Srbija i Balkan
Bugarski predsednik se žalio na položaj ove manjine u Srbiji: Stigao mu odgovor
Po rečima predsednika Nacionalnog saveta bugarske nacionalne manjine u Srbiji, primer dobre prakse, kada je reč o manjinama, jeste kakve odnose danas imaju države Srbija i Mađarska, i taj primer bi trebalo prepisati kada su odnosi Srbije i Bugarske u pitanju
"Bugarska nacionalna manjina nije diskriminisana u Srbiji. Zadovoljni smo našim položajem i odnosom države Srbije prema našoj manjini".
Ovako danas za RT Balkan govori Stefan Stojkov, predsednik Nacionalnog saveta bugarske nacionalne manjine u Srbiji komentarišući jučerašnju izjavu bugarskog predsednika Rumena Radeva koji je rekao "da bi Sofija mogla preispitati podršku članstvu Srbije u EU" zbog, kako je naveo, "načina na koji se Beograd odnosi prema bugarskoj manjini u zemlji".
"Zaista, ne znam u kom kontekstu je predsednik Radev to rekao. Kao predsednik Nacionalnog saveta bugarske nacionalne manjine u Srbiji zadovoljan sam odnosom Republike Srbije prema našoj manjini", izričit je Stojkov.
On podseća da nacionalni saveti manjina imaju ingerencije u obrazovanju, kulturi, informisanju i službenoj upotrebi jezika. U Srbiji je po poslednjem popisu oko 12.000 Bugara, mada, naš sagovornik smatra da ih je u našoj zemlji više od 100.000 ali da nije u pitanju proces asimiliacije, "Srbija je demokratska zemlja", već pre neka vrsta mimikrije.
"Lično sam zadovoljan koliko država Srbija ulaže u opštine u kojima uglavnom žive Bugari a to su Bosilegrad i Dimitrovgrad kada su ove četiri oblasti u pitanju. Bugari žive po čitavoj Srbiji, u Surdulici, Vranju, Pirotu, Babušnici, Nišu, Beogradu, Banatu... I ne samo u te četiri oblasti, država Srbija ulaže i u puteve i u zdravstvo, u digitalizaciju, u druge oblasti. U ovom trenutku zaista ne znam u kom kontekstu je predsednik Radev to mislio", kaže Stojkov.
Kada su glavni problemi sa kojima se bugarska manjina u Srbiji susreće, na prvom mestu su oni ekonomske prirode, pitanje zapošljavanja, investicija, nastavlja Stojkov, kako bi ljudi ostali da žive i rade u tom kraju.
"Iste probleme imaju i naši komšije Srbi u ovim opštinama, i bugarska nacionalna manjina ni u kom slučaju nije diskriminisana u odnosu na Srbe. U Bosilegradu je predsednik opštine Bugarin, direktori škola- diskriminacije nema", kaže Stojkov.
Predsednik Bugarske Rumen Radev pre nekoliko dana dodelio je najviše državno priznanje ove države, Orden Stare planine, Ivanu Nikolovu, predsedniku Kulturno-informativnog centra u Bosilegradu.
Kako su preneli mediji, Nikolov je tokom ceremonije rekao da ideologija vlasti u Beogradu vodi represiji nad bugarskom manjinom.
"Ideologija koja i danas granatira, pali i pretresa bugarske kulturne i informativne centre, koja oduzima bugarske knjige, vodi sudske procese i ljude koji brane svoje nacionalno i ljudsko dostojanstvo podvrgava nasilju, progonu i prisluškivanju", rekao je Nikolov.
Reagujući na ovu izjavu, Stefan Stojkov, predsednik Nacionalnog saveta bugarske nacionalne manjine u Srbiji kaže za RT Balkan da se "radi o izjavi pojedinca koji predstavlja kulturni informativni centar koji ima tri člana", i to "nikako ne odslikava našu nacionalnu manjinu".
"On se samoinicijativno proglašava liderom naše nacionalne manjine a zna se kako dobija poverenje naroda, na izborima. Oni ne izlaze na izbore a komentarišu. To što je rekao Nikolov je njegov lični stav i subjektivni osećaj. Nažalost, zašto je to rekao, zaista ne znam. Dobro znam da predsednici Vučić i Radev, ne samo što su predsednici dve države, već su i veliki državnici. Siguran sam da će oni u budućnosti sesti i naći načina ne samo da bude bolje Bugarima u Srbiji, već i svim građanima i u Srbiji i Bagarskoj", kaže Stojkov.
Po njegovom mišljenju, primer dobre prakse, kada je reč o manjinama, jeste kakve odnose danas imaju države Srbija i Mađarska. On bi, dodaje, "iskreno voleo da takve odnosu u bliskoj budućnosti imaju Srbija i Bugarska" i da "bi saradnju Srbije i Mađarske trebalo bukvalno prepisati kada su odnosi Srbije i Bugarske u pitanju".
"U Bugarskoj jednostavno treba da vide kako Mađarska izdvaja sredstva za svoje sunarodnike u Srbiji i kroz nacionalni savet i kroz druge institucije kako je to predviđeno ustavom i zakonima Republike Srbije a ne da se finansiraju neke NVO, ne znam kako. Mađari u Srbiji imaju dosta od svoje matice i mi želimo da se taj primer prosto prepiše, kopira kako država matica pomaže svoje sunarodnike. Bio sam kod Mađara u Subotici pre dve godine, i oni su mi tada rekli da su predsednici dve države 2012. godine seli, razgovarali, dogovorili se o svemu i onda je sve krenulo na bolje. I ovde treba tako da bude, da sednu predsednici država ili predsednici vlada i da sve krene u boljem smeru", kaže Stojkov.
On ponavlja da je jedini legitimni predstavnik Bugara u Srbiji Nacionalni savet ove manjine, a ne neka nevladina organizacija, da se poverenje dobija na izborima i da je lista Vladimir Zaharijev dobila 13 od 19 mandata.
Stojkov u razgovoru za RT Balkan nije danas mogao da kaže šta bi mogao da bude cilj izjave predsednika Bugarske.
"Ponavljam, ne znam u kom kontekstu je to rekao. Imali smo sastanke kada je dolazio dva puta u Dimitrovgrad, kada su ovde bili predsednici, komentarisali smo, naravno uvek ima mesta da se stvari poboljšaju, u obrazovanju, kulturi, informisanju, svim segmentima života, ali, država Srbija podjednako ovde vodi računa o svim svojim građanima, pa tako i o Bugarima", kaže Stojkov i kao primer dobre saradnje ističe da deca iz ove zajednice kada završe srednju školu, odlukom Vlade Bugarske, imaju pravo da u Bugarskoj, uz stipendiju, studentski dom, upišu odgovarajuće fakultete.
Inače, Bugarska je pre tri godine stavila veto na integracije Severne Makedonije u EU optuživši vladu u Skoplju da podstiče govor mržnje protiv Bugara.
Bugarska je tada kao uslov za odobrenje članstva Skoplja u EU zatražila da Severna Makedonija izmeni svoj Ustav kako bi se Bugari naveli kao jedan od "konstitutivnih naroda". Bugarska takođe ne priznaje makedonski jezik, već ga smatra dijalektom bugarskog, niti priznaje postojanje makedonske manjine u Bugarskoj.
