Srbija i Balkan
Dan posle bojkota: Ko će biti vođa prozapadne opozicije?
Iznenađujući uspeh u Beogradu je ostvarila lista Sava Manojlovića, dok se u Nišu za mesto glavnog oponenta vlasti postavio dr Dragan Milić; Ima li neko od njih potencijal da postane lider čitave jedne političke struje u Srbiji?
Najnovije mešanje karata na političkoj sceni Srbije – nakon održanih lokalnih izbora, ali i zbog manje izlaznosti, relativno uspešnog bojkota – po svemu sudeći iznedrilo je neke nove opozicione asove, pa je u igri za nezvaničnu titulu lidera prozapadne opozicije trenutno nekoliko imena.
Opklade najčešće padaju na lidera "Kreni-promeni" Sava Manojlovića koji je u Beogradu pobrao više od 17 odsto glasova, iako ima onih koji veruju da je "rojal fleš" srpske opozicione politike zapravo u Nišu, odnosno u rukama doktora Dragana Milića koji je na tamošnjim lokalnim izborima osvojio podršku više od 24 odsto birača.
Lidere bloka šest stranaka "Biram borbu", odnosno onog borbenijeg krila "Srbije protiv nasilja" koju predvodi Zeleno-levi front a koji su izašli na izbore i nisu se na njima naročito proslavili, po svemu sudeći, koštao je sukob sa dojučerašnjim partnerima – trenutnim bojkotašima.
U prostor kojim je donedavno dominirao Dragan Đilas, pa donekle i lider koalicije NADA Miloš Jovanović, iznenada se uvukao politički debitant Manojlović, koji je usput deplasirao sada već "veterane" – kolege iz nekadašnje Inicijative "Ne davimo Beograd". Oni su u Beogradu osvojili nešto više od 12 odsto procenata glasova.
Glavni i odgovorni urednik nedeljnika "Vreme" Filip Švarm, ocenio je tako u razgovoru za N1 televiziju da su na ovim izborima bila samo dva "neprikosnovena pobednika".
"To su Savo Manojlović, koji je u Beogradu osvojio 17 odsto glasova, što nijedna opoziciona stranka nije ostvarila pojedinačno od 2012. godine i dr Milić, za kojeg je u Nišu glasala četvrtina birača", rekao je on.
Ni bojkotaši "nisu mrtvi"
Politički analitičar Đorđe Vukadinović, međutim, veruje da je licitiranje oko takozvanog lidera opozicije kontraporduktivno, kako za čitavu opoziciju tako i za njene "lidere".
"Donekle tu temu lansiraju neke interesne grupe oko tih ličnosti, a nekad to dolazi i od same vlasti, u cilju svađanja opozicije i postavljanja jabuke razdora. Ali, činjenica je da su kao relativni favoriti iskočili Milić i Manojlović. Oni su relativni dobitnici ovih izbora, iako to ne znači da su drugi lideri opozicije eliminisani ili politički mrtvi. Određeni politički kapital osvojili su i Dragan Đilas i Miloš Jovanović, koji se, takođe, zbog male izlaznosti mogu posmatrati kao dobitnici, iako nisu ni učestvovali na ovim izborima", zaključuje Vukadinović u razgovoru za RT Balkan.
Dok traju licitacije oko toga da li je Manojlović novi lider prozapadnih političkih struja u Srbije, on je, izgleda, sam sebi tu titulu već dodelio pa je kolege iz opozicije pozvao da vrate mandate i izađu iz Skupštine grada Beograda, Niša, Opštine Novi Beograd, kao i iz republičkog parlamenta, zbog navodnih izbornih mahinacija.
Drugim opozicionarima dao je rok od 24 sata, odnosno do sutra u 10 ujutru da donesu odluku.
Manojlovićev ulazak u politiku, kažu, "dugo se čekao", a u trenutku kada je koalicija "Srbija protiv nasilja" počela da se cepa oko pitanja izlaska na izbore, njegova (ne)očekivana odluka da se i sam kandiduje dodatno je "zabiberila" situaciju i razbila već narušeno jedinstvo opozicije.
Lider "Kreni-promeni", koji inače važi za čoveka koga finansira Rokfeler, odmah je zaratio sa Draganom Đilasom optuživši ga za obaranje liste na Vračaru i zavetujući se da će i njega, ali i Aleksandra Vučića, poslati u političku prošlost.
Đilas je uzvratio optužujući Manojlovića da je "ispostava službe", a interesantno je da je istu teoriju izneo i lider srpskih radikala Vojislav Šešelj.
"Savo Manojlović je u ovoj izbornoj kampanji bio proteže Amerikanaca, ali on je radio za BIA i držao ga je na vezi Marko Parezanović, visoki funkcioner BIA. Savo Manojlović je služio za razbijanje prozapadne opozicije i to je prilično uspešno radio. Međutim, u jednom momentu Amerikanci ga ščepaše, dobijao je pare od Rokfelerove fondacije, još uvek dobija. Dobija i od nekih drugih, ne mogu ih sve ni nabrojati i promenio je stado. I onda je počeo da napada tog istog Marka Parezanovića", rekao je Šešelj u razgovoru za televiziju "Hepi".
Manojlović je, zaista, svoju izbornu kampanju završio upravo ispred sedišta BIA, a dan ranije, tokom gostovanja na jednoj televiziji, kao da napadno želi da se odbrani od optužbi da je saradnik BIA i Marka Parezanovića, pokazujući fotografiju, rekao je da kampanju laži protiv njega i njegovih bliskih saradnika "koordiniše ovaj čovek, Marko Perezanović (sic.) iz BIA", čije je prezime tek na podsećanje voditelja izgovorio ispravno – Parezanović.
Ako je istina da je Manojlović američki štih, kao što to kaže Šešelj, Amerikanci su se poprilično dobro pripremili pred ove izbore, budući da i za Savovog "rivala" u trci za opozicionog lidera, niškog doktora Milića, takođe kažu da je čovek američkog ambasadora.
Direktor Klinike za kardiohirurgiju, poznat po tome što je u Nišu ukinuo liste čekanja je osnivač Kluba srpsko-američkog prijateljstva, čija je funkcija "promovisanje vrednosti Zapadnog Sveta i Evro-Atlantskih integracija (sic.)", pa je tako upućen na blisku saradnju sa Kristoferom Hilom.
Dvojica opozicionara koji su zaista "niotkuda" ostvarili, kako neki kažu, "impresivan" rezultat, međutim, potpune su novajlije u politici i za razliku od Dragana Đilasa, manje su poznati u ostatku zemlje i praktično da i nemaju nikakvu stranačku infrastrukturu.
Liderstvo im je, osim toga, poprilično geografski ograničeno, pa tako, iako su izbori koji su održani u nedelju zaista promenili sliku prozapadne opozicione Srbije, zasad je to samo nestalna i krhka "slika na pesku". Kakva će ona ostati, odrediće neki budući politički vetrovi. Odakle god oni duvali.
