Ni posle 21 godinu ne zna se ko je 4. juna 2003. godine u Obiliću na Kosovu i Metohiji surovo pobio troje članova porodice Stolić, supružnike Slobodana i Radmilu stare 80 godina i njihovog sina Ljubinka (50) i zatim im, da bi prikrio zločin, zapalio kuću. U stvari, kao i u mnogo drugih ovakvih slučajeva na "Kosovu", sve se zna, samo, za Srbe na KiM i za njihove ubice ovde nema pravde.
Tela troje Srba pobijenih na današnji dan pre 21 godinu nađena su sutradan među izgorelim gredama, pokućstvom, na zgarištu njihove kuće u Obiliću. Specijalista sudske medicine, prof. dr Slaviša Dobirčanin koji je sa stranim kolegama bio u timu koji je izvršio obdukciju tada je izjavio da su dvoje starih Stolića i njihov sin mučeni pa pobijeni, da je iživljavanje nad nesrećnim ljudima trajalo satima.
Pobijeni su metalnim tupim predmetima, najverovatnije metalnim šipkama, nađeni su tragovi skakanja po telima, tragovi udaraca cipelama u predelu trbuha i mošnica, jetra i drugi unutrašnji organi nesrećnih ljudi bili su potpuno razoreni.
Telo Radmile zajedno sa telom njenog supruga nađeno je u jednoj sobi, Ljubinkovo u drugoj, sve troje bili su goli do pojasa. Radmili su bile polomljene obe ruke, obdukcija je pokazala da je ubijena udarcem najverovatnije metalnom šipkom u potiljak. Na slepoočnici njenog supruga Slobodana bila je rupa prečnika šest santimetara, i ona od udarca verovatno metalnom šipkom. Ljubinko je ubijen sa više udaraca nožem u predelu srca.
"Ako su stradalnici večerali oko 21 i 30, ožiljci potvrđuju da su posle ubistva satima nanošeni novi udarci", izjavio je tada dr Dobirčanin "Novostima".
"Uspeo sam da uđem u kuću prvo jutro posle zločina i vidim njihova tela u lokvama krvi. Nisam odmah da razjasnim, ali mi je kasnije postalo jasno da to nisu mogle da učine obične ubice", izjavio je novinarima sledećeg dana jedan od rođaka ubijenih Stolića.
Troje Stolića sahranjeni su na groblju u selu Crkvena Vodica kod Obilića, na sahranu je došlo više stotina Srba, obred su obezbeđivale jake međunarodne vojne i policijske snage.
Štampa na srpskom tada je pisala da su ubice najverovatnije fanatici, već "potvrđeni a delu", ekstremisti koji su u cilju zastrašivanja Srba koji su ostali na Kosovu činili zločine svojstvene mudžahedinima.
Mesec pre ubistva troje Stolića, u Obiliću su spaljene dve srpske kuće, u Vrbovcu kraj Vitine ubijen je meštanin Zoran Mirković.
Bila je to četvrta godina od dolaska međunarodnih snaga na Kosovo i Metohiju. Posle ubistva Stolića, Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije objavilo je da je od 1. juna 1999. godine do 1. maja 2003. na Kosovu registrovano 6.360 terorističkih napada, 5.771 na građane srpske i crnogorske nacionalnosti, da je u tim napadima ubijeno 1.191 lice, od toga 976 srpske i crnogorske nacionalnosti.
Te 2003. godine napadi na Srbi naročito su učestali oko Vaskrsa. Na Veliki petak, 25. aprila u Lipljanu je 60-godišnja Smiljka Anđelković bila žrtva iživljavanja kada su u njenu kuću upali huligani albanske nacionalnosti koji su nesrećnu ženu tukli do besvesti i ostavili je u lokvi krvi.
Tih dana incidenata, napada na preostale Srbe bilo je na sve strane po Kosovu i Metohiji, kamenovanja autobusa sa decom, napada na Srbe noževima, premlaćivanja, rafalne pucnjave na srpske kuće, pokušaja otmica. U Gnjilanu je na Vaskrs iz gradske biblioteke na ulicu izbačeno i zapaljeno oko 1.000 knjiga, na gomili su bili naslovi Njegoša, Iva Andrića, Desanke Maksimović.
Posle ubistva Stolića, u Obiliću se pojavila priča da su Albanci više puta tražili od Slobodana i Radmile da prodaju kuću i imovinu i odu iz mesta i da su supružnici to odbijali. Zločin se dogodio u trenutku kada je pripreman povratak 20 srpskih porodica u Obilić.
Pet meseci posle ubistva, početkom novembra 2003. pojavile su se informacije da je UNMIK policija uhapsila dve osobe a zatim još tri osobe osumnjičene za ubistvo porodice Stolić, da se za još jednom, koja je glavni osumnjičeni za ubistvo traga. UNMIK je u međuvremenu raspisao nagradu od 50.000 evra za informaciju o ubicama porodice Stolić, ni od toga, kao ni od navodnog hapšenja osumnjičenih, naravno, nije bilo ništa.