Priština neće stati sa otimanjem srpske imovine, pa je ovaj proces koji traje mesecima unazad vlada lažne države sada "formalizovala" usvajajući konačnu odluku o eksproprijaciji zemljišta u opštinama Leposavić i Zubin Potok, a za koje tvrde da je "od javnog interesa" za realizaciju infrastrukturnih objekata.
Ta infrastruktura su zapravo policijske i vojne baze koje premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti instalira na severu KiM, na dedovini tamošnjih Srba.
Meta Prištine su njive u vlasništvu naših ljudi, u katastarskim zonama Lešak i Dren u opštini Leposavić gde je predviđena uzurpacija 83 hektara, kao i mestima Brnjak, Zubin Potok, Velji Breg, Gornji Jasenovik i Banje u opštini Zubin Potok, tako da je ukupno predviđeno zauzimanje 138 hektara srpskog zemljišta.
Kada su krenuli da otimaju, krajem protekle godine, žitelji sela Dren u Leposaviću su protestovali danima, posebno revoltirani time što se na meti eksproprijacije našlo i seosko groblje, kao i kamena crkvica iz 13 veka. Posle intervencije međunarodne zajednice, ove dve lokacije su izuzete, ali se sa uzimanjem ostale privatne svojine - nastavlja.
Kurti se i ovaj put oglušio o zvanična upozorenja Zapada da eksproprijacija mora biti sprovedena po zakonu.
Kancelarija za Kosovo i Metohiju saopštila je da je nova odluka tzv. vlade Kosova "atak na privatnu imovinu Srba.
"To je još jedan pokazatelj da Kurti nastavlja da sprovodi jednostrane i protivpravne odluke i to na direktnu štetu srpskog naroda, kao i da ponovo demonstrira da, kada je potrebno naškoditi Srbima, ne preza od kršenja ni sopstvenih zakona i propisa, niti sporazuma iz dijaloga i to pred očima kompletne međunarodne zajednice. Iako su se protiv nelegalne eksproprijacije na severu KiM jasno oglasili svi predstavnici međunarodne zajednice i uprkos činjenici da su takvi potezi u suprotnosti sa međunarodnim pravnim aktima i tome što su čak i određene takozvane sudske instance iz Prištine presudile da je eksproprijacija urađena mimo važećih propisa, Kurti se u svom antisrpskom bunilu oglušuje o sve, samo da napakosti srpskom narodu", navodi se u saopštenju Kancelarije.
Napominju da su na meti i objekti Srpske pravoslavne crkve, privatni posedi Srba, obrazovne ustanove poput Univerziteta, zgrade za socijalno ugroženo stanovništvo. Podsećaju i na uzurpacija lečilišnog kompleksa Rajska banja i izbacivanje redakcije prištinskog "Jedinstva" na ulicu... Iako je Osnovni sud u Prištini, na osnovu žalbi vlasnika imanja, doneo presudu kojom je poništio preliminarnu odluku tzv. vlade Kosova o eksproprijaciji zemljišta i vratio je na ponovno razmatranje, Kurti se oglušio i ponovo je doneo.
Bez kvoruma za most
U nizu provokacija Prištine, ovih dana se govori i o otvaranju za saobraćaj glavnog mosta na Ibru, između južne i severne Mitrovice, na kojem je od 1999. godine do danas bilo 1.000 sukoba. U 26 je upotrebljeno oružje, a sa srpske strane je poginulo dvoje ljudi 17. marta 2004. godine.
Podsećamo, više od 40.000 Albanaca krenulo je 13. februara 2000. sa južne strane, pod sloganom "Marš mira", da nasilno uđe u severni srpski deo grada, ali ih je sprečio francuski Kfor. U svim sukobima na mostu na Ibru lakše i teže povređeno je više od 230 Srba, 180 pripadnika Kfora i UN policije i 290 Albanaca.
Iako je bilo najavljeno da će se na jučerašnjoj sednici SO Severna Mitrovica razmatrati pitanje otvaranja mosta, prema saznanjima "Novosti" nije bilo kvoruma.