U Srbiji postoji čvrst konsenzus oko glavnih nacionalnih pitanja, a gotovo apsolutna većina građana ove zemlje nepokolebljivo podržava Rusiju, pokazalo je novo istraživanje Nove srpske političke misli, rađeno za RT Balkan u periodu od 15. do 23. maja na uzorku od 1.000 ispitanika.
"Reč je o najrusofilnijem i najpatriotskijem nalazu koji smo dobili od kako radimo ovakva istraživanja, bilo za RT Balkan, bilo uopšte", objašnjava koordinator ispitivanja Đorđe Vukadinović.
Procenat protivljenja antiruskim sankcijama od kako NSPM vrši ova opipavanja pulsa javnosti – nikad nije bio veći. Obično se broj ljudi koji se protive ekonomskim sankcijama Rusiji kretao od 79 do 82 odsto, ali ovoga puta "ne" sankcijama reklo je- čak 84,6 odsto građana Srbije.
Pozitivan stav prema Rusiji pokazuje se i kroz odgovore na pitanje ko je kriv za sukob u Ukrajini – suštinu ovog konflikta shvatilo je 69, 1 odsto građana koji su odgovorili da krive Sjedinjene Američke Države i Zapad, kao i sedam odsto građana koji krive Ukrajinu.
Svega 4,9 odsto ispitanika veruje da je krivica na Moskvi.
Sagovornik RT Balkan smatra da ovakvi rezultati ne čude s obzirom na angažman Rusije oko podrške Srbiji oko rezolucije o navodnom genocidu Srebrenici, i uopšte, s obzirom na rusku podršku Srbiji u UN i inače.
"I temeljni identitetski i nacionalni stavovi i odgovori su na maksimumu, što se može tumačiti i klimom koja je postojala pred glasanje o rezoluciji (ispitivanje je okončano na dan glasanja u UN), ali i ukupnom geopolitičkom situacijom kako u Srbiji, tako i u svetu", podvlači Vukadinović.
Na pitanje kolike su šanse da Srbija uđe u EU u narednih deset godina, 37,7 odsto anketiranih reklo je da su šanse "nikakve" dok 41 odsto smatra da su "vrlo male".
Isto pitanje otkrilo je da u Srbiji postoji 10,3 odsto beznadežnih optimista, koji ocenjuju da su šanse da i Beograd kroz jednu deceniju postane deo "evropske porodice" – "velike".
Ali, ako je uslov za ulazak u EU priznanje "Kosova", što je nedavno i ozvaničeno promenom pregovaračkog okvira, Srbima Evropska unija i ne treba.
Čak 80 odsto građana odgovorilo je izričito "ne" – na pitanje da li bi takvu ucenu trebalo prihvatiti.
Ipak, 45,4 odsto ispitanih veruje da ni nakon svega što se prethodnih godina i meseci dešavalo, ne treba prekidati evropski put i odustajati od evropskih integracija. Da o tom putu ne treba više misliti veruje 30,5 ispitanika dok njih 24,1 odsto ne zna ili nema odgovor.
"U čitavom setu različitih pitanja gde odgovori idu u istom pravcu izdvaja se samo podrška ulasku EU (ukoliko je pitanje postavljeno bez napominjanja da je uslov za članstvo priznanje Kosova). Čini se da je EU neka vrsta poslednjeg 'fetiša' srpske evroatlantske politike kad je reč o javnom mnjenju. I oni čiji svi drugi odgovori potpuno jasno idu na direktno suprotnu i suprotstavljenu stranu evropskim integracijama, na direktno pitanje o EU, imaju neku vrstu mentalnog kočenja što shvatam kao posledicu višedecenijske i kontinuirane evropske propagande koja traje već četvrt veka i stvorila je jednu vrstu uslovnog refleksa", ocenjuje Vukadinović.
Upitani, međutim, da li misle da bi BRIKS na čelu sa Rusijom i Kinom mogao biti spoljni oslonac Srbije umesto EU, 46,6 odsto ispitanih kaže "da".
"Priča o Evropskoj uniji u domaćem javnom mnjenju nije do kraja apsolvirana, ali tema BRIKS-a je još relativna nepoznanica koja uživa apriornu naklonost većinskog javnog mnjenja", zaključuje Vukadinović.