Izvestilac za tzv. Kosovo u Evropskom parlamentu Viola fon Kramon uputila je Vladi Srbije pismo u kome se požalila na položaj Albanaca u Srbiji, ističući da je "dobro dokumentovano, posebno u poslednjoj deceniji, da se albanska manjina i dalje suočava sa različitim oblicima diskriminacije, uključujući takozvanu 'pasivizaciju', ograničen pristup obrazovanju, mogućnostima zapošljavanja i odgovarajućoj zdravstvenoj zaštiti u Preševskoj dolini", prenosi Koha.
Fon Kramonova je, zanemarujući činjenicu da su upravo kosovski Albanci ti koji na sve moguće načine diskriminišu srpsku zajednicu na KiM i Srbe izlažu progonu, te već deceniju odbijaju da sprovedu obavezu iz Briselskog sporazuma i formiraju Zajednicu srpskih opština, istakla da se sporazumi koji se tiču Albanaca moraju sprovoditi.
"Pišemo vam sa dubokom zabrinutošću zbog situacije u kojoj se nalazi albanska manjina u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa", napisala je ona u pismu koje je uputila premijeru Srbije Milošu Vučeviću, ministru za ljudska prava i manjine Tomislavu Žigmanovu i ministarki za državnu upravu i lokalnu samoupravu Jeleni Zarić Kovačević.
Naglasila je da su od potpisivanja Konzularnog sporazuma 2001. godine, postojale obaveze za rešavanje pritužbi i poboljšanje uslova albanske manjine u ovom regionu.
"Neophodno je da se ovi sporazumi ne samo priznaju, već u potpunosti sprovode kako bi se garantovala prava i zaštita albanske manjine", naglasila je ona.
Fon Kramon je dodala da bi Koordinaciono telo za Preševo, Bujanovac i Medveđu, stvoreno da bi se bavilo problemima Albanaca, trebalo da funkcioniše efikasno.
"Imperativ je da Vlada Srbije i nadležni organi daju prioritet zaštiti manjinskih prava i da preduzmu konkretne korake za rešavanje ovih pitanja", napisala je dalje, osvrćući se na četiri ključna pitanja.
Prema njenom mišljenju, to su: Obezbeđivanje pune usklađenosti sa svim sporazumima i sprovođenje mera za rešavanje zabrinutosti koje je istakla albanska manjina; Jačanje rada Koordinacionog tela za Preševo, Bujanovac i Medveđu u cilju povećanja njegove efikasnosti u rešavanju potreba i žalbi albanske zajednice; Jednake mogućnosti i pristup osnovnim uslugama, uključujući obrazovanje, zdravstvenu zaštitu i zapošljavanje, za sve stanovnike, bez obzira na njihovu etničku pripadnost i Popravka procesa 'pasivizacije' koji je doveo do značajnog smanjenja albanskog stanovništva na izbornim listama.
Fon Kramon je navele da "neuspeh" Vlade Srbije da se pozabavi ovim pitanjima ne samo da podriva principe jednakosti i nediskriminacije, već rizikuje i pogoršanje tenzija i nestabilnosti u regionu, kao i put Srbije ka pridruživanju EU.
"Pozivamo vas da date prioritet ovom pitanju i preduzmete hitne korake za rešavanje zabrinutosti koje je iznela albanska manjina. Zaštita manjinskih prava je od suštinskog značaja za dugoročni prosperitet srpskog društva i postizanje trajnog mira na Zapadnom Balkanu", zaključila je ona.