije o Srebrenici rade analizu o tome kako je moguće da su samo 84 zemlje, prvi put u istoriji u Ujedinjenim nacijama, u tako malom broju, podržale jednu rezoluciju o genocidu.
Kako je Đurić naveo, u prethodnih nekoliko nedelja Srbija je imala dve borbe - jednu da spreči članstvo Prištine u Savetu Evrope gde je, uz angažovanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića, prema nizu evropskih lidera to za sada i sprečila, a drugu da u Generalnoj skupštini UN ne dozvoli da srpskom narodu bude stavljen žig genocida.
Đurić je za K1 televiziju rekao da je uspeh Srbije to što je 107 zemalja u UN podržalo poziciju Srbije i nije glasalo za rezoluciju, što će, smatra on, ostati zabeleženo u analima srpske diplomatije.
Dodaje i da se Srbija bavi analizom svake pojedinačne zemlje, kako je došlo do toga da ta zemlja glasa za ili protiv, na koji način joj je Srbija pristupila, a sve s ciljem da bi u budućnosti bila spremna za sve drugo što je čeka.
"Ono što smo postigli će poslužiti kao faktor odvraćanja za sve one koji budu pokušali da krenu na Srbiju u međunarodnim organizacijama, ali će nam to takođe otvoriti i mogućnosti da se u ekonomiji profilišemo kao zemlja koja ima sjajan pristup Africi koja se razvija najbrže od svih kontinenata, Latinskoj Americi, Aziji", izjavio je ministar.
Đurić za K1 televiziju kaže da je Srbija zemlja koja se suočava sa novim izazovima bez presedana, pokušajem da se južna srpska pokrajina otuđi, istakavši da, za razliku od zemalja u okruženju, Srbija još nije članica EU i nije joj u planu da postane članica NATO-a.
Odgovarajući na pitanje da li Srbija danas zna ko su joj partneri, prijatelji i kakvi će biti odnosi sa zemljama od kojih se očekivalo da budu barem uzdržane, a glasale su za rezoluciju o Srebrenici, Đurić je rekao da se Srbija protivi svakom obliku istorijskog revizionizma s koje god strane on dolazio i bez obzira na to da li je motivisan željom da se možda relativizuju nečiji zločini u prošlosti.
"Mi nismo ni naivni, ni glupi pa da ne vidimo kakva nastojanja postoje. Istovremeno mi želimo da sarađujemo i sa zemljama s kojima imamo različita mišljenja o određenim osetljivim temama. Neću da govorim samo ono što je prijatno za uši domaćoj javnosti", izjavio je on.
Prema njegovim rečima, ceo svet je imao "divnu" pokaznu vežbu prethodnih dana šta se dešava kad Srbiju pokušaju da izlože pritiscima.
"Osim pritisaka i pretnji, bilo je i pokušaja da se Srbiji ponudi neka vrsta smokvinog lista u vidu amandmana, da se eto individualizuje krivica kao da je to moguće i kao da se ne bi znalo na koga se reč genocid odnosi. Mi nismo hteli da prihvatimo reč genocid", ocenio je ministar.