Slučaj Tefika Mustafe: Zašto se oglasio Stejt department

Američki Stejt Department pozvao je Srbiju da vodi fer i transparentan pravni proces u slučaju Tefika Mustafe, koji je 1. juna uhapšen na prelazu Merdare zbog sumnje da je počinio ratni zločin krajem 90-ih godina prošlog veka.

"Pozivamo institucije Srbije da u ovom slučaju, kao i za svako drugo hapšenje, garantuje fer i transparentan pravni proces, u skladu sa vladavinom prava", navode iz Stejt Departmenta u odgovoru za Radio slobodna Evropa(RSE).

Stejt department inače, što ne pominje RSE, nije se oglasio nijednom kada su u pitanju tajne optužnice protiv Srba, na koje su više puta upozoravale srpske vlasti kao jednu od metoda Prištine za zastrašivanje. Takođe, nisu se oglašavali ni kada su u pitanju hapšenja Srba na Kosovu i Metohiji da zatraže fer i transparentan proces.

Potpredsednik Vlade Republike Srbije Aleksandar Vulin, reagujući na ovo saopštenje naveo je da Stejt department ne treba da upozorava srpsku državu i njene sudove da sude fer i po zakonu, jer, kako je dodao, oni to čine u svakom postupku, pa i u postupku protiv teroriste iz OVK.

"U Srbiji čak i za takve važi pretpostavka nevinosti i princip da se optužnica mora dokazati, što se ne može reći za Stejt department kada uvodi sankcije ili komentariše stavove onih koji su im politički suprotstavljeni. Stejt department od Šiptara nikada nije tražio fer suđenje za desetinu uhapšenih, a često i otetih Srba i to je sasvim očekivano i razumljivo, za Srbe bilo da im sude u Hagu, bilo da im sude Šiptari, nema pravde", poručio je Vulin.

Mustafa je uhapšen zbog sumnje da je počinio ratni zločin protiv civilnog stanovništva na KiM. Kako je izjavio ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, kao pripadnik tzv. Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) naveden je u izjavama svedoka kao učesnik u otmici policajaca Gorana Marinkovića, Živojina Pavića i Predraga Miloševića 19. juna 1999. kod Labljana na magistralnom putu Priština–Gnjilane, nakon čega im se gubi svaki trag.

Prištinske vlasti ocenile su da se radi o "arbitrarnom hapšenju" o kojem su obavestile zemlje Kvinte, SAD i Veliku Britaniju tražeći da Mustafa bude oslobođen.

Sin Tefika Mustafe, Ćamilj, tvrdi da njegov otac nije bio na Kosmetu od avgusta 1997. do 2004. kada se vratio prvi put nakon što je sredio dokumentaciju da može da se kreće, kako je rekao u izjavi za RSE. Ćamilj Mustafa naveo je i da je njegov otac "i državljanin Italije", kao i da je više od deset puta putovao u Srbiju i "nikada nije imao problema". 

Podseća se da je 17. aprila, pod sumnjom da je počinio ratni zločin, uhapšen u Srbiji, na graničnom prelazu sa Hrvatskom, i Sadik Duraku iz Đakovice, kao i da mu je nedavno produžen pritvor do 30 dana.

To je za RSE izjavio njegov branilac Goran Petronijević navodeći da mu je pritvor produžen zbog opasnosti od bekstva.

Sadik Duraku, koji ima britansko državljanstvo, tvrdi, kako kaže Petronijević, da je od decembra 1998. kontinuirano boravio u Velikoj Britaniji i da se nije vraćao na KiM do 2004. godine.

U pritvoru u Srbiji su još četvorica građana "Kosova" albanske nacionalnosti, podseća RSE.

Osim Mustafe i Durakua, koji su uhapšeni nedavno, tu je i Hasan Dakaj, bivši pripadnik tzv. OVK, koji je uhapšen 6. januara na graničnom prelazu Merdare. Suđenje je u toku i Neziru Mehmetaju koji je uhapšen 4. januara 2020. takođe na prelazu Merdare.

Uhapšeni na Merdaru bio deo terorističke organizacije na KiM

RSE navodi i druge slučajeve hapšenja i suđenja u Srbiji Albancima optuženim za ratne zločine i zločine protiv civilnog stanovništva.

Novembra 2022. Viši sud u Beogradu proglasio je Petrita Dulju krivim za ratni zločin u selu kod Đakovice 1999. godine, dok je bio pripadnik OVK. Dulja je potom u aprilu 2023. oslobođen optužbi. 

Godine 2018. uhapšen je Ramadan Maljoku koji je optužen za zločin u Gornjem Nerodimlju u opštini Uroševac. Prihvatanjem sporazuma o priznanju krivice u martu 2019. godine osuđen je na godinu i po dana zatvora.

U novembru 2016. pod optužbom za ratni zločin bio je uhapšen Hilmi Keljmendi, ali je tužilaštvo odustalo od gonjenja i posle nekoliko dana je pušten na slobodu.

U aprilu 2012. godine uhapšen je Mark Kašnjeti i suđeno mu je za zločin protiv civilnog stanovništva u Prizrenu na Kosmetu. Kašnjeti je oslobođen optužbi.