U Ruskom domu u Beogradu danas je otvoren najveći naučni i stručni forum, koji okuplja istaknute stručnjake za pitanja balkanskog regiona, ali i njihove mlade kolege.
Odavno afirmisana, kao platforma za sveobuhvatnu diskusiju i jačanje kulturnih i istorijskih veza između predstavnika naučne zajednice Rusije i balkanskih zemalja, program "Balkanski dijalog" Fondacije za podršku javnoj diplomatiji "A.M. Gorčakov" je više puta održavan u Srbiji. Prema rečima organizatora, njegove učesnike ove godine očekuje sadržajan program na temu aktuelnih pitanja u oblasti kulture, obrazovanja i društvene saradnje.
Prvi dan "Balkanskog dijaloga" u Ruskom domu otvorio je direktor "Ruskog doma" u Beogradu Jevgenij Baranov, koji je rekao da sada postoji mogućnost saradnje sa sve više delova bivše Jugoslavije.
"Imamo različite predloge, sugestije i ostalo. Ništa se ne dešava tek tako i slučajno", rekao je Baranov.
On je ocenio da su odnosi Rusije i Srbije su veoma dobri, "a problemi koje ima Srbija, itekako rešivi".
Na skupu su govorili i izvršni direktor "Fonda Gorčakov", izvanredni i opunomoćeni ambasador Ruske Federacije Leonid Dračevski i doktor političkih nauka, profesor Visoke škole ekonomije Nacionalnog istraživačkog univerziteta, šef katedre za crnomorsko-mediteranske studije Instituta Evrope Ruske akademije nauka Ekaterina Entina.
Dračevski je ocenio da je, kako god se okrene, ova godina "od velikog značaja".
On je podsetio da se "poslednjih godina čuju vesti da se sve vezuje za Zapad i Srbiju", a da je činjenica da je "Balkan bio i ostao od značaja".
"Ova godina je značajna i za region. Kako kažu, borba je bila i ostala. Borba se nastavlja. Zaključak je taj da su Balkanci bili i ostali. Oni su bili i ostaju s fokusom u međunarodnoj politici. Sada je jako zanimljivo i važno analizirati sve šta se dešavalo a i šta se dešava", rekao je.
Kako se navodi, ove godine konferencija obuhvata diskusiju o civilizacijskoj, duhovnoj, istorijskoj multidimenzionalnosti balkanskog prostora, koja omogućava zemljama regiona da sprovode multilateralnu spoljnu politiku i sarađuju u ekonomiji.
Na konferenciji učestvuju mladi stručnjaci iz oblasti međunarodnih odnosa, politike, ekonomije, istorije regiona Balkana, kao i aktivisti javnih organizacija, koje se bave međunarodnim aktivnostima i pitanjima javne diplomatije.
Među učesnicima su i Stevan Gajić, saradnik Instituta za evropska istraživanja, Kimura Kaori, dr, istraživač-saradnik Katedre za istoriju istočne Evrope posle Drugog svetskog rata Instituta za slavistiku Ruske akademije nauka i Irina Anastasiević, profesor na Filološkom fakultetu.