Proširenje na Istok i Zapadni Balkan je geostrateški imperativ Evropske unije, ocenjuje ministar spoljnih poslova Portugala Paulo Rangel u autorskom tekstu za "Euroaktiv", najavljujući tako da će i novi Evropski parlament, za koji su trenutno u toku izbori, nastaviti beskonačnu priču o proširenju "evropske porodice", u koju smo, bar tako pričaju već godinama, svi dobrodošli.
No, kako kaže geopolitičar Milomir Stepić, "u te priče više niko i ne veruje".
"Da su to hteli da učine, davno bi i učinili, ali oni sve vreme ispostavljaju nove zahteve i tako nas drže na kratkom lancu. Još je poznati teoretičar civilizacije Hantington napisao da su i NATO i EU – integracije Zapadne civilizacije. A mi ne pripadamo Zapadnoj civilizaciji i bilo bi potpuno apsurdno da tu ulazimo, bez obzira na to šta nam obećavaju", ocenjuje sagovornik RT Balkan.
Izjave o proširenju na Zapadni Balkan su, kako to Stepić vidi, a narodskim rečnikom rečeno – čisto "zavođenje za Goleš planinu", odnosno, najobičnije prazne priče.
"Njima trenutno možda trenutno jeste u interesu da, pogotovo u kontekstu rata u Ukrajini, obezbede da im u zaleđini ne ostane niko ko nije na njihovoj strani. Ali mi tu nismo imali interesa nikad, a pogotovo ne sad kad su i NATO i EU u velikim problemima. U EU bismo bili u podređenom položaju, morali bismo da ispunjavamo zahteve i da bismo i ušli, a posle toga – i da tu ostanemo. A ti zahtevi, kao što vidimo, mogu biti i zahtevi za uvođenje sankcija nekome kome ne bismo smeli to da uradimo. Rusi i Kinezi, na primer, ne bi osetili naše sankcije, ali bismo ih mi itekako osetili", uverava Stepić.
Kerijeva "linija vatre"
Diplomata Zoran Milivojević, komentarišući Rangelov stav, objašnjava da Portugalija pripada onoj struji u okviru EU, koja smatra da Zapadni Balkan ima prioritet kada je reč o proširenju, te da nema osnova da Ukrajina bude prioritetnija od Zapadnog Balkana. Nasuprot Portugaliji je druga struja, koju čine Poljska i Baltičke zemlje, pa i "Zeleni" u Nemačkoj", a oni veruju da Ukrajinu u EU "treba primiti već sutra".
Jasno je, međutim, da je interes Zapada da i naš region ukomponuje u "transatlansku zajednicu", ali to, prema njegovim rečima, podrazumeva rešavanje otvorenih pitanja, odnosno potvrdu "državnosti" Kosova i Metohije i potpunu centralizaciju Bosne i Hercegovine.
"U EU nema ni unutrašnjih ni političkih ni pravnih argumenata za proširenje, iz prostog razloga što u samom bloku nema saglasnosti oko tog pitanja. Dobar deo zemalja se tome protivi i smatra da čak ni ovakva EU ne funkcioniše kako treba. Ima i onih koji veruju da bi proširenje opteretilo EU i finansijski i politički. Ali, ogroman je pritisak da se preko proširenja realizuje strateški cilj, a to je zaokruživanje zapadnih interesa u Evropi", ističe Milivojević.
On podseća da je svojevremeno, američki državni sekretar Džon Keri (iz Obamine administracije) govorio o tome da se niz evropskih zemalja, među kojima je i Srbija, nalazi na "liniji vatre" kad je reč o odnosima Vašingtona i Moskve. Keri je, naime, 2015. godine precizirao da su na toj liniji i takozvano Kosovo, Crna Gora, Makedonija, ali i Gruzija, Moldavija i Pridnjestrovlje.
"U međuvremenu, Crna Gora i Makedonija su primljene u NATO, a vidimo šta se dešava sa Gruzijom i Moldavijom. Ukrajinu tek i da ne pominjemo. To je ta geostrategija koja figurira već deset godina i usmerena je prema Rusiji, a očigledno je kakav je pritisak da bi se taj prostor zaokružio", ističe Milivojević.
Sagovornik RT Balkan podvlači i da je EU, koja je ranije bila ekonomski i mirnodopski projekat, trenutno "striktno politička organizacija u funkciji zapadnih interesa".
"Uslovi za proširenje definisani u Lisabonskom ugovoru i Kopenhaškim kriterijumima nisu više u prvom planu, već su u prvom planu geopolitički interesi. To smo videli i na primeru ulaska Rumunije i Bugarske u EU, iako nijedna od ovih država, kada je reč o ispunjenju potrebnih uslova, nije bila spremna. Odluka o njihovom članstvu bila je geopolitička odluka", uverava Milivojević.
Primiće nas, dakle, ako oni odluče da im je korisno. Ali, da li mi uopšte želimo da uđemo u EU? Ima li Srbija koristi da bude član organizacije koja se svela na isključivo političko raskusuravanje Zapada sa neistomišljenicima?
"Nema ni govora o našem ulasku u EU i Srbija uopšte tu nije tema. Prvo jer je potrebno sprovesti reforme, a drugo i daleko važnije, zato što postoje politički uslovi koji se odnose na nas, a koje Srbija u skladu sa državnim i nacionalnim interesima neće prihvatiti, jer se od nje traži da se odrekne Kosova". podvlači Milivojević.
Evropska unija svakako Srbiju ne tretira podjednako kao sve druge, uverava naš sagovornik.
"Oni ne dovode u pitanje ni Moldaviji ni Gruziju, pa čak ni Ukrajinu koje imaju teritorijalnih problema i praktično ni ne upravlja na sopstvenoj teritoriji, a da ne pričam o tome što su primili Kipar. Ako će i nas da prime sa Kosmetom, to je druga priča", zaključuje naš sagovornik.