Trgovinski sporazumi Srbije sa zemljama poput Egipta i Ujedinjenih Arapskih Emirata su dobri jer smanjuju političku i ekonomsku zavisnost Srbije od EU, smatraju sagovornici RT Balkan.
Beograd poslednjih godina vodi pregovore o sporazumima o slobodnoj trgovini sa nekoliko značajnih zemalja, dok je sa Kinom takav sporazum potpisan prošlog oktobra. On bi trebalo da stupi na snagu 1. jula ove godine, a ta zemlja već godinama važi za jednog od ključnih ekonomskih partnera Srbije.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je tokom obraćanja na RTS-u izjavio da će uskoro biti potpisan ugovor o slobodnoj trgovini sa Egiptom i najavio da će se za mesec ili mesec i po dana sastati sa predsednikom te zemlje Abdelom Fatah el-Sisijem.
U međuvremenu, Srbija vodi i pregovore o sklapanju trgovinskog sporazuma sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, koje je ministar unutrašnje i spoljašnje trgovine Tomislav Momirović najavio u septembru prošle godine.
Spoljnotrgovinska razmena sa UAE je u 2023. iznosila 158,5 miliona dolara, dok je sa Egiptom bila 88,3 miliona, prema podacima Privredne komore Srbije. Trgovina sa Kinom je značajno veća i iznosila je oko šest milijardi evra.
Srbija je do sada potpisala sporazume o slobodnoj trgovini sa EU, Ceftom (koji pokriva sve države u regionu), Rusijom, Belorusijom, Kazahstanom i Turskom.
Analitičar Branko Pavlović ukazuje da su sporazumi o slobodnoj trgovini koji smanjuju zavisnost od EU dobri, ali da oni sami po sebi nisu dovoljni.
"Ti sporazumi su uvek dobrodošli zato što smanjuju rizike od vezivanja za zapadna tržišta, koja su pod kontrolom zemalja koje nam rade o glavi. Ono što nedostaje je jedna ekonomska politika u Srbiji koja bi omogućila da se razvijaju domaća snažna privredna društva, koja bi mogla da ih iskoriste", ističe on za RT Balkan.
Pavlović zato ukazuje da su ti sporazumi o trgovini dobra, ali ne i dovoljna vest.
"Nije dovoljno samo potpisivanje sporazuma, oni ne mogu efektivno da se iskoriste ako nemate domaća preduzeća, a ona ne mogu da posluju bez potpuno drugačijeg ekonomskom okruženja."
Ekonomista i profesor dr Bojan Dimitrijević smatra da je svaki sporazum koji dovede do smanjenja carina dobar, osim ako ne postoje veliki disbalansi između uvoza i izvoza, zato što mogu da pospeše trgovinu.
"Znam da je svojevremeno egipatski predsednik dolazio ovde i da su pokazali interesovanje za naše žito, što bi moglo da bude jedan od faktora", dodaje on.
Dimitrijević podseća da su Egipat i UAE od ove godine članice BRIKS-a, te da ovi sporazumi Srbiju približavaju tom formatu.
"U principu, svaka diversifikacija u ekonomiji dobro koristi, jer se smanjuje rizik i zavisnost od uže grupe partnera. Znamo šta smo sve doživeli od EU, a ona je i dalje dvotrećinski partner u trgovini. Zato je svako smanjenje zavisnosti od EU, u kojoj nas mnoge države smatraju genocidnim narodnom, poželjno", zaključuje on.
Koliki će biti realan efekat ovih trgovinskih sporazuma - ostaje da se vidi. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, EU je pokrivala 63,2 odsto srpskog izvoza i 57 odsto srpskog uvoza. Ako u računicu dodamo i države na Zapadnom Balkanu, ti procenti rastu na 78,6 odsto (izvoz) i 61,6 odsto (uvoz).
Takođe, važno je naglasiti da ukoliko Srbija ikada postane članica EU, ona će morati da raskine sve svoje sporazume o slobodnoj trgovini sa trećim zemljama, pošto će se pridružiti sporazuma koje je EU potpisala sa njima.